MINISTAR MALI: Do kraja godine 2,3 milijardi evra stranih investicija
MINISTAR finansija Siniša Mali kaže da će do kraja godine priliv stranih direktnih investicija u Srbiju dostići 2,3 milijarde evra što je, ocenjuje, "neverovatna cifra", i naglasio da nijedan strani investitor nije odustao od ulaganja u Srbiji uprkos pandemiji virusa korona koja je poremetila mnoge planove.
On je za TV Pink naveo da je pre nekoliko dana u Inđiji postavljen kamen temeljac za fabriku guma kompanije Tojo tajers za koju kaže da je najveća japanska investicija ikada u Srbiji od 382 miliona evra, a koja će omogućiti 560 novih radnih mesta.
Napomenuo je da više od 60 odsto svih stranih direktnih investicija koje dolaze u region, dolaze u Srbiju.
-Strani investitori koji ulažu novac očekuju da imaju partnera u državi, da imaju na koga da se oslone - dodao je Mali.
Povodom incijative "mali Šengen", ministar je rekao da očekuje da će se poslanici u Skupštini Srbije danas izjasniti o potvrđivanju sporazuma koji se odnosi na liberaliziciju putovanja između Albanije i Srbije, a koji podrazumeva da se granica prelazi sa ličnom kartom.
-To je još jedan korak ka realizovanju i mini Šengena i Vašingtonskog sporazuma koji je predsednik Aleksandar Vučić potpisao u SAD. Cela ta ideja polako kreće da živi. Što je brži promet roba, kapitala, ljudi, to ceo region ide napred, a od toga najveću korist ima Srbija kao dominantna najveća ekonomija u regionu - rekao je ministar finansija.
Osvrnuo je na podršku države privredi i građanima od šest milijardi evra, uključujući pet minimalnih zarada za mikro, mala i srednja preduzeća, koju je iskoristilo više od 1,05 miliona zaposlenih u Srbiji.
Kao podršku država je omogućila i garantnu šemu od dve milijarde evra za preduzeća, jeftine kredite preko Fonda za razvoj, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, 10 odsto povećanje plata zdravstvenim radnicima, dve jednokratne pomoći za penzionere od 4.000 i 5.000 dinara, kao i 10.000 dinara jednokratne pomoći svim medicinskim radnicima.
Napomenuo je i dodatni, jednokratni minimalac za ugostitelje i za radnike u oblasti turizma.
-To je ogromna pomoć države. Zato je Srbija izbegla te crne scenarije koje ste imali priliku da vidite u drugim zemljama. Nemate zatvaranje fabrika, masovna otpuštanja - rekao je Mali.
Pad BDP-a u Srbiji, kaže, ove godine biće najmanji u Evropi, i iznosiće ispod jedan odsto i naglašava da je Srbija ubedljivo najbolja i da je naša privreda pokazala koliko je otporna na krizu.
Naveo je da finansijsko zdravlje i stabilnost najbolje ocenjuju agencije za kreditni rejting, među kojima je "Standard and Poor's", za koji kaže da je u danas objavljenom izveštaju potvrdio ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+.
Kaže da je Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj tokom ove godine nije umanjen kreditni rejting.
-Mi smo održali nivo stabilnog uz povoljne, pozitivne izglede. Upravo ove mere, činjenica da je država reagovala pravovremeno, odlučno, na pravi način, nemamo masovna otpuštanja, niti smanjenje privrednih aktivnosti. Sve to se kaže u izveštaju - rekao je Mali.
Uz pozitivne izglede, navodi Mali, očekuje se da će iduće godine rast BDP-a u Srbiji biti šest odsto i po projekcijama i Evropske komisije i MMF-a, a za naredne dve godine u proseku i kumulativno stopa rasta našeg BDP-a biće najveća u Evropi.
Pored najvećeg ikad budžeta za kapitalne investicije u 2021. od 330 milijardi dinara za infrastrukturu, navodi da je predviđeno i povećanje plata naredne godine u javnom sektoru od pet odsto i penzija od 5,9 odsto u 2021, kao i povećanje minimalne zarade 6,6 odsto
-Nema baš puno zemalja koje su pravovremeno i odlučno reagovale sa ovolikim paketom mera. Kada se sabere to je 700 milijardi dinara, to je 12,7 odsto BDP-a. To se sve vraća u budžet - kaže Mali.
Najvažnije je, kaže, u krizi sačuvati zaposlenost i proizvodne pogone i dodaje da se sada očekuje vakcina i smirivanje situacije kada je korona virus u pitanju.
-Potpuno smo spremni za start i da krenemo da se vratimo na one stope rasta koje smo imali - kaže Mali.
Poručio je da je je finansijski sistem Srbije stabilan, da je sve urađeno tako da javni dug ne pređe 60 odsto i da imamo najmanji pad u Evropi, a da je budžet za narednu godinu razvojni i dobar.