EU MARKICA ZA NAŠ MED, MALINU I KAČKAVALJ: Prva tri srpska proizvoda uskoro bi mogla da dobiju evropsku oznaku kvaliteta

U Srbiji ovu oznaku nosi oko 60 proizvoda. Mahom su prehrambeni proizvodi, a pet su rezultat rada vrednih zanatskih ruku.

Put do evropskog "pečata" neće biti tako kratak. Srbija najpre mora da usvoji Zakon o šemama kvaliteta za poljoprivredne i prehrambene proizvode. Evropski sertifikat će uskoro tražiti i leskovački ajvar, futoški kupus, sremski kulen, petrovačka kobasica i sjenički sir.

Proizvod sa oznakom geografskog porekla potrošaču garantuje kvalitet i autentičnost. Da je ispoštovana proverena receptura i da potiče baš iz određenog podneblja. I evropska markica je, praktično, standard kvaliteta.

- Naši proizvodi su zaštićeni na nacionalnom nivou, ali kako nismo deo EU, podnosimo zahtev za registraciju i tamo - objašnjava Branislav Raketić, pomoćnik ministra poljoprivrede. - Naši proizvođači će tada biti u registru, u kome je oko 3.000 proizvoda. Imaće pravo da koriste EU logo i da ga stave na svoj proizvod. Kada imate takvu robu, to je onda dobra pozicija za izvoz. Pre svega ovoga, moramo da usvojimo zakon, a potom možemo zvanično da predamo zahtev.

EU znak će evropskim potrošačima biti jasan signal da je reč o kvalitetnom i jedinstvenom proizvodu, iza kojeg stoji tradicija.

- Mi zaštiti na evropskom nivou pristupamo kao treća zemlja - objašnjava Dragana Tar, direktor konsultanske kuće SEDEV. - Kada podnesemo zahtev, sve zemlje članice imaju pravo na prigovor. To neće biti slučaj kod ariljske maline, pirotskog kačkavalja i fruškogorskog meda, jer niko ne pretenduje na te proizvode. Kada malina iz Arilja bude u EU klasirana sa geografskim poreklom, i finalni proizvod od nje bi mogao da ima tu oznaku.

Važno je napomenuti i da u Srbiji geografsko poreklo ima oko 60 proizvoda. Sam postupak registracije nije naročito skup, ali je dugotrajan. Procedura traje oko dve godine. Kod nas, pet zanatskih proizvoda ima oznaku geografskog porekla. To su pirotski ćilim, bezdanski damast, sirogojno pletenine, tekeriški peškir i grnčarija iz Zlakusa.

- Postoji uobičajena procedura kako se dolazi do oznake. Pre svega se okupi grupa zainteresovanih i uključe se udruženja proizvođača - ističe Violeta Jovanović, direktor NALED. - Oni napišu elaborat koji zapravo opisuje kako se to proizvodi. To je kodeks po kome će kasnije svi ovlašćeni nosioci oznake morati da rade.

Krug proizvođača koji se služe potvrđenom recepturom, međutim, nije naročito širok. Kako kažu upućeni, u Srbiji nosioci ovih oznaka često zaziru od konkurencije.

- Problem u Srbiji je što se te oznake ne šire - dodaje Violeta Jovanović. - Nosioci imaju pogrešan stav da im konkurencija šteti, a nije tako. Što ih je više, lakše se plasiraju. Kvalitet se čuva upravo zahvaljujući konkurenciji. Međutim, kod nas neki nosioci ne žele da šire oznake, a drugi proizvođači ne znaju kako da postanu ovlašćeni korisnici. Takav je slučaj sa duvan-čvarcima, pa i pirotskim ćilimom. Država bi trebalo da ima savetnika koji bi ljudima pomagali na terenu. Zemlje koje se dugo bave ovim poslom, imaju hiljade oznaka geografskog porekla. Vode skupe međudržavne sporove i poruka je da sa njima nema šale. Mi u tome značajno zaostajemo.