ZAŠTO ULJE POSKUPLJUJE? Cena skače za deset odsto - ovo je razlog

Predstavnici Privredne komore Srbije i trgovinskih lanaca kažu da je glavni razlog skok berzanske cene suncokreta za 25 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Do tog poskupljenja je došlo zbog lošijeg prinosa na svetskom nivou, a čak je i u našoj zemlji zabeležen nešto slabiji rod.

Tržište u Srbiji je, kako ističu, stabilno, imamo dovoljno zaliha i suncokreta i ulja, i zbog toga prodajna cena nije značajno povećana, za razliku od zemalja u regionu, gde je skok mnogo drastičniji.

Potrošači sada zejtin iz "Dijamanta", "Vitala" ili "Iskona" plaćaju od 145 dinara do 160 dinara. Jeftinije se prodaju ulja pod oznakom robne marke trgovinskih lanaca, od 130 do 140 dinara.

- Cena ulja je dva puta povećavana, u oktobru od pet do sedam odsto, i ponovo početkom novembra i sada ukupno poskupljenje iznosi od 10 do 13 odsto - ističu u trgovinskim lancima. - To je posledica rasta cene sirovine do koga je došlo zbog lošijih prinosa suncokreta.

Trgovci dodaju da nema nikakvih poremećaja u snabdevanju i da se roba isporučuje svakodnevno u dovoljnim količinama. Aleksandar Bogunović iz PKS naglašava da proizvodnja i suncokreta i ulja prevazilazi domaće potrebe.

- Imamo dovoljno zaliha i zato se na našem tržištu poskupljenje sirovine nije toliko odrazilo na maloprodajnu cenu, dok je u regionu skok mnogi veći - ističe Bogunović. - Berzanska cena suncokreta je povećana za oko 25 odsto u odnosu na prošlu godinu, jer je rod na svetskom nivou, pre svega, kod velikih izvoznika, bio manji.

Preliminarne procene pokazuju da će prosečna godišnja proizvodnja u Srbiji biti manja za devet odsto. Prošle i pretprošle godine smo proizveli oko 730.000 tona ove uljarice.

- Za prvih devet meseci ove godine izvezli smo oko 128.000 tona suncokreta, što je za šest odsto više u odnosu na isti period lane - navodi Bogunović. - Tu sirovinu najviše plasiramo u zemlje regiona.

Miloš Janjić, direktor Produktne berze u Novom Sadu, kaže da je suncokret loše rodio, ne samo kod nas, već i u Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji i Ukrajini. Poslednje što se kod njih trgovalo bila je cena između 39 i 40 dinara za kilogram, ali nije bilo realizacije.

Prema rečima Vukosava Sakovića, iz Udruženja "Žita Srbije", suncokret je prošle godine plaćen 31 dinar za kilogram, a sada je išao i do 37 dinara.

- Nema drugog razloga da poskupi ulje osim toga što je otišla cena suncokreta - smatra Saković. - Poskupelo je svuda u svetu, jer je došlo do eksplozije cene sirovine. Manje je rodilo, velika je tražnja, i kako je žetva odmicala, tako je ulje poskupljivalo.

POTROŠIMO 85.000 TONA

PROSEČNA godišnja proizvodnja jestivog rafinisanog ulja u Srbiji je od 150.000 do 180.000 tona - kaže Bogunović. - Mi prosečno trošimo oko 85.000 tona zejtina, a ostatak ide u izvoz. Za prvih devet meseci ove godine, zbog rasta cene sirovine, smanjena je proizvodnja rafinisanog jestivog ulja za 15,4 odsto u odnosu na isti period lane, dok je izvoz bio niži za 9,7 procenata.

U "AMANU" NAJVIŠA CENA

ZA litar ulja u trgovinskim lancima treba izdvojiti minimum 145 dinara, koliko na akciji košta "dijamant". Najskuplje je u "Amanu", gde je cena čak 160 dinara, dok je u "Idei" 158 dinara. "Vital" je u "Maksiju" 158, a u "Veru" 153 dinara. Ulje "iskon" je u "Maksiju" 146, dok je u "Veru" dinar jeftiniji.