OZAKONJENJE SPORO, MNOGIMA NEDOSTIŽNO: Ni šesti zakon o ovoj oblasti za pet godina primene nije uspeo da reši problem nelegalne gradnje
PET godina posle usvajanja Zakona o ozakonjenju, nije se daleko odmaklo od legalizacije objekata koji su prethodnih decenija izgrađeni bez dozvole. Ni šesti propis u ovoj oblasti, nije bio dovoljan da se ispune očekivanja i obećanja nadležnih, da će se jednom zasvagda raščistiti situacija na terenu i da će objekti dobiti validne papire ili će biti srušeni.
Nelegalna gradnja
Prilikom donošenja Zakona o ozakonjenju pretpostavka je bila da ima oko 1,5 miliona nelegalnih objekata, ali je popisom utvrđeno da ih ima više od dva miliona, od čega su oko 975.000 stambeni objekti. U Ministarstvu građevinarstva danas nije moguće dobiti podatak koliko je zgrada, kuća, poslovnih i drugih objekata dobilo papire, a za koliko je postupak još u toku. Analiza po gradovima, međutim, pokazuje da se nije daleko odmaklo.
Iako je ideja šestog propisa sa ovom tematikom trebalo da bude jeftino i brzo ozakonjenje, uz minimalnu dokumentaciju, ta želja nije bila dovoljna za realizaciju. Nerešeni imovinsko-pravni odnosi najčešće se pominju kao kamen spoticanja koji je usporio ovaj postupak, ali ni službenici kojima je poveren ovaj posao nisu se baš proslavili brojem rešenih zahteva. Dodatni problem je što su vlasnici nelegalnih objekata duplirali zahteve po ovom i prethodnim zakonima.
Za pet godina u Nišu je rešen 4.221 predmet. Marko Ćirić, iz Sekretarijata za ozakonjenje kaže da nemaju precizan podatak o ukupnom broju predmeta koji su aktivni, imajući u vidu specifičnost postupka legalizacije.
KALUĐERICA I DALjE "DIVLjA"
NAJVEĆE "divlje" naselje u Beogradu ali u Evropi, Kaluđerica, još je daleko od toga da postane potpuno ozakonjeno. Kako su nam rekli u nadležnom odeljenju prestoničke opštine Grocka, od 2015. godine, otkako je stupio na snagu novi Zakon o ozakonjenju objekata, legalizovano je 2.808 kuća. Predatih zahteva pre pet godina bilo je 12.000.
- Postupak je brži i efikasnija je naplata taksa za ozakonjenje, jer su povoljne - navode u GO Grocka. - Ozakonjenje je moguće ukoliko su ispunjeni zakonski i planski uslovi. Kaluđerica je ogromno naselje i ozakonjenje zavisi od ispunjenja brojnih uslova, kao što su rešeni imovinsko-pravni odnosi, pribavljena saglasnost suvlasnika.
- Ozakonjenje bespravne gradnje je bilo regulisano različitim zakonima od 1995. godine, pa sve do poslednjeg zakona iz 2018. godine, te imamo dosta ponovljenih zahteva čiji broj nije tačno utvrđen. Ukupan broj starih i novih predmeta je okvirno 66.000. Prema Zakonu iz 2010. godine imamo zavedenih 22.447 predmeta - navodi Marko Ćirić. - Imamo najviše predmeta gde postoji samo inicijalni zahtev, a gde smo po službenoj dužnosti uredno obavestili stranke o dopuni dokumentacije.
Ćirić napominje da postoje i problemi kadrovske prirode, odnosno premali broj ljudi koji se bave poslovima ozakonjenja s obzirom na teritoriju koju Grad Niš pokriva i broj nelegalnih objekata.
- Kao gorući problem javio se i odnos sa katastrom nepokretnosti iz Niša, sa kojim imamo ozbiljnih problema u komunikaciji i sprovođenju pravosnažnih rešenja - ističe Ćirić.
- Zakon o ozakonjenju je trebalo da reši i problem nelegalne gradnje. Pomaka u tom procesu ima, ali obzirom na obimnost posla i dalje je dugačak put pred nama.
Uprava za urbanizam i građevinske poslove Novog Sada donela je 19.752 rešenja o ozakonjenju, a u toku je još 29.702 postupka. Uprava za inspekcijske poslove, Sektor građevinske inspekcije je od stupanja zakona na snagu popisala više od 40.000 objekata, od kojih je za oko 11.600 doneto rešenje o rušenju. Ta rešenja su prosleđena na dalji postupak ozakonjenja objekata u GU za urbanizam i građevinske poslove.
Na području Kragujevca u proteklih pet godina ozakonjeno je oko 2.900 objekta. Kako kažu u Odeljenju za ozakonjenje u gradskoj upravi, trenutno je u postupku 2.200 predmeta.
Odeljenju za urbanizam u Leskovcu je, od početka primene Zakona o ozakonjenju, podneto 13.698 zahteva za ozakonjenje nelegalno izgrađenih objekata. Rešeno je 1.175 zahteva, čime je ozakonjeno 2.938 objekata. U postupku ozakonjenja je 12.523 zahteva. Foto Privatna arhiva
Leskovačko Odeljenje za urbanizam je pokrenulo 13.100 postupaka za ozakonjenje objekata na osnovu rešenja o rušenju dostavljenih od gradskog Odeljenja za inspekcijske poslove, koje je popisalo oko 59.000 objekata, i još 598 zahteva, po zahtevu stranke koji se odnosi na vidljivost objekata, a na osnovu izmena zakona iz novembra 2018. godine.
U Kraljevu je aktivno 35.911 predmeta, od kojih je 466 u postupku. Od 2015. godine formirano je 27.411 predmeta, a od usvajanja prvog zakona koji reguliše legalizaciju objekata do sada je doneto 8.775 rešenja. U minulih pet godina, na teritoriji Kraljeva sprovedeno je rušenje 47 nelegalno sagrađenih objekata.
DUPLI POSAO
U MNOGIM gradovima ukazuju da broj evidentiranih zahteva ne odgovara stvarnom stanju.
- U evidenciji imamo i po nekoliko zahteva istog vlasnika nelegalnih objekata koji se u postupku ozakonjenja spajaju i rešavaju jednim rešenjem - objašnjava Jasminka Milenković, šefica Odeljenja za urbanizam Gradske uprave u Leskovcu. - Izveštaj o broju predmeta sa primenom novog zakona i rešavanje po zahtevima ne mogu se izdvojiti iz ukupne evidencije predmeta za legalizaciju. Postupak ozakonjenja se vodi spajanjem zahteva za legalizaciju objekata iz prethodnog perioda sa novim zahtevima gde je pokrenut postupak po službenoj dužnosti, a po rešenju Odeljenja za inspekcije poslove, odnosno po zahtevima za vidljivost objekta.