POLOVINA MINIMALCA I POMOĆ ZA NAJSTARIJE: Šta će sve sadržati naredni Vladin paket podrške privredi i građanima
DODATNI paket pomoći privredi biće definisan do Sretenja, kao što je predsednik Aleksandar Vučić najavio, a trenutno se rade poslednje analize kako bi se na pravi način usmerio novac, odnosno kako bi se pomoglo svima kojima je to potrebno.
Ovo je u utorak rekao ministar finansija Siniša Mali, ističući da su javne finansije stabilne i da ima dovoljno prostora da se obezbede sredstva za podršku privredi i građanima.
Stručnjaci ocenjuju da su nove mere veoma značajne i neophodne, ali da treba da budu selektivnije, odnosno da veću pomoć treba da dobiju sektori i preduzeća koji su najugroženiji. Ministar Mali navodi da razmatraju više opcija, kako bi podršku dobili svi kojima je potrebna.
- Verujemo da će to biti isplata polovine minimalne zarade, kao i dodatna pomoć za naše najstarije sugrađane u toku godine, koji su prethodno od 1. januara dobili povećanje penzija od 5,9 odsto - precizirao je Mali. - Nastavićemo da sprovodimo i garantne šeme, jer se to pokazalo kao odlična mera. To ćemo raditi u saradnji sa Američkom razvojnom agencijom, ali i tako što smo produžili postojeću garantu šemu.
On je podsetio da je u toku prošle godine na ovaj način ukupno 1,5 milijardi evra ušlo u privatni sektor. To je, kako je ocenio, umnogome doprinelo da naša preduzeća budu likvidna.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je da Vlada i predsednik Vučić još jednom pokazuju da imaju razumevanja, naročito za one sektore privrede koji su najpogođeniji krizom, a to su ugostiteljstvo, hotelijerstvo, turizam i putnički saobraćaj:
- Nema dela privrede koji nije pogođen krizom, a najavljene mere su način da privreda vrlo brzo pokaže dobre rezultate ukoliko brzo bude uspostavljena kontrola nad epidemiološkom situacijom.
On ističe da je direktna podrška u minimalcu nešto što omogućava da preživimo, pogotovo malim i srednjim preduzećima, i dodaje da ne treba zaboraviti investicije u infrastrukturu koje pomažu privredi da radi.
Bojan Stanić, iz PKS, kaže da je novi paket nasušna potreba i da će biti značajan za privredu.
- Smatramo da bi mere trebalo da budu više usmerene ka delatnostima koje su pretrpele veću štetu - objašnjava Stanić.
Komentarišući ocenu predsednika Vučića da je najteže pitanje moratorijum na porez, čemu su se privrednici nadali, Stanić kaže da bi to bio udar na budžet:
- Ukoliko bi bilo odlaganja poreza i to se prenosilo na narednu godinu, to bi bio dodatni udar za budžet. U toj situaciji imate i porast deficita i onda ne možete da kontrolišete javni dug da bude ispod 60 odsto BDP-a.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, pozdravlja najavljeni paket pomoći i kaže da je to očekivano kako bi se izbeglo novo otpuštanje zaposlenih.
- U okviru sektora koji su najugroženiji ima razlike među firmama - kaže Atanacković. - Zato bi pomoć trebalo da bude selektivnija i da više sredstava bude usmereno ka onima koji su u težoj poziciji.
Što se tiče pomoći usmerenoj ka građanima, on ističe, da i ona treba da bude usmerena ka onima kojima je najpotrebnija, a ne ka svima, kao što je bilo prošli put.
Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da je najavljena pomoć očekivana i da će ublažiti problem imajući u vidu da rizici od pogoršanja ekonomske situacije i stanja u privredi ne jenjavaju, već se, ako se posmatra Evropa i okruženje, dodatno komplikuju. On, takođe, naglašava da bi mere podrške trebalo da ciljaju najugroženije:
- Najugroženiji su u sektoru turizma, ugostiteljstva i prevoznici, ali imamo i još neke koji su bili izostavljeni prethodnim merama, a među njima su svakako sajamske aktivnosti u Beogradu i Novom Sadu. Trebalo bi napraviti ozbiljnu analizu ko je još pogođen krizom.
STABILNE FINANSIJE
ODGOVORNO vođenje javnih finansija i finansijska konsolidacija koju smo sproveli prethodnih godina, omogućili su nam da lane imamo jedan od najizdašnijih paketa pomoći, kao i da nastavimo da pomažemo i u ovoj godini - naglasio je ministar Siniša Mali. - Ukupan obim mera ekonomske pomoći privredi i stanovništvu prošle godine iznosio je 704 milijarde dinara, što je oko šest milijardi evra, odnosno 12,7 odsto BDP-a. I pored toga, zadržali smo javni dug ispod nivoa koji propisuje Mastriht, ispod 60 procenata BDP-a, a to je upravo osnova za novi paket mera pomoći.