NEKOM DUG ZA POREZ KAO OMANJI STAN: Od oko 100.000 frilensera, deo njih mesečno zaradi tek prosečnu srpsku platu

U Srbiji, prema grubim procenama, radi 100.000 slobodnjaka, ljudi koji nemaju zaključen radni odnos, već mahom sporadično rade sa klijentima u inostranstvu, preko interneta.

Trenutna poreska regulativa kaže da na svaku uplatu treba da obračunaju namete od 30 do 80 odsto, sa ili bez poreskog odbitka, najmanje pet godina unazad i uz obračunate kamate.

Svima su nakupljene obaveze sada prevelike, a pojedini su stigli i do duga u vrednosti omanjeg stana.

Frilenseri su mahom ostali nevidljivi za poresku administraciju delom svojom voljom, ali delom i zahvaljujući poreznicima. Većina tvrdi da su se na početku rada raspitivali o svojim obavezama, ali ih poreski zakoni nisu prepoznavali. Uspešni "ajtijevci" koji zarađuju velike svote, ipak, nisu većina među frilenserima. Danju, noću, vikendom, bez regulisanog odmora, bolovanja, rade penzioneri, nezaposleni prosvetari, zvanični i nezvanični filolozi, arhitekte, dizajneri... Daju časove, prevode, sastavljaju reklamne mejlove, proveravaju radove.

Marija sada već pet godina predaje engleski Kinezima. Radila je u jednoj nacionalnoj kulturnoj instituciji za 45.000 dinara mesečno. Sa malim detetom i stambenim kreditom rešila je da napusti siguran, ali ne tako dobro plaćen posao.

- Prve dve godine sam ovo radila vikendom, ali sam bila sve bolja i sve više napredovala na njihovoj lestvici - objašnjava Marija. - Ostavila sam posao. Radim i danju i noću. Moram da imam najbolji internet, najmanje dva računara, najbolje kamere, aparat koji mi omogućava da imam struju još nekoliko sati za računare, ako nestane. Samo da se zna, niko od nas nije toliko glup da se nije dosad raspitivao da li treba nešto da plati. Svi smo pitali i svima su i poreznici i računovođe rekli da su ti zakoni stari, da to niko ne primenjuje i da ne bi ni znali da ih primene.

Marija dodaje i da je čula za tog momka koji je zarađivao oko 2.000 evra mesečno, i sada treba da plati dva miliona dinara poreza.

- Ko ima te pare? Pa svi smo mi u međuvremenu živeli od tih plata. Ne smem ni da izračunam, ali se bojim da bi iznos mogao da bude i 40.000 evra. Ja te pare nemam - kaže Marija.

Posao preko interneta je izbor i starijih sugrađana.

Ona je ekonomista iz Beograda. Nije uspela da kraj radnog veka sačeka na poslu, proglašena je za tehnološki višak. Sa malom penzijom, da bi skrpila kraj s krajem, okrenula se radu preko kompjutera.

- Prevodim, ne bavim se svojom profesijom. Na tim portalima sertifikati i diplome nisu bitni, već učinak - objašnjava naša sagovornica. - Strana prevoda u našim agencijama, za jezike regiona, je šest evra. Na internetu je od 12 do 18 evra, a zapadni jezici su dvostruko plaćeniji. Za transfer novca preko "Pejpala" gubim šest odsto. Ne razumem zašto, poput država u okruženju, nije dovoljno da platimo 10 odsto poreza. Imam namirene doprinose penzijom. Ne znam zašto me država kažnjava što radim. To je jedini način da pokrijem troškove za lekove.

Jelena iz Jagodine nije sanjala i maštala o slobodnom statusu. Naprotiv, od diplomiranja pokušava da nađe posao. Ali, za osam i po godina radnog iskustva stekla je tek godinu staža. Sa diplomom srpskog jezika i književnosti je radila honorarno u novinskoj kući, radila kao čistačica. Javljala se na oglase za nastavnike, ali bezuspešno.

- Iscrpla sam sve mogućnosti - kaže Jelena. - Od prijatelja sam čula da postoji način da ovako zarađujem. Na početku sam imala 30 do 40 dolara mesečno. Ni sada ti iznosi nisu preveliki, ali mogu da živim od toga. Nemam, međutim, mogućnost da polovinu tih para dam državi. Ne smem ni da računam koliko im dugujem. Ne znam ni kako će od mene da naplate dugove. Podstanar sam, nemam nikakvu imovinu.

Mlada majka iz Niša četiri godine radi za strane poslodavce. Završila je arhitekturu, ali danas radi posao mašinca. Dizajnira opremu za pranje prozora nebodera u Americi.

- Počela sam od poslova za deset dolara, ali sam našla dobrog klijenta i trudim se da ga zadržim - kaže Milena. - Više ljudi iz Srbije radi za njega. Raspitivala sam se koje su moje poreske obaveze kada sam počinjala. U poreskoj su rekli da oni ne prepoznaju takav način rada i da ne znaju kako bi to oporezovali. Isto je rekao i knjigovođa. Jedino je moglo po principu na prihode iz inostranstva i na to 50 odsto poreza, ali su cenili da je to previše i neadekvatno.

Ona dodaje i da svi treba da znaju da se ne zaradi ista suma svakog meseca, kao kad imaš platu, već nekad "kapne" 100, a nekad 700 dolara. Od takvih prihoda treba živeti celu godinu, i raditi celu godinu, i vikendom i praznikom, i kad je odmor...