SPORAZUM "POGURAO" SRPSKU ROBU NA KiM: Učetvorostručena vrednost isporučenih artikala u južnu pokrajinu posle parafa u Vašingtonu
OD potpisivanja Vašingtonskog sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, 4. septembra prošle godine, do kraja novembra, srpski privrednici su učetvorostručili vrednost isporučene robe u našu južnu pokrajinu u odnosu na isti period 2019. godine, kada su na snazi bile nametnute takse.
Foto B. Subašić
Ako se uporede periodi pre uvođenja prištinskih nameta i posle njihovog lanjskog ukidanja 1. aprila, domaće kompanije su obnovile 61,5 odsto nekadašnjeg plasmana na tržište KiM, uprkos pandemiji.
- Ukupna vrednost lane isporučene robe srpskih privrednika na KiM, od septembra do kraja novembra, iznosila je 83,7 miliona evra - kažu, za "Novosti", u Privrednoj komori Srbije. - Poređenje istih perioda pokazuje da su ukupne nabavke sa kosovskog tržišta bile za četiri miliona evra više i iznosile su 10,3 miliona evra.
Znatan broj domaćih privrednika, kako ističu, obnovio je veze sa svojim kupcima i poslovnim partnerima na KiM od kada su 1. aprila prošle godine ukinute takse na robu proizvedenu u Srbiji. U Ministarstvu trgovine navode da je od trenutka ukidanja prištinskih nameta do kraja novembra na tržište južne pokrajine plasirano proizvoda u vrednosti od 194 miliona evra.
- U istom periodu 2018. dok takse još nisu bile na snazi, na Kosovo i Metohiju je otpremljeno robe u visini od 315 miliona evra - kažu za naš list u Ministarstvu trgovine.
- To znači da je trenutni plasman robe na kosovsko tržište na nivou od 61,5 odsto u odnosu na period pre uvođenja taksa. Foto D. Zečević
U PKS ocenjuju da ovi podaci pokazuju obostrani interes kompanija za saradnju, jer su naši i kosovski privrednici tradicionalno jedni drugima dobri partneri. Nenad Đurđević, savetnik predsednika PKS, istakao je da bi pomaci u ekonomskoj normalizaciji između Beograda i Prištine, na osnovu Vašingtonskog sporazuma, najpre mogli da se realizuju u oblasti deklarisanja proizvoda, zatim energetike i trgovine električnom energijom, kao i kroz povezivanje IT kompanija. On podseća da je formiran zajednički tim predstavnika PKS i komore iz Prištine. Oni rade na sprovođenju delova sporazuma, ali, ističe, mnoge stvari zavise od političke dinamike.
- Prvi pomaci mogu da se očekuju u sferi deklarisanja proizvoda, na način da to nikoga ne vređa, da odgovara realnoj slici na terenu, da ne zadire u statusnu neutralnost i da omogući da se otvori tržište centralne Srbije za kosovsku robu - objašnjava Đurđević.
- Nama je to veoma važno i kao simbol dobre volje.
PŠENICA NAJTRAŽENIJA
IZ centralne Srbije je na tržište Kosova i Metohije, od ukidanja taksa, najviše plasirano pšenice, a slede kontejneri, kukuruz, proizvodi za ishranu životinja, električna energija, keramički crepovi, slatkiši. Tu su i bezalkoholna pića, ulje, hleb i peciva, mineralna đubriva, žive životinje...
Sa teritorije KiM u centralnu Srbiju najviše se doprema građevinski materijal, a znatno manje prerađeno voće, sirova goveđa koža, plastika, električni grejači...
On dodaje da bi do napretka moglo da dođe i na polju energetike i trgovine strujom, što bi pomoglo da se domaćim privrednicima pojasni kako da sada, posle sprovođenja tog segmenta Briselskog sporazuma, nastave svoje poslove.
- Očekujemo pomake i u povezivanju kompanija iz IT industrije - navodi Đurđević.
STARI PROBLEMI
ZA privrednike iz centralne Srbije još postoje problemi koji datiraju iz perioda pre uvođenja prištinskih taksa.
- To su naplata dažbine od 40 evra po toni brašna poreklom iz centralne Srbije, kao i namet od dva evrocenta po termobloku - objašnjavaju u PKS.
- Među nerešenim pitanjima su i nemogućnost plasmana mleka i mlečnih proizvoda, kao i mesa i mesnih prerađevina zbog neusaglašenosti veterinarskih sertifikata. Nije moguće plasirati ni alkohol i cigarete.
- Tu se komunikacija obavlja u "klaudu", odnosno onlajn, gde se nalaze proizvodi, i tako se izbegavaju prepreke i barijere koje postoje za robu koja je fizički predmet i mora da putuje.