EU U DUŽNIČKOM ROPSTVU? Jedna zemlja ubedljivo prednjači po visini javnog duga

Na nivou EU javni dug iskazan udelom u BDP-u porastao je u drugom kvartalu na 87,7 odsto, sa 79,4 odsto u prva tri ovogodišnja meseca. U evrozoni je skočio sa 86,3 na 95,1 odsto, prenosi portal Bankar.me.

U periodu od aprila do juna u potpunosti je došla do izražaja pojačana potreba zemalja EU za finansiranjem kako bi se suzbilo širenje pandemije korona virusa i ublažile ekonomske posledice mera zatvaranja, napominje Eurostat.

Udeo javnog duga u BDP-u naglo je porastao zbog snažnog povećanja javnog duga i pada BDP-a, ističu evropski statističari.

Najveći dug u Grčkoj, najmanji u Estoniji

U poređenju sa krajem prošlogodišnjeg juna udeo duga u BDP-u porastao je u svim zemljama EU osim Irske, gde je smanjen za 0,3 procentna poena.

Najviše je porastao u Francuskoj, za 14,9 procenata. Slede Belgija sa 12,9, Italija sa 11,9 i Španija sa 11,7 procenata. U Hrvatskoj je uvećan za 9,4 procentnih poena, čime se gotovo izjednačila sa Estonijom.

Najmanji rast udela u odnosu na drugo tromesečje prošle godine zabeležile su Švedska i Bugarska, za jedan odnosno 1,4 procentna boda, pokazuje izveštaj Eurostata.

Najviši javni dug, meren udelom u BDP-u, na kraju juna imala je Grčka od 187,4 odsto. Slede Portugal sa 126,1 odsto, Belgija (115,3), Francuska (114,1), Kipar (113,2) i Španija sa 110,1 odsto, pokazuju procene Eurostata.

Najniži nivo javnog duga beležila je Estonija, od 18,5 odsto. Slede Bugarska i Luksemburg sa 21,3 odnosno 23,8 procenata.

Među zemljama EU najviše je u poređenju sa krajem marta skočio javni dug iskazan udelom u BDP-u na Kipru, za 17,1 procentnih poena. Slede Francuska sa povećanjem od 12,8 odsto, te Italija sa 11,8 procenata. U grupi su i Španija sa 11,8 procenata, kao i Hrvatska i Belgija gde je udeo javnog duga u BDP-u na kraju juna bio 11 odsto viši nego na kraju marta.

(Blic)