RAMPA POMAŽE JEDINO KAD VOZAČI PAZE: Da li bi broj udesa i ljudskih žrtava na pružnim prelazima mogao da bude manji

U "Infrastrukturi železnica Srbije", međutim, kažu, da uprkos tome što se čini da je više sudara na prugama, statistika govori drugačije. Ove godine dogodilo se najmanje nesreća na putnim prelazima u odnosu na prethodne dve decenije.

- Najviše nezgoda u 21. veku bilo je 2001. godine i to čak 114. Rekord od 56 povređenih zabeležen je 2005. godine - navodi Nenad Stanisavljević iz "Infrastrukture". - Najviše osoba je poginulo 2002, kada ih je nastradalo 28, što je četiri puta više nego ove godine.

Stanisavljević ističe i da je od ukupno 85 udesa u prošloj i ovoj godini, na osnovu istraga koje su već okončane, u samo jednom slučaju pored vozača drumskog vozila, odgovorna bila i železnica. U svim ostalim, prema zvaničnim izveštajima, odgovorni su bili vozači drumskih vozila ili drugi učesnici u saobraćaju. Na to upozorava i profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Branislav Bošković i ističe da je javnost pogrešno usmerena na vozove, a da se težište mora prebaciti na vozače putničkih automobila.

- Sve što se dešava na pruzi nema veze sa vozom, već sa ponašanjem drumskih učesnika - objašnjava Bošković. - Pogrešno se upotrebljava termin da je voz naleteo na automobil. Tačno je da je automobil podleteo pod voz i to se najčešće dešava nepažnjom vozača. Ta igra reči je pogrešna percepcija.

Na srpskim prugama postoji ukupno 2.118 putnih prelaza, među kojima je 1.707 aktivnih, dok se 411 nalaze na ukinutim prugama. Profesor napominje da nismo dovoljno bogato društvo da bismo postavili rampe na svaki pružni prelaz, a ističe da za to nema ni potrebe.

- Ne postoje neobezbeđeni pružni prelazi, svi imaju neku zaštitu, ali je problem što vozači ne poštuju saobraćajnu signalizaciju - smatra profesor. - Gde je gustina saobraćaja veća, postavljaju se rampe, ali ima i delova gde se ne isplati takvo ulaganje, jer je slab protok vozila. Isti procenat nesreća je i na prelazima sa rampama i bez njih. Kada rampa ne radi, ona je propisno obeležena i tada važi signalizacija i to je dovoljno ako je se pridržavaju vozači putničkih vozila.

Nigde u svetu svi putni prelazi nisu obezbeđeni rampama. U Evropskoj uniji, od 105.300 putnih prelaza, na taj način je obezbeđeno oko 53 odsto. Izgradnja signalnog uređaja na putnom prelazu košta od 120.000 do 200.000 evra. Nenad Stanisavljević napominje da cena opremanja elektronskog putnog prelaza zavisi od složenosti saobraćajne situacije, a obuhvata projektovanje, građevinske radove, savremenu opremu i njeno postavljanje.

- U prethodne tri godine automatizovana su 22 putna prelaza, a na 44 je postavljen video-nadzor, reflektorsko osvetljenje na 35, vibro trake na 20, a prvi put su solarni markeri postavljeni na pet putnih prelaza - objašnjava Stanisavljević. - Građevinski je uređeno više od sto putnih prelaza, a još ukupno 236 je uređeno, ili će to u narednom periodu biti završeno u okviru rekonstrukcije regionalnih pruga. To je više nego što je na povećanju bezbednosti na putnim prelazima učinjeno decenijama.

Stručnjaci upozoravaju da je zaustavni put železničke kompozicije između 700 i 1.000 metara, kao i da su one teške na hiljade tona i ma kako voz izgledao udaljeno, ne postoji reakcija mašinovođe koja bi mogla da izbegne najstrašniji scenario. Ovi ljudi ne režiraju takav surovi film, ali im se posle teških nesreća godinama kao košmar mota po glavi, jer na svojoj savesti neretko nose one koji nisu poštovali propise.

BRZA PRUGA NAJBEZBEDNIJA

NAJVIŠI nivo obezbeđenja saobraćaja na putnim prelazima je denivelacija pruge i puta.

- To će biti učinjeno prilikom izgradnje pruge za velike brzine između Beograda i Subotice, gde neće biti nijednog ukrštanja pruge i puta u nivou - priča Stanisavljević. - U proteklih nekoliko godina na više od 500 kilometara pruga koje su rekonstruisane, brzina vozova je sa 10, 20 ili 30 kilometara na sat povećana i do 100. Bezbednost saobraćaja ne može biti unapređena samo tehničko-tehnološkim rešenjima. U najvećoj meri se može sačuvati i unaprediti odgovornim ponašanjem vozača i poštovanjem saobraćajne signalizacije. Samo tako mogu se sprečiti nesreće i sačuvati ljudski životi.

UČESTALO "ISKAKANjE" IZ ŠINA

INCIDENTI na železnici učestali su u proteklom periodu, a za samo dva meseca bilo je čak pet iskliznuća vozova iz šina. Profesor Bošković kaže da za "iskakanje" vozova najčešće krivicu snose stare kompozicije i loša pruga.

- Na veliki broj incidenata u železničkom saobraćaju utiče dugogodišnja nebriga o pruzi, ali i stare lokomotive i vagoni - tvrdi profesor Bošković. - Tu gotovo da ne postoji odgovornost mašinovođe, jer on praktično ne može da prekorači brzinu i da zbog toga isklizne, već je u pitanju ili problem na pruzi, ili na vagonima koji su loše održavani. Mora više loših stvari da se poklopi da bi se dogodila takva nesreća.

SVAKOG DANA U KVARU 20 RAMPI

NA ukupno 522 putna prelaza obezbeđena signalno-sigurnosnom opremom, na godišnjem nivou dogodi se oko 12.000 kvarova. Svaki treći je prouzrokovan nepažljivom i neodgovornom vožnjom vozača ili krađom delova sa pruge.

- Kvarovi nastali na ovaj način traju prosečno oko 15 dana, zbog nabavke opreme i njene ponovne ugradnje - priča Stanisavljević. - Svakodnevno zbog ovakve vrste kvarova ne rade rampe na prosečno dvadeset putnih prelaza u Srbiji. Mnogo veću opasnost od materijalne štete predstavlja moguće ugrožavanje bezbednosti saobraćaja.