PENZIONO I ZA DADILJE: Elektronska dnevna prijava sezonaca mogla bi da zaživi u nekoliko delatnosti

Uz određena prilagođavanja, ovaj model bi mogao da zaživi i u nekim drugim privremenim poslovima. Letos je formirana radna grupa koja treba da osmisli način prijave u delatnostima sa najviše neprijavljenih radnika - turizmu, ugostiteljstvu, građevinarstvu i pomoći u kući.

Pre uvođenja elektronske dnevne prijave radnika u poljoprivredi pretpostavljalo se da oko 80.000 ljudi na sezonskim i povremenim poslovima radi bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa.

- Nakon reforme u ovoj oblasti situacija se značajno promenila - istakla je u ponedeljak Tisa Čaušević, šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u. - Tokom 2018. godine samo 3.500 sezonskih radnika u poljoprivredi je bilo prijavljeno, a prošle godine čak 27.000 radnika. Za godinu i po, od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta - sa 3.500 na oko 42.500 radnika, rečeno je na skupu. Sada oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u poljoprivredi prevedeno je u legalne tokove uvođenjem jednostavne prijave radnika, a poljoprivreda je samo jedan od sektora gde je prepoznata ova potreba.

Poslodavci i ne razmišljaju o prijavi, najčešće zbog velikih troškova, komplikovane procedure i nedovoljno fleksibilnog načina ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje. Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno. Procene su da bi elektronskom dnevnom prijavom osiguranje steklo oko 20.000 radnika u ugostiteljstvu, 40.000 u građevinarstvu, dok je najteže proceniti koliko ih pomaže u kući. Prema zvaničnoj statistici oko 17.000 ljudi, ali s druge strane, neka istraživanja pokazuju da je pomoć lane angažovalo 55.000 domaćinstva u Srbiji.

SUBVENCIJE ZA SAKUPLjAČE

ANALIZA pokazuju i da u Srbiji ima između 35.000 i 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina i svi rade neformalno, ali između operatera i njih ne postoji klasičan odnos poslodavca i radnika. Zato NALED i GIZ preporučuju da se uspostavi poseban registar individualnih sakupljača, uz uvođenje podsticaja - radnici ne bi gubili status nezaposlenih, mogli bi da dobiju 20 odsto uvećanu socijalnu pomoć, a da im država uplaćuje penzijsko osiguranje.