VRATILI SE NA STAZU GUBITAŠA: Javna preduzeća posle četiri uzastopne godine poslovanja sa profitom ponovo u "minusu"
ČETIRI godine su se hvalili epitetom dobitnika, makar dobar deo njih. Javna preduzeća u Srbiji, međutim, lane su se vratila na stare staze i - gubitak.
Foto Tanjug
Finansijski izveštaji 549 državnih i lokalnih firmi, a koje je obradila Agencija za privredne registre, pokazuju da su lane zaradili "minus" od 574 miliona dinara. Godinu pre upisali su profit od 3,47 milijadi dinara.
Analiza APR ukazuje da su javna preduzeća zadržala trend pozitivnih rezultata iz poslovnih aktivnosti, ali su ostvarili veliki gubitak iz ostalih aktivnosti. Ni prošlu godinu, međutim, nisu svi neslavno završili. Neto dobit od ukupno 22,7 milijarde dinara ostvarila su 394 javna preduzeća. Negativan neto rezultat, u iznosu od 23,3 milijardi dinara, upisala su 134 preduzeća. Bez iskazanog rezultata je 21 firma. Ljubodrag Savić, Foto arhiva
Ovi podaci Ljubodragu Saviću, profesoru Ekonomskog fakulteta, potvrđuju da se ovaj sektor srpske privrede iz godine u godinu - ne menja.
- Javna preduzeća ne napreduju mnogo - smatra Ljubodrag Savić. - Nema ozbiljne reforme, nema rezanja troškova. Država od njih ne pravi tržišno zdrava preduzeća. Moj utisak je da ni ona slika o profitu, kao ni ova o gubitku - nije realna. Ona iskazuju rezultat kakav vlasnik želi. Brine me to što ona suštinski ne napreduju, jer je važno da građanima pružaju pouzdanu uslugu po razumnoj ceni. U njihove računovodstvene rezultate treba jednako sumnjati i kada su u "plusu" i u "minusu".
ENERGIJA VUČE DOBITAK
SNABDEVANjE električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija je vodeće u generisanju pozitivnog rezultata. Ostvareni dobitak veći je za četvrtinu u odnosu na 2018. godinu i iznosi 12,7 milijardi dinara. Od ukupno 15 sektora u kojima su poslovala javna preduzeća, 12 sektora je poslovalo profitabilno, a svega tri sa gubitkom.
Negativnom poslovanju javnih preduzeća, pokazuje analiza APR, najviše su doprinela preduzeća iz građevinskog sektora. Imala su gubitak od blizu 16,2 milijarde dinara. I on je čak 58,3 odsto veći u odnosu na prethodnu godinu.
- To znači da su javna građevinska preduzeća probijala budžet - objašnjava Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore. - Problem je što se radovi ugovaraju po najnižim ponuđenim cenama, a po pravilu se dodatnim radovima probijaju i troškovi i rokovi.
Kada je projekat dobar onda se predviđeni troškovi probiju svega oko tri odsto u slučaju količine i najviše deset odsto u ceni. Projekti su okvir za planiranje troškova. U praksi se dešava da se investitor ne obezbedi dobro garancijama, pa neplanirane troškove zbog lošeg posla i uvođenje novog izvođača padne njima na pleća. Ne treba javna preduzeća da budu ni u velikom plusu. To bi značilo da nisu radila. Trebalo bi da imaju malu zaradu.