PRVI KUBICI ZA SNAŽNIJU SRBIJU: Ekspresno završeni radovi na našoj deonici "Balkanskog toka", plavi energent kreće 1. januara, u šest sati

Ulaskom plavog goriva "Balkanskim tokom" kod Zaječara, Srbija je "cementirala" svoju energetsku bezbednost i stvorila mogućnosti da obezbedi niže cene plina, kako za privredu, tako i za građane.

Takozvani interkonektor bugarska granica - mađarska granica, dužine 403 kilometra, našu državu će učiniti privlačnijom za investitore i doneti rast ekonomije i industrijske proizvodnje. Takođe, Srbija će sada moći da bude tranzitna za gas iz dva pravca i da od toga zarađuje. Veoma značajno je to što više neće zavisiti od gasa koji se doprema preko Ukrajine, pre svega zbog loših političkih odnosa i stalnih napetosti između te zemlje i Rusije.

Osim za Srbiju, mogućnost snabdevanja gasom i iz pravca Bugarske donosi veći stepen energetske sigurnosti i za Republiku Srpsku i Federaciju BiH. Krak prema Bosni i Hercegovini uskoro bi trebalo da bude izgrađen, a u planu je i sekundarni cevovod unutar Srbije koji bi gas doveo u Vladičin Han, Ljuboviju, Bajinu Baštu...

Uoči puštanja u rad novog gasovoda, predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je reč o projektu o kojem se "ćutalo i radilo pod pritiskom" i da je bilo teško i izvođačima koji su takođe trpeli pritiske.

On je podsetio da su cevi postavljene od Vrške čuke do granice sa Mađarskom i istakao da je to veoma važno za celu zemlju:

- Mora još mnogo toga da se uradi na sekundarnom gasovodu kako bi građani imali energetsku bezbednost i sigurnost i u svojim domovima najjeftinije gorivo i sve što je potrebno. Gas treba dopremiti u sve timočke gradove, kao i u borski okrug, jer je to poziv investitorima. Pokušaću sve da gas stigne i u Boljevac, Sokobanju, Knjaževac, Majdanpek, Kladovo, Bor i Negotin. Sekundarni gasovod treba dovesti do Vranja i Valjeva, jer to privlači investitore.

Gasovod bugarska granica - mađarska granica probno je pušten u rad 23. decembra, o čemu su "Novosti" prve pisale. U međuvremenu su obavljeni testovi i provere automatike i sistema upravljanja, proverene su dispečerske stanice, ventili, optika i napajanje. Potvrđeno je da su svi sistemi ispravni i da nema smetnji da 1. januara počne komercijalna eksploatacija gasovoda.

"Balkanski tok" od samog početka bio je na meti pritisaka i u središtu javnih i zakulisnih geostrateških igara. Nastao je kao deo projekta "Turski tok" ruskog "Gasproma" i turskog "Botaša", koji za cilj ima sigurno snabdevanje južne i jugoistočne Evrope i Turske. On je i odgovor na propast projekta "Južni tok" 2014. godine.

Prvobitnim projektom "Južnog toka" bilo je predviđeno da gas dolazi iz Rusije direktno u Evropsku uniju, odnosno preko Crnog mora do Bugarske. Trebalo je da ima četiri kraka, ali Sofija se našla pod ogromnim pritiskom iz Brisela i Vašingtona, koji su nastojali da ograniče uticaj Rusije u ovom delu Evrope i na kraju se sve izjalovilo.

Ugovor o novom "toku" potpisan je 2016, a izgradnja je počela 2017. godine. Početkom 2020. u rad je puštena prva deonica cevovoda, a svečanosti su prisustvovali predsednici Aleksandra Vučić, Vladimir Putin, Redžep Tajip Erdogan i bugarski premijer Bojko Borisov. Gasovod se sastoji od dva kraka - prvi je namenjen snabdevanju Turske, a drugi, poznat kao "Balkanski tok", južnoj i jugoistočnoj Evropi. Ovaj drugi trenutno dolazi do Mađarske, ali bi trebalo da se nastavi i prema Austriji.

Srbija je brzo završila svoj deo posla i postavila cevi na deonici bugarska granica - mađarska granica za svega osam meseci. Sada sledi završetak kompresorske stanice u našoj zemlji do maja 2021. godine, kao i dve stanice u Bugarskoj. Srbiji je ostalo i da završi blok i merne stanice. To nije omelo puštanje u rad gasovoda, jer je sadašnji pritisak dovoljan za snabdevanje naše zemlje.

* * * * * * * * * * *

SLAVENKO TERZIĆ: DOBIJAMO ENERGETSKU BEZBEDNOST

"BALKANSKI TOK", kao produžetak "Turskog toka", veoma je važan infrastrukturni projekat ne samo za Srbiju i okolne zemlje nego i za celu Jugoistočnu i Južnu Evropu. Mogao je i ranije da bude gotov kao "Južni tok", da energetska pitanja nisu poprimila karakter geopolitičkog suprotstavljanja Zapada Rusiji. Već godinama, čak i decenijama, traje velika borba za evropsko tržište gasa u kojoj SAD i njihovi saveznici nastoje da potisnu Rusiju. Evropa je, na primer, 2018. uvezla 201,7 milijardi kubnih metara gasa. Ne može se zanemariti činjenica da je Rusija svojevrsna "gasna imperija": gasovod "Snaga Sibira", dužine oko 3.000 kilometara izvoziće u Kinu 38 milijardi kubika gasa, "Severni tok 2" dužine 1.230 kilometara 55 milijardi kubika, a "Turski tok" dužine 930 kilometara sa dve cevi 31,5 milijardi kubnih metara. Srbija ovim gasovodom dobija energetsku bezbednost, stabilno snabdevanje gasom, postaje tranzitna zemlja. Gasovod će podstaći privredni razvoj zemlje, gasifikaciju, i pored ekonomskog napretka pružiti priliku za zdraviju životnu sredinu. Takođe, omogućiće proširenje kapaciteta skladištenja gasa u Banatskom Dvoru sa 450 na 750 miliona kubnih metara.

* * * * * * * * * * *

EMIR KUSTURICA: I FIZIČKA VEZA SA RUSIJOM

SADA je, posle gasa koji stiže iz Rusije u Srbiju, mnogo lakše čekati budućnost! Ne samo zbog toga što ćemo se sa manje novca grejati i dobiti "jeftiniju" ekonomiju. Mnogo važniji će biti psihološki efekat koji taj cevovod proizvodi i što će konačno Srbija i fizički biti vezana za Rusiju. Prošlost je na našem tlu tako često trpila vojničku čizmu, strojevim korakom su ulazili u Beograd, kad god su mogli zasipali nas bombama, razaranjima, na kraju, sve to najviše radi krajnjeg cilja i puta koji je vodio na Bliski istok. Velika sila je grabila da ovlada poljima nafte i gasa. Putevi nebeski jesu u međuvremenu promenjeni, najčešći prevoznici ljudi i robe su avioni, ali su gas i tečno zlato uvek imali drukčiji transport. Evo jednog razloga da se umesto tenkova koji jure na jugoistok u pljačku, proslavi putanja cevovoda i gasa koji nam stiže i smanjuje mogućnost ponavljanja stare priče. Umesto vojničke čizme koja gazi na jugoistok da bi se domogla bogatstva sa Bliskog istoka, cevovod sa Dalekog istoka pored toplote povećava šanse da nas mimoiđe prava okupatorska čizma!

* * * * * * * * * * *

LjUBODRAG DIMIĆ: BALKAN SE VRAĆA ULOZI POSREDNIKA

PUŠTANjE u rad "Balkanskog toka" kroz Srbiju ima višestruki značaj. Ponajmanje je u pitanju politički i ekonomski uspeh jedne vlasti, oko koga će njeni protivnici i pristalice, u narednom periodu, žučno polemisati i "poništavati" jedni druge. Mnogo više od toga predstavlja činjenica da Srbija, uključivanjem u mrežu gasnih i energetskih koridora, obezbeđuje budućnost, prevazilazi perifernost koja joj je u proteklim decenijama bila namenjena, a Balkanu vraća "izgubljenu" funkciju posrednika između Istoka i Zapada. Tim činom Srbija dodatno potvrđuje da predstavlja subjekat, a ne objekat, balkanske i evropske politike, da i geostrateški i geopolitički doseže do onog stepena "normalnosti" koji potvrđuje da ne može, bez sopstvene volje, biti "otrgnuta" od svog zapadnog i istočnog identiteta, od svojih prijatelja i saveznika i politike neutralnosti koju nastoji da vodi u podeljenom posthladnoratovskom svetu. Ta 403 kilometra gasovoda od granice sa Bugarskom kod Zaječara, do granice sa Mađarskom na Horgošu, donose Srbiji stabilnost.

"Turski tok" nesumnjivo jača značaj Srbije za Evropu. Istovremeno, on donosi ekonomski profit zemlji i njenim državljanima, dugoročno obezbeđuje jeftiniji gas, otvara nova radna mesta, utiče na demografsku sliku zemlje, obezbeđuje progres u pojedinim delovima zemlje. Srbija dobija funkciju u energetskom sistemu koji se upravo izgrađuje. Izgradnja sekundarne mreže gasovoda, uz puteve i elektromrežu, najdirektnije će uticati na povećanje energetske stabilnosti i efikasnosti. Jeftinija, ekološki čistija energija podstaći će proces modernizacije privrede. Srbija će postati "zanimljivija" za strana ulaganja, a pritom će sama imati više mogućnosti i prostora u upravljanju energetskim i mnogim drugim vidovima kriza.

"Turski tok" posredno svedoči o stepenu ozbiljnosti države, njenoj spremnosti da menja sopstveni geostrateški, politički i ekonomski ambijent. Uz sve ostalo na čemu vlast treba da radi u budućnosti i funkcionalni gasni koridor će doprineti promeni postojećeg statusa i države i naroda koji na njenoj teritoriji žive. Gasovod povećava stabilnost na unutrašnjem i spoljnom planu - političku, ekonomsku, vojnu, ekološku, zdravstvenu, životnu. Sa njom je u direktnoj vezi snaženje brojnih vidova kapaciteta zemlje, "otvaranje" razvojne šanse koju treba iskoristiti, obezbeđivanje opšte nacionalne sigurnosti, sticanje izgubljenog osećaja da država i stanovništvo imaju budućnost. Ne treba zanemariti ni onu psihološku dimenziju koju svaki uspeh sobom nosi jer ne menja samo "sliku o nama", već doprinosi i promeni "slike o sebi".

* * * * * * * * * * *

MILOMIR STEPIĆ: POSLE POROĐAJNIH MUKA - TROZUBAC PROTIV LEVIJATANA

KONAČNO, posle mnogo "porođajnih muka" i saplitanja od strane Zapada (čitaj: SAD), odvrnuti su ventili balkanske gasovodne transverzale. Izlišno je podvlačiti njen energetski i ukupan ekonomski značaj. Stabilno snabdevanje čistim, jeftinim gorivom preduslov je društvenog razvoja, ali i kakve-takve energetske bezbednosti država čijim teritorijama je trasiran. Njegovo ometanje nije vršeno toliko iz geoekonomskih, koliko iz geopolitičkih razloga. Ono je bilo sastavni deo američke borbe protiv ruskog povratka na Balkan ("malignog uticaja"), a u širem kontekstu - nastojanja da se onemogući rusko "preotimanje" Evrope iz transatlantskog zagrljaja. Uz postojeći centralnoevropski cevovodni "snop" (uprkos ukrajinskom "tvrđenju pazara"), te završavanjem "Severnog toka 2" i aktiviranjem ovog balkanskog pravca, simbolički nastaje trozubac kontinentalističkog, telurokratskog Behemota usmerenog na maritimnog, talasokratskog Levijatana. Doduše, kapacitet i trasa izgrađene varijante daleko su od one planirane, pa propale. Ali, zašto je Zapad pod američkim diktatom ipak nije zaustavio, a prethodnu jeste? Zato što je to sada postalo mera njegovog slabljenja i zato što se nada da će "navlačenjem" trase na Tursku uspeti da dovede u pitanje njegovo nesmetano funkcionisanje. Nije li to račun bez krčmara, budući da se istočnomediteransko "sidro NATO" sve očiglednije podiže? U svakom slučaju, kad nema "Južnog toka", dobar je i "Turski".