U ŠEST TRAKA KROZ VOJVODINU: Nova vlada nastavlja sa projektima, između Novog Sada, Zrenjanina i Borče biće izgrađen auto-put u punom profilu
MEĐU kapitalnim planovima nove vlade su izgradnja deonice brze pruge Novi Sad - Subotica i rekonstrukcija šina između Niša i Dimitrovgrada, a najavljena je i priprema za početak gradnje auto-puta Beograd - Zrenjanin - Novi Sad, takozvanog Vojvođanskog "P".
Nastavlja se priprema dokumentacije za Vojvođansko "P" , koje je prvobitno planirano kao brza saobraćajnica. Vlada Srbije odlučila je da se, umesto četiri trake, na potezu između Novog Sada, Zrenjanina i Borče, gradi auto-put sa šest traka. Na saobraćajnici dugoj ukupno 113 kilometara, čija izgradnja bi mogla koštati oko 600 miliona evra, gradiće se 12 petlji i tri mosta. Od toga, dva mosta su preko Tamiša, a jedan preko Tise. Gradiće se i jedan nadvožnjak iznad železničke pruge kod Orlovata.
Od Beograda, odnosno Borče, ka Zrenjaninu, predviđene su petlje kod Ovče, Sefkerina, Kovačice, Orlovata i Ečke. Od Zrenjanina prema Novom Sadu petlje su predviđene kod Aradca, Žablja, Kaća i Novog Sada. Iz Zrenjanina će se na auto-put izlaziti u čvorovima Zrenjanin - Sever, Zrenjanin - Istok i Zrenjanin - Zapad.Vlada Srbije odlučila je da započne izrada nacrta prostornog plana za auto-put Beograd - Zrenjanin - Novi Sad. Krajnji rok za izradu tog dokumenta je godina dana i ističe u prvoj polovini 2021. Izradu nacrta finansira kompanija China Shandong International Economic and Tehnical Coorporation Group.
Kako je premijerka Ana Brnabić istakla u svom ekspozeu, jedan od prioritetnih projekata je završetak izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte. Ako realizacija projekta bude tekla po ugovorenoj dinamici, već sledeće jeseni bi se od prestonice do Novog Sada putovalo za manje od pola sata, a do kraja juna 2021. godine započelo sa izgradnjom i treće deonice od Novog Sada do Subotice. Rok za završetak radova na toj deonici dugoj 108,2 kilometra je 33 meseca. Ovi radovi trebalo je da otpočnu u martu 2020. godine, ali je rok pomeren za još oko godinu dana.
Projekat izgradnje pruge za velike brzine između Novog Sada i Subotice, za čiju je realizaciju 25. aprila u Pekingu potpisan ugovor o finansiranju s kineskom Eksim bankom, obuhvata trasu dvokolosečne pruge i ukupno 49 podvožnjaka, nadvožnjaka i sličnih objekata.
PROJEKTI
NOVU Vladu Srbije i ministra Tomislava Momirovića na čelu resora građevinarstva i infrastrukture čekaju i poslovi na projektima koji su započeti. Među njima je izgradnja deonice od Preljine do Požege na Koriodru 11, završetak deonice između Kuzmina i Sremske Rače, na budućem auto-putu ka Sarajevu i Moravski koridor. Treba okončati i izgradnju brze saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica. Uskoro bi trebalo da počnu i radovi na auto-putu ka Prištini i Fruškogorskom koridoru, dok bi novi auto-put "Karađorđe" projektanti tek trebalo da nacrtaju.
- Komercijalni ugovor potpisan u julu prošle godine s konzorcijumom kineskih kompanija China Railway International i China Communications Construction Company vredan je 943 miliona evra - podatak je "Infrastrukture železnice Srbije". - Projekat će obuhvatiti stanice sa objektima na pruzi, rekonstrukciju i modernizaciju železničkih čvorova Novi Sad, Vrbas i Subotica i denivelaciju ukrštanja pruge s drumskim i pešačko-biciklističkim stazama. Predviđeni su ugradnja elektrotehničke infrastrukture, koja omogućava bezbedno odvijanje saobraćaja projektovanim brzinama, i uvođenje evropskog sistema upravljanja železničkim saobraćajem.
Biće izrađena tehnička dokumentacija, nabavka, isporuka i izgradnja, kao i rekonstrukcija devet železničkih stanica. U novom ruhu biće stajališta Novi Sad, Sajlovo, Kisač, Stepanovićevo, Zmajevo, Bačka Topola, Žednik, Naumovićevo i Subotica, kao i tri nove stanice sa staničnim kapacitetima: Rumenka, Vrbas i Lovćenac. Osim toga, u Vrbasu će biti izgrađen i vijadukt dužine 1,6 kilometara.
Rekonstrukcija i modernizacija pruge između Niša i Dimitrovgrada trebalo bi da počne do kraja ove godine i da se okonča krajem 2023. godine. Projekat se finansira iz zajma Evropske investicione banke u vrednosti od 134 miliona evra i bespovratnih sredstava u iznosu od 73,04 miliona evra pribavljenih od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Finansijski ugovor i sporazumi o bespovratnim sredstvima potpisani su u januaru 2018. godine i predviđaju minimalno učešće Srbije od 10 odsto ukupne vrednosti. Ovim projektom se rešava problem niškog čvora, koji je posle beogradskog najvažniji u železničkom saobraćaju, kao bitno čvorište na jugu Srbije, a izgradnjom obilaznice bi se izmestio železnički saobraćaj iz centra grada. n
VEZA SA BUGARSKOM
PRUGA Niš - Dimitrovgrad je jedini deo Koridora 10 koji nije elektrifikovan. Predstavlja vezu Srbije i Bugarske kojom se kreću velike količine robe iz Turske i sa Bliskog istoka i konkurentski je pravac Koridoru 4. U sklopu projekta za prugu Niš - Dimitrovgrad su rekonstrukcija i modernizacija donjeg i gornjeg stroja pruge, pojedinih staničnih koloseka i perona, kao i putnih prelaza na deonici Sićevo - Staničenje - Dimitrovgrad u dužini od oko 80 kilometara. Drugi deo obuhvata građevinske radove na izgradnji jednokolosečne obilazne pruge severno od Niša da bi se preusmerio saobraćaj iz gradskog jezgra. Biće duga oko 20 kilometara. Treći deo su modernizacija i izgradnja kontaktne mreže i napajanje električnom energijom, rekonstrukcija i modernizacija signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih instalacija. Poslednji segment su konsultantske aktivnosti neophodne za realizaciju celokupnog projekta.