BRODOVE GRADIMO, ALI IH NEMAMO: Na desetine plovila godišnje napravimo za evropsko i američko tržište
POSLE pauze od gotovo tri decenije otkad je brodogradnja u Srbiji zamrla, ova se industrija u poslednje četiri godine ponovo "probudila".
Foto Fejsbuk
Od 2016. godine, na našim rekama porinuto je i izvezeno više desetina novih brodova, iako nijedan nije namenjen domaćem brodarstvu. Poslednji srpski brod, "Deligrad", izgrađen je 2004. u "Brodogradilištu Beograd" za "Jugoslovensko rečno brodarstvo".
Prema podacima Privredne komore Srbije, od nekadašnjih deset, u Srbiji sada radi pet brodogradilišta, od kojih je samo jedno u domaćem vlasništvu. Brodogradilište u Apatinu je kupilafirma "Arsenal Rem" iz Kraljeva, a njegove kapacitete koristi privredno društvo "Interbrod". U poslednje dve godine kontinuirano rade na remontima i rekonstrukcijama brodova i plovnih objekata.
Tu su i "Šipjard Bomeks 4m" iz Perleza kod Zrenjanina i "Begej" iz istog grada, čiji je vlasnik "Rubikon šiping kompani", "Vahali" iz Sremske Mitrovice i "Šipjard Kladovo". Kruzer Brodogradilište "Vahali šipbilding" ,Foto Fejsbuk
- U današnjim brodogradilištima se uglavnom grade takozvani trupovi u čeliku i obavljaju se remonti i rekonstrukcije brodova i plovnih objekata, dok se opremanje broda, koje je izrazito skupo i zapravo izvor zarade, radi u inostranstvu - kaže Nenad Dragović, iz Udruženja za metalsku i elektroindustriju PKS. - Izgradnja trupa u čeliku predstavlja najjednostavnije sklapanje - zavarivanje trupa broda, te se tako oformljen spušta u vodu i transportuje u inostranstvo. U ovih pet brodogradilišta radi više od 800 radnika, a pod srpskom zastavom plovi oko 100 brodova.
ZAKON
- ZA poslednje četiri godine na našim rekama je potonulo deset brodova - kaže Vajda. - Problem što se dozvole za plovidbu daju olako i što nedostaje odgovarajuća inspekcijska kontrola. Brodogradnja i brodarstvo su kod nas unazađeni, nema podmlatka, a na brodovima radi kadar u poznim godinama jer, zbog loših zakona, mladi koji izađu sa školovanja ne mogu na praksu, jer niko neće da im plati osiguranje, a bez toga ne mogu na brod.
U Brodogradilištu u Kladovu, u vlasništvu holandske kompanije, grade se novi brodovi za strane kupce, kao i remonti plovila.
Uspeh Begejsko brodogradilište izgradilo najveći rečni tanker , Foto A. Blanuša
- Godišnje se kod nas izgradi i izveze između 12 i 15 brodova. U naredne tri godine obezbeđen je posao od oko 100 miliona evra, koji obuhvata buduću saradnju sa kompanijom iz Pančeva, od koje se očekuje sertifikacija gradnje brodskih rezervoara za gas, kapaciteta 380 kubika - kaže Milenko Lepović, direktor brodogradilišta u Kladovu.
- Gradimo tankere za prevoz nafte i gasa i asfaltne tankere za tržište u Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Luksemburgu, Nemačkoj.
SAMI OBUČAVAJU RADNIKE
PREMA rečima Branislava Vajde, predsednika Udruženja profesionalnoh lađara Srbije, majstora brodogradnje sve je manje, a najcenjenije zanatlije i kapetani ove struke ušli su u osmu deceniju. U Kladovo osim 250 naših, stiže i oko 150 radnika iz Rumunije, a tamo se već godinama organizuje dualno obrazovanje, gde se obučavaju budući brodograditelji.
Zbog neadekvatnog obrazovanja u Srbiji, svoje radnike sami "prave" i u brodogradilištu Vahali.
Holanđani su vlasnici i Brodogradilišta "Vahali šipbilding" iz Sremske Mitrovice, koji se se bavi izgradnjom turističkih rečnih kruzera. Osim samog trupa, ovde se delimično radi i unutrašnjost.
- Ove godine je zabeležen pad tražnje zbog korone, ali inače, godišnje gradimo i isporučujemo za evropsko i američko tržište sedam rečnih kruzera - kaže Kristina Anđelković, direktorka ovog brodogradilišta. - Na srpskom tržištu smo 15 godina, a poslednjih pet je industrija rečnih kruzera uzela maha. Kada je potpuno završen i opremljen, u zavisnosti od luksuza, kruzer košta od 17 do 30 miliona evra.
ZLATNO DOBA U JUGOSLAVIJI
DO 1998. godine, imali smo deset velikih brodogradilišta, u kojima je radilo oko 6.000 zaposlenih - kaže Dragović. - Godišnji izvoz tada je bio 200 miliona evra, a 2015. šest puta manji, mada je trend u svetu porast ove industrije.
Nekadašnja Jugoslavija dičila se svojom industrijom i izvoznim potencijalima, a jedna od perjanica bila je i rečna brodogradnja. Instalisani prerađivački kapaciteti iznosili su više od 10.000 tona čelika u nekadašnja tri brodogradilišta: "Apatin", "Brodoremont" i "Dunav".
Početkom novembra porinuta je grdosija dužine 135 metara, širine 11,6 metara, mase 855 tona, nosivosti više od 4.300 kubika, izgrađena u brodogradilištu "Šipjard Begej". Vrednost ovog rečnog tankera je 2,2 miliona evra.