Srbija imala značajno manji pad BDP-a nego zemlje Balkana, Istočne i Centralne Evrope

Tabak, takođe, ne isključuje mogućnost da Srbija bude među vodećim zemljama u Evropi po privrednom rastu u 2020. On međutim ukazuje da se to ne može u ovom trenutku sa sigurnošću znati zbog nepredvidivih okolnosti vezanih za kovid.

- Ne isključujemo tu mogućnost, ali će to zavisti od više faktora vezanih za epidemiju korona virusa, koje trenutno ne možemo u potpunosti da predvidimo - rekao je Tabak.

Povodom objavljivanja septembarskog Izveštaja EBRD-a o regionalnim ekonomskim izgledima, te podatka da je pad srpskog BDP u prvoj polovini godine 0,6 odsto, stručnjak EBRD kaže da je ta banka zadržala svoju raniju prognozu da će Srbija imati najmanji pad BDP-a u regionu od 3,5 odsto ove godine.

- Ipak, za sledeću godinu smo revidirali prognozu na tri odsto (u odnosu na ranijih šest odsto) rasta BDP-a Srbije - naveo je Tabak dodajući da su to uradili zbog vraćanja epidemije kovida 19 u mnogim zemljama koje su važni izvozni partneri Srbije.

Napominje da i dalje istražuju negativne efekte epidemije korona virusa u prethodnim mesecima u Srbiji, koji bi mogli da imaju negativne efekte na ekonomski oporavak. EBRD je u izveštaju po pitanju prognoze rasta BDP-a za 2021. smanjio procene svim ekonomijama u regonu zbog neizvesnosti i negativnih rizika vezanih za potencijalno pooštravanje mera socijalne distance usled razbuktavanja virusa Kovid-19 kako u domaćim okvirima, tako i u zemljma ključnim trgovinskim partnerima. Primetio je da trenutno nema oštrih mera, ali da je i dalje ograničeno kretanje ljudi, što će svakako uticati na ekonomiju.

Tabak ističe da je Srbija imala manji pad BDP-a u prvoj polovini godine zbog više faktora i da je najveći uticaj na to imao relativno veliki program pomoći vlade i to što je na vreme donet. Reč je o paketu koji je vredan oko 10 odsto BDP-a zemlje, istakao je Tabak dodajući da su na manji pad BDP-a Srbije uticali i pozitivni prošlogodišnji efekti, ali i snažne javne investicije i potrošnja u prvoj polovini 2020. godine. Kako navodi, državni paket pomoći privatnom sektoru je bio sveobuhvatan i fokusiran na kratkoročne mere pomoći prviredi i u okviru njega je pomognuto kompanijama da mogu da isplate minimalne zarade, obezbeđena garantna šema za mala i srednja preduzeća, pomoć upućena određenim specifičnim sektorima, zatim novčana pomoć građanima i drugo.

- Te važne mere su pomogle odmah i ublažile efekte krize - ocenjuje Tabak, iako su, kako dodaje, neke mere možda mogle da budu bolje targetirane i usmerene ljudima kojima je pomoć najviše potrebna.

- Ali, svekupupno, paket je bio veliki i obezbedio je značajnu pomoć sprskoj ekonomiji -  naglasio je Tabak. Srbija je, kaže, dobro startovala u prvoj polovini godine i već se u nekim sktorima vidi oporavak, na primer u maloprodaji i industriju. Tabak dodaje da je, ipak, turizam još dosta pogođen uprkos velikoj potrožnji domaćih turista, tako da se u toj grani privrede ove godine ne očekuje potpuni oporavak.

Stručnjak EBRD kaže Tanjugu da dobar potencijal za razvoj u sprskoj privredi imaju pojedini tradicinalni sektori, kao što je poljoprivreda, ali i neki novi kao što je IT, gde Srbja ima snažan rast izvoza i veliki potencijal za dalji razvoj. Dodaje da je rastu IT industrije u Srbiji doprinelo dobro poslovno okruženje, što je postignuto promenom određenih zakona koji su omogućili bolje uslove za razvoj startap preduzeća. Prema njegovim rečima, najvažnije je da se sada sprske vlasti fokusiraju na budućnost i da se nastave reforme kako bi Srbja postala još atkrativnija za strane i domaće investitore.

Tabak kaže da će doći zbog pandemije do preraspodele u proizvodnji i organizaciji velikih dobavljačkih lanaca u Evropi, što bi Srbija i druge zemlje na Zapadnom Balkanu mogle da iskoriste pošto su geografski bliže zapadnim zemljama.

- Srbija je sve atraktivnija i njeno biznis okruženje je sve bolje. Važno je sada da se država fokusira na smanjenje birokratije, da unaprediti sistem poreza, kao i efiskanost javne administracije.

Posebno je ukazao da bi trebalo unaprediti upravljanje državnim preduzećim za koje kaže da su važni igrači u sprskoj ekonomiji, koji su važan servis privatnom sektoru.

Evropska banka za obnovu i razvoj produbila je projekcije pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2020. godinu gotovo svim ekonomijama u regionu, osim Srbiji, preneo je ranije Tanjug. EBRD je ostao pri svojoj prognozi iz maja 2020. godine da će Srbija imati najmanji pad BDP-a u regionu od 3,5 odsto ove godine, navodi se u septembarskom izveštaju o regionalnim ekonomskim izgledima. Za sledeću godinu, Srbiji se predviđa rast od 3 odsto. Prema predviđanjima EBRD-a, Crna Gora i Albanija će 2020. godine zabeležiti najveće recesije u regionu od po devet procenata, pri čemu je projekcija crnogorskog pada produbljena za jedan procentni poen, a za Albaniju je nepromenjena u odnosu na maj. Hrvatska ekonomija će, takođe, pasti više za 1,5 odsto nego što je ranije prognozirano, i ove godine će zabeležiti minus od 8,5 odsto, dok se Sloveniji predviđa pad BDP-a od 7,5 procenata, za dva procentna poena dublji u odnosu na majsku projekciju EBRD-a. Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i kosovsku privredu očekuje u ovoj godini ekonomski pad od pet odsto, predviđa banka sa sedištem u Londonu.

Što se tiče prognoza rasta BDP-a za 2021, EBRD je srezao procene svim ekonomijama u regonu zbog neizvesnosti i negativnih rizika vezanih za potencijalno pooštaravanje mera socijalne distance usled razbuktavanja koronavirusa.

Prema novom izveštaju, EBRD predviđa rast BDP-a Srbije od 3 odsto iduće godine, u odnosu na majsku projekciju od šest odsto. Banka je najviše sasekla procenu rasta Albanije i Crne Gore u 2021. godini. Albaniji sada predviđa rast od 4,5 odsto dogodine, za čak 7,5 procenata manji u odnosu na majsku prognozu, a Crnu Goru očekuje za 5,5 procenata manji rast nego što je predviđano pre. Takođe je srezana prognoza rasta Hrvatske za 2,5 procentnih poena i Slovenije za 1,5 procentni poen, na 3,5 odsto za obe zemlje.

Prema izveštaju EBRD, projekcija rasta kosovskog BDP-a za 2021. godinu je smanjena za 3,5 odsto, dok se za BiH i Severnu Makedoniju predviđa rast od po tri odsto, niži za tri odnosno za 2,5 procentnih poena nego što se procenjivalo u maju. Kako je navedeno, ceo region Zapadnog Blkana zabeležiće ove godine pad od 5,1 posto, nakon čega će iduće godine uspediti privredni oporavak od 3,4 procenta.