TUŽBE ZBOG NAKNADA NEKOM DOBAR BIZNIS: Udruženje banaka tvrdi da je plaćanje troškova obrade kredita po zakonu
POSLEDNjIH dana povela se polemika o bankarskim naknadama za troškove obrade kredita.
Foto N. Fifić
Pojedine advokatske kancelarije na sav glas nude zastupanje građanima u borbi za dokazivanje nezakonitosti ove odluke. Iz Udruženja banaka Srbije, međutim, tvrde, da su nadoknade za troškove obrade kredita obračunate po zakonu i podvlače da su isti stav potvrdili Evropski sud pravde, Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, kao i Narodna banka Srbije. Iza neosnovane kampanje protiv banaka, kažu, stoje nečiji interesi da se vodi što više sudskih procesa.
Kako u UBS objašnjavaju, Evropski sud pravde je potvrdio zakonitost naknada izjašnjavajući se povodom slučaja iz Mađarske. Isto je zaključilo Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda Srbije 2018. godine. U prilog stavu banaka govore i Odluka NBS o jedinstvenom načinu obračuna kamata, koja je doneta 2006. godine, kao i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011. godine, a koji preslikava regulativu u ovoj oblasti iz EU.
ŠTETA ZA EKONOMIJU
OSPORAVANjE naknada za troškove obrade kredita, koje su uvedene i ugovorene pre nekoliko godina, može da nanese veliku štetu Srbiji, pre svega kao destinaciji za investiranje - upozorava Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS. - Ako se pravo tumači retroaktivno i ako se nove odredbe primenjuju na ugovore od pre 10 ili 12 godina, onda je to loša poruka za postojeće i potencijalne i strane i domaće investitore. Sa druge strane, provocira se nesigurnost na tržištu, koja nikome nije potrebna. Mi smo sada navikli na stabilan bankarski sistem i to je dobro. Mislim da je interes svih, a pre svega građana, da se ta stabilnost očuva.
Napominju da naknade nisu skriveni trošak, jer su klijenti u trenutku sklapanja ugovora znali da ta naknada postoji i na takav ugovor su pristali. Naknada je iskazana kao deo efektivne kamatne stope, na čemu su insistirali NBS i Evropski sud pravde.
- Moramo da primetimo da se u jednom delu javnosti vodi prava kampanja za podizanje tužbi protiv banaka i jasno je da iza toga stoji veliki interes - tvrde u UBS. - Na lokalnim radio-stanicama se emituje reklama, građane sačekuju lifleti u poštanskim sandučićima i za brisačima automobila, zato što jednom malom broju ljudi odgovara da bude što više ovakvih sudskih procesa. Ako praksa pokazuje da se na dinar dosuđen u korist građana, 24 dinara dosudi u korist nekog drugog, onda je jasno da su tužbe zbog bankarskih naknada za nekoga odličan biznis. Utisak je da najviše trpe građani, upliću se u višegodišnje sudske postupke sa neizvesnim krajem, dok su istovremeno sudovi zatrpani predmetima i ne mogu da obavljaju svoju redovnu funkciju.
Prema rečima našeg sagovornika, staro je pravilo da sud zna pravo, a da je njegovo dublje značenje da parnične strane u svom sporu treba da se obrate sudu da presudi ko je od njih u pravu a ko nije.
- S obzirom na to da sporovi o naknadi za obradu kredita traju već dosta dugo, da se i same sudije žale na njihov broj, možda je sazrelo vreme za još jednu sednicu Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, da posle svih razmenjenih argumenata parničnih strana zauzme stav o tome šta se smatra "jasnim i nedvosmislenim" podacima o troškovima kredita iz Odluke NBS iz 2006/2011/2018. godine, da li i kod nas važi pravilo koje je nedavno potvrdio Evropski sud pravde ili je kod nas situacija drugačija i da sa ovom pričom završimo - naglašavaju u UBS.
Osim toga, naknada za bankarske troškove postoji i u međunarodnim relacijama. Kad se država zadužuje kod međunarodnih institucija, plaća se i naknada za troškove.
- Dakle, naknada nije nikakav domaći specijalitet, već uobičajena relacija u bankarskim poslovima - kažu u UBS. - Osim toga, ovakav način tarifiranja usluga standardno je prisutan i u drugim oblastima poslovanja.