S POREZNICIMA UVEK U VEZI: Privreda bi od početka 2022. godine trebalo da pređe na onlajn fiskalne kase
DUGO se najavljivala i odlagala, ali bi od početka 2022. godine, ipak, mogla da zaživi onlajn fiskalizacija.
Foto N. Skenderija
Predlog ovog zakona je upravo prošao Vladu i ušao u skupštinsku proceduru. Ministarstvo finansija posle 15 godina funkcionisanja fiskalnih kasa rešilo je da ih osavremeni.
Novi uređaji moraće da održavaju internet vezu sa Poreskom upravom. Svaka transakcija, pa i primljeni avans za buduću trgovinu, biće istog momenta vidiljivi Poreskoj upravi. Ova novina, kako predviđaju nadležni, koštaće privredu, ali i državu. U budžetu Srbije, u narednom periodu, biće za ove namene odvojeno osam milijardi dinara.
Nadležni nameravaju i da smanje broj onih koji svoje poslove ne moraju da vode kroz fiskalne kase. U fiskalizaciju bi trebalo da uđu svi koji su obeznici poreza na dobit, odnosno dohodak. Ukratko, sve registrovane firme i preduzetnici. Ipak, zakon ostavlja mogućnost da se pojedine delatnosti nakandno - izuzmu. Tako da ćemo tek videti da li će joj i dalje odolevati taksisti i advokati.
- Predloženi Zakon o fiskalizaciji trebalo bi da otkloni nedostatke sadašnjeg modela fiskalizacije i da dovede do efikasnije kontrole svih isporuka dobara i pruženih usluga na malo - stoji u obrazloženju Predloga zakona.
- Novim sistemom fiskalizacije stvaraju se uslovi Poreskoj upravi za efikasnije praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, kao i povećanje broja poreskih kontrola u samom sedištu, čime se smanjuje potreba za terenskim kontrolama. Novi model fiskalizacije predviđa sveobuhvatni obim fiskalizacije, s tim da je izuzetno moguće pojedine delatnosti izuzeti od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja samo u posebno opravdanim slučajevima.
PRIMENA
PREDLAŽE se odložena primena ovog zakona za 1. januar 2022. godine, kako bi se u međuvremenu donela podzakonska akta. S druge strane, tako je i obveznicima fiskalizacije ostavljeno više vremena da usklade svoje poslovanje sa predloženim zakonskim rešenjima i podzakonskim aktima koji će se doneti za sprovođenje ovog zakona.
Ideja je da su podaci o transakcijima dostupni poreznicima istog momenta. Tolerisaće se kašnjenje ako je prekinuta internet veza ili je nema na mestu prometa.
- Predviđena je obaveza čuvanja podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa podataka Poreskoj upravi - kaže se u Predlogu zakona. - Poreska uprava će uspostaviti registar elemenata elektronskih fiskalnih uređaja čija je upotreba odobrena, dok je obvezniku fiskalizacije ostavljena i mogućnost da samostalno razvija i implementira uređaj za potrebe svog poslovanja, koji Poreska uprava odobrava pre početka korišćenja.
PRILAGOĐAVANjE KOŠTA
REŠENjA u ovom zakonu mogu stvoriti troškove. Obveznici će morati da prilagode fiskalnu kasu ili da pribave nove uređaje za evidentiranje prometa koji bi ispunjavali uslove koji su predviđeni zakonom. Predstoje im i troškovi implementacije novog sistema, prvenstveno sredstva za uspostavljanje sistema za upravljanje fiskalizacijom, održavanje, pripremanje registara, obuku zaposlenih.
Dobar deo privrede godinama unazad upozorava da onlajn fiskalizacija košta mnogo, a primeri drugih zemalja pokazuju da ne donosi više novca državi.
- Imamo primer Hrvatske. Tamo je uvedena, ali poreski prihodi im nisu porasli - kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. - Procenjuje se da je 100.000 obveznika koji moraju da menjaju ili kase ili softver, a da je trošak po kasi od 150 evra, pa naviše. U pitanju su milioni evra. To je veoma veliki trošak za mali efekat.