MINISTAR MALI: Država ne subvencioniše Er Srbiju ispod žita

Prenosimo u celosti autorski tekst ministra Malog za Politiku:
 

Šta Er Srbija predstavlja za našu zemlju i njene građane? Er Srbija je sistemski važna kompanija, najveći pojedinačni avioprevoznik, naša neraskidiva spona sa svetom, koja daje veliki doprinos ukupnoj ekonomiji države. Er Srbija je simbol nove, modernije, evropske Srbije.

Broj putnika Er Srbije iz godine u godinu raste, a samo u 2019. godini je iznosio 2,74 miliona, odnosno dupliran je u odnosu na 2013. godinu. Svaki drugi putnik na aerodromu „Nikola Tesla“ leti Er Srbijom, a samo u 2019. godini ova kompanija je realizovala 33.322 leta, sa 21 avionom u floti.

Pre početka pandemije, Er Srbija direktno je letela ka 62 destinacije u Evropi, Mediteranu, Bliskom Istoku, Severnoj Americi i Africi… U 2019. godini, Er Srbija je otvorila 23 nove destinacije – 10 iz Beograda, 12 iz Niša i jednu iz Kraljeva.

Prema izveštaju Airports Council International Europe za 2019. godinu, direktna povezanost  Srbije sa svetom je 2019. godine povećana za 74% u odnosu na 2009. godinu, indirektna 79%, dok je hab konektivnost povećana za čak 611% u odnosu na 2009. Samo Er Srbija, direktno i primarno, doprinela je direktnoj konektivnosti Republike Srbije i njenih građana u 2019. godini sa svetom.

Takođe, prema studiji uticaja na ekonomiju Srbije koju je radio Oxford Economics u 2016. godini, ukupan ekonomski uticaj Er Srbije iznosio je milijardu dolara i doprineo je stvaranju skoro 100.000 radnih mesta. Doprinos BDP-u je procenjen na 1,7%. Dakle, podaci jednog nezavisnog i stručnog tela pokazali su značaj te kompanije za srpsku privredu.

I pored svih činjenica koje govore u prilog Er Srbiji, od 2013. godine, kada je osnovana, pa do danas, srpska nacionalna aviokompanija nalazi se na meti kritika i optužbi. Prethodnih dana te kritike i optužbe mnogo su bučnije i teže, ali i dalje neosnovane i netačne.

Glavna kritika sa kojom se nacionalna aviokompanija suočava je navodna neprofitabilnost, loše poslovanje, neobjavljivanje izveštaja o poslovanju, kao i konstantno dobijanje pomoći kroz subvencije iz budžeta Republike Srbije.

Ali, treba razmotriti činjenice i finansijske izveštaje o poslovanju kompanije koji su javni i koji se mogu pronaći u evidenciji Agencije za privredne registre.

Poslovanje Er Srbije od 2013. do 2019. godine obeležili su pozitivni rezultati, odnosno ostvarena je neto dobit koja je pozitivno uticala na ukupni kapital kompanije. Prihodi iz poslovanja konzistentno rastu svake godine uz stabilne novčane tokove, vrednost imovine takođe raste. Od 2014. do 2019. godine, svi izveštaji nezavisnog revizora bili su pozitivni i nije identifikovan ni jedan rizik koji bi mogao da dovede do prekida stalnosti poslovanja.

Ukupan prihod Er Srbije u 2019. godini iznosio je 356 miliona evra, što je rast u odnosu na 2018. godinu, kada je iznosio 323,1 milion evra. Neto dobit u 2019. godini, a nakon velike ekspanzije, pokretanja novih destinacija i završetka restrukturiranja, iznosila je 9,5 miliona evra, dok je godinu ranije neto dobit iznosila 12,2 miliona evra. Ukupne finansijske obaveze prema kreditorima nastavile su da idu silaznom putanjom, pa su tako sa 146,64 miliona evra od 31. decembra 2018. godine smanjene godinu dana kasnije na iznos od 117,98 miliona evra.

Treba uzeti u obzir veoma važan podatak - na dan 31. decembra 2013. godine, koji se smatra datumom zatvaranja transakcije između Republike Srbije, Etihad Ervejza PJSC i JAT Ervejza, ukupni kapital Er Srbije bio je negativan i iznosio je 27 milijardi dinara, odnosno 235,9 miliona evra. Verujem da je to bio presudan trenutak kada se trebalo opredeliti o smeru kojim kompanija ide, i da je Vlada donela ispravnu odluku. Paradoksalno, ta situacija nije bila identifikovana kao fiskalni rizik od strane pojedinaca u tom trenutku, dok ova sada jeste.

Tokom narednih šest godina, zahvaljujući merama restrukturiranja i primeni mera racionalizacije i efikasnog poslovanja, Er Srbija beleži neto dobit u poslovanju. Svake godine, od 2014. do 2019, ostvarena neto dobit raspoređivana je na pokriće gubitaka iz ranijih godina, što je doprinelo značajnom smanjenju prenetih gubitaka. Tako je negativni kapital na dan 31. decembra 2019. godine, iznosio 15,2 milijarde dinara, ili 129,5 miliona evra. To je 106 miliona evra doprinos pokriću prenetih gubitaka iz 2013, koji predstavljaju poslednje finansijske izveštaje JAT Ervejza. Podsetiću da je ugovor između Er Srbije i Etihada javan, i da se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije, kao što se bilansi pre 2015. godine koji se nalaze u  APR-u. Ne treba zaboraviti da je pored negativnog kapitala koji je ostao Er Srbiji, na dan 31. decembra 2013. godine Društvo imalo ukupne obaveze u visini od 304,31 miliona evra i to prevashodno prema srpskim dobavljačima i srpskim bankama. Taj dug je 2014. godine u najvećoj meri preuzet zakonom od strane Republike Srbije i plaćen u dve rate 2014. i 2015. godine, čime su svi dobavljači, a pre svega naše kompanije i banke, naplatile i primile novčana sredstva za decenijske dugove JAT-a i ostvarile vanredne prihode u bilansu uspeha. Na taj način su se odgovornim potezom rešili problemi koje je napravila prethodna vlast, ostavljajući za sobom ogromna dugovanja.

Sve ovo pokazuje da Er Srbija ni na koji način ne predstavlja fiskalni rizik niti po državu Srbiju, niti po građane. Naprotiv, direktne uplate u budžet Republike Srbije  od strane Er Srbije do 17. novembra 2020. godine iznosile su 9,8 milijardi dinara, odnosno 82,1 milion evra. Dakle, to je direktan doprinos Er Srbije budžetu Republike.

Postoje optužbe i da se Er Srbija subvencioniše ispod žita, tajno, iz budžeta Srbije. Ono što kritičari izgleda ne znaju, ili se prave da ne znaju, jeste da je svaka pomoć i uplata, svaki dinar koji bi iz budžeta išao prema Er Srbiji, predmet analize i kontrole zbog državne pomoći, jer se na takav način može narušiti konkurencija među kompanijama. Mi smo usvojili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, i ako želimo da postanemo članica jednog dana i ako želimo da imamo pristup evropskom tržištu moramo da poštujemo određena pravila igre. Pravila su jasno propisana, a u krajnjoj instanci i kontrolisana od strane Evropske komisije. Er Srbija je ušla u novu fazu razvoja od 2014. godine, a s obzirom na nagomilane gubitke JAT-a, bila je u obavezi da izradi i implementira Plan restrukturiranja u skladu sa pravilima o državnoj pomoći Evropske unije i domaćim zakonodavstvom. Posledice starih dugova još uvek se osećaju, ali i reflektuju na bilanse kompanije, koje neki ne žele da rastumače iskreno. Dakle, država ne može ni sa jednim dinarom da pomogne Er Srbiji a da to ne bude predmet usaglašenosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i pravilima o državnoj pomoći.

I pored svih navedenih činjenica, Er Srbija je konstantno izložena napadu i pritisku dela javnosti, što stvara neopravdano nestabilne uslove u kojima posluje i podstiče brigu i rizike kod dobavljača, lizing kompanija i kreditora.

Najnoviji napadi posledica su situacije koja je izazvana pandemijom korona virusa, koja je prizemljila avione u celom svetu. Smanjenjem broja putnika, usled ograničenja i restrikcija putovanja, aviokompanije u svetu redukovale su međunarodne i domaće komercijalne letove, prizmeljujući flotu i smanjujući broj zaposlenih.

Pre pandemije, Er Srbija nije bila kompanija u poteškoćama. Po izbijanju pandemije, odmah se prilagodila novonastalim okolnostima i sprovela mere radi obezbeđivanja održivosti poslovanja, vođena najboljom praksom upravljanja u sektoru avijacije. Napominjem i da se sve ovo o čemu govorim nalazi u stručnoj Analizi uticaja poremećaja prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti KOVID 19 u sektoru vazdušnog saobraćaja i u poslovanju domaćeg avioprevoznika, koju je usvojila Vlada Republike Srbije.

Po izbijanju pandemije, Er Srbija je stavila sve svoje kapacitete na raspolaganje državi i hiljadama građana koje su prevezli. U preko 200 letova, dopremljeni su respiratori, testovi, zaštitne maske, zaštitna odela, naočare, viziri, kiseonički generatori. Upravo u takvim okolnostima je jasno da ovaj avio prevoznik predstavlja sistemski važnu kompaniju, te da je nacionalni interes države da interveniše u cilju sprečavanja daljih negativnih efekata pandemije.

Naravno, mnoge zemlje su se odlučile za pomoć avioprevoznicima kroz subvencije, povećanje kapitala, pozajmice, oslobađanje dugovanja, ali u okviru novih propisa Evropske komisije u svrhu podrške privredi u uslovima pandemije KOVID 19, koje je Vlada Republike Srbije prenela u domaće zakonodavstvo. O tome je obaveštena Evropska komisija, od koje su zatim usledile afirmativne reakcije.

Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz (IATA) procenila je da bi gubici aviokompanija zbog korone mogli biti 157 milijardi dolara, što bi današnje kritičare verovatno podstaklo na to da sve kompanije moraju da se restrukturiraju. To se pretpostavljam odnosi i na jednu od najjačih, ako ne i na najveću aviokompaniju na svetu, nemačku Lufthansu, koju je Vlada Savezne Republike Nemačke dokapitalizovala sa 6 milijardi evra. Istovremeno, pomoć je dodeljena i njenim povezanim licima koji pripadaju Lufthansa grupaciji. Takođe, Vlada Francuske dala je državne garancije u vrednosti od 7 milijardi evra radi pružanja hitne likvidnosti aviokompaniji Er Frans, dok je Letonija opredelila 250 miliona evra za dokapitalizaciju Er Baltika.

Sa druge strane, avioprevoznici koji nisu primili pomoć od matičnih država ili su u stečaju ili su bankrotirali. Među njima su čuveni Virdžin Australija, japanska Er Azija, južnoameričke Latam erlajns, Avianka holdings i drugi.

Kao i svim drugim aviokompanijama u svetu, i Er Srbiji je potrebna pomoć. Ispunjeni su svi uslovi za davanje pomoći države, odnosno davanje dobrog vetra za naša gvozdena krila. Ta pomoć je uslovljena tako da se prevashodno odnosi na nastavak racionalizacije poslovanja, koje je kompanija i započela po izbijanju krize. Pre svega, to se odnosi na smanjenje flote, i to onih aviona koji su najbučniji ili najviše zagađuju životnu sredinu, na optimizaciju broja zaposlenih, otkazivanja pojedinih linija.

Da smo bar krenuli od nule, da nam nisu ostavili negativan kapital i ogromne dugove, lakše bismo leteli. Bio je ogroman izazov umanjenje negativnog kapitala kompanije za 106 miliona evra i to za svega 5 godina. Povezali smo Srbiju sa Evropom i svetom, o čemu govori činjenica da je skoro svaki drugi putnik koji je došao ili otišao iz Srbije prevežen avionima naše nacionalne kompanije. Nastavljamo da i u ovim teškim vremenima ponosno čuvamo naša krila koja opstaju skoro čitav vek, još od davne 1927. godine. Uz dobar vetar, letećemo još brže i bolje, do kraja sveta i nazad, zahvaljujući našoj Er Srbiji.