DOBRA CENA MOTIVISALA PAORE: Pšenica posejana tek na nekih 15 odsto površina, od planiranih 600.000 hektara
POVRŠINE pod pšenicom ove godine, zahvaljujući trenutnoj dobroj ceni, biće znatno veće.
Foto Tanjug
Do sada je posejano nekih 15 odsto, a iako vreme nije išlo mnogo u prilog jesenjim radovima na njivi, procenjuje se da će sve biti završeno u optimalnom roku.
Kako nam je rekao Vukosav Saković, iz Udruženja "Žita Srbije", setva se kod nas uglavnom obavlja tokom oktobra, ali nije neobično da se seje i ceo novembar. Gotovo je izvesno da će svih 600.000 hektara pod pšenicom, biti zasejano čim vremenski uslovi to dozvole.
- Pšenica je za poslednja tri meseca poskupela za četiri dinara po kilogramu, a razlog tome je što mnoge države, zbog pandemije, prave zalihe - govori Saković. - Uz to, zemlje prave zalihe i ulažu u velike investicione fondove u trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Strah od korone je najveće svetske potrošače pšenice, kao što su Egipat, države Bliskog i Srednjeg istoka i Kine, primorao da kupuju mnogo više nego što im treba, kako bi pravili zalihe.
VELIKA TRAŽNjA
NAŠI trgovci prodali su unapred već nešto više od milion tona kukuruza. Rumunija je ove godine imala veliku sušu, pa su prekinuli sa prodajom, dok je prinos u Ukrajini podbacio. Uz to, žetva kasni kod njih, i nisu mogli da isporuče sve što je trebalo.
- Nama je to napravilo veliku gužvu i ogromnu potražnju za kukuruzom - naglasio je Saković.
Naš stručnjak objašnjava da sa nastavkom naše i žetvom u Ukrajini, treba očekivati i stabilizaciju cena, ako ne i manji pad. Naša pšenica, koja se na kraju žetve prodavala za 18 dinara za kilogram, i tada bila među najskupljima, sada se nudi po 21,5 i 21,7 dinara po kilogramu.
- To je veliki skok i nije realno da će tako biti još dugo - smatra Saković. - I ovi što prave zalihe, u jednom momentu će i to popuniti, a investicioni fondovi kupuju da bi preprodali i tako zaradili. Zbog toga je važno da se proceni kada je najbolji trenutak za prodaju.