PRVI DOLARI STIŽU VEĆ U NOVEMBRU! Predsednik PKS Marko Čadež o projektima koji će imati američku podršku

Kako u razgovoru, za "Novosti", otkriva Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, reč je o inovativnim, ekonomski održivim, profitabilnim projektima, strateški važnim za privredu, rast i povezivanje celog regiona. Na njihovom markiranju i definisanju, PKS je radila proteklih osam meseci, u stalnoj komunikaciji sa kompanijama i sa američkom Međunarodnom finansijskom razvojnom korporacijom (DFC).

* Nakon sporazuma iz Vašingtona, visoka američka delegacija je došla u našu zemlju. Šta su nam doneli? Na koja konkretna ulaganja možemo da računamo?

- Otvaranjem regionalne kancelarije DFC i razgovorima visoke američke delegacije sa predstavnicima poslovne zajednice i državnim institucijama o sasvim konkretnim projektima, praktično je počela realizacija vašingtonskog sporazuma. To će privredi vrlo brzo doneti vidljive, konkretne koristi. Prva sredstva iz američkih fondova, kako je najavljeno, mogla bi da budu na raspolaganju već krajem novembra. I to onima kojima su u ovom trenutku najpotrebnija, malim i srednjim preduzećima. Osim podrške investicionim projektima privatnog sektora - od energetike, preko prehrambene industrije i logistike, do IT i visokih tehnologija, o čemu su sa američkim finansijskim institucijama razgovarali predstavnici oko 30 kompanija, DFC će kroz garantnu šemu, deleći sa državom rizik koji bi inače banke uračunavale u cenu novca koji pozajmljuju privrednicima, sektoru malih i srednjih preduzeća obezbediti bolji pristup finansiranju - jeftinije kredite, povoljnije i od onih za otklanjanje posledica pandemije. Na sastanku sa predstavnicima Ministarstva finansija razmatrana je i mogućnost posebne kreditne linije za privatne mikro, male i srednje firme, čak i one koje imaju do 500 zaposlenih.

* Najveća ulaganja najavljena su u infrastrukturu?

- Za poslovnu zajednicu, zbog svih koristi koje nosi razvoj infrastrukture, kao preduslov čvršće ekonomske saradnje, veće konkurentnosti i efikasnijeg poslovanja, posebno je važna američka finansijska podrška velikim infrastrukturnim projektima kao što su izgradnja auto-puta Niš-Priština, izgradnja i modernizacija železnice na Severnom i Istočnom kraku ka Prištini, kao i dalje povezivanje ovih saobraćajnica sa lukom Drač na jadranskoj obali. To nisu projekti značajni samo za Beograd i Prištinu i naše međusobno povezivanje, već za ceo region Zapadnog Balkana. Oni će olakšati i realizaciju "mini-šengena", zone zajedničkog tržišta i slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, u kojoj se, po sporazumu iz Vašingtona, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, pridružuje i Priština.

* Koji biste trenutak iz posete Vašingtonu, ali i iz susreta u Beogradu izdvojili? Da li je postojala bojazan da se zbog nekog pitanja ne postigne sporazum?

- Najbitnije je da je sporazum postignut i to ne bilo kakav, već sporazum kojim su obe strane i ceo region na dobitku, održiv i primenjiv. I da je njegova realizacija već počela. Upravo brzina kojom je ovoga puta počelo sprovođenje dogovorenog i potpisanog, jeste ono što bih izdvojio, što me posebno raduje i ohrabruje. Na nama je da mogućnosti koje su nam otvorene ovim sporazumom što bolje iskoristimo, da što brže pripremimo i realizujemo projekte, da privreda i građani što pre osete napredak.

* Da li je ovo trajni zaokret u odnosima Srbije i SAD i da li će oni ubuduće ići samo uzlaznom putanjom?

- Američko aktivno angažovanje i novi, konstruktivan, ekonomski pristup rešavanju složenih i teških tema koje godinama opterećuju ne samo odnose na relaciji Beograd- Priština, već predstavljaju najveću kočnicu ekonomske i političke normalizacije u regionu, odblokiralo je proces saradnje. Istovremeno, donelo je prekretnicu, novu dimenziju i nove perspektive u bilateralnim srpsko-američkim odnosima. To će, duboko sam uveren, doprineti da maksimalno iskoristimo potencijale za jačanje naših ekonomskih veza.

* Kako komentarišete gestove poput postavljanja čoveka koji je poreklom Srbin na čelo razvojne agencije, najavu obnove zgrade Generalštaba...

- U primerima koje navodite ima simbolike koja može da omekša godinama zategnute relacije, da olakša procese saradnje, da podstakne poverenje. Za mene je ipak najbitnija spremnost i posvećenost američke administracije da pomogne procesima normalizacije odnosa i efikasnost kojom tome pristupa, šaljući ujedno i sjajnu poruku svojoj biznis zajednici da su Srbija i region mesto vredno njihovih ulaganja. U izboru Džona Jovanovića, Amerikanca srpskog porekla, za direktora regionalne kancelarije DFC, ima i više od simbolike. Zbog njegove impozantne karijere, povezanosti sa svetskim biznisom, sa čelnim ljudima najvećih međunarodnih korporacija i ličnog uverenja da su se stvorili uslovi da ovaj region od mesta sukoba postane region uspeha.

* Kakve su garancije da će Priština ispuniti svoj deo obaveza?

- Vašingtonski sporazum jeste okvir koji obavezuje političare da realizuju konkretne projekte. Ne vidim nijedan razlog da Priština ne ispuni svoje obaveze ili, bolje reći, da ne iskoristi mogućnosti koje se otvaraju za bolji život ljudi koji žive na Kosovu i uspešnije poslovanje kosovskih privrednika. To će im olakšati poslovanje, omogućiti da zarade novac, zaposle ljude, održe svoj biznis. Utoliko pre što je ovo jedan od onih sporazuma kojim niko ništa ne gubi, a svi zajedno dobijamo.

* Posle Vašingtona išli ste u Izrael, da li je utanačeno sve oko otvaranja predstavništva PKS u Jerusalimu?

- Prostor u jerusalimskom Margalit starap sitiju biće nam na raspolaganju od 1. oktobra. Sa Vladom Srbije ubrzano radimo na preciziranju svih formalno-pravnih i tehničkih detalja i sprovođenju potrebnih procedura za otvaranje zajedničke kancelarije koja će se baviti razvojem ekonomskih veza sa Izraelom, posebno saradnje u oblasti inovacija. Istovremeno, posle razgovora koje sam u Tel Avivu i Jerusalimu vodio sa predstavnicima tamošnjih institucija, poslovnih organizacija i kompanija, Privredna komora je u stalnom kontaktu sa izraelskim partnerima kako bismo razmenili potrebne informacije i definisali buduće zajedničke aktivnosti.

* Stižu pohvale za mere državne pomoći. Da li se može reći da smo sačuvali ekonomiju? Spremaju li se novi paketi?

- Prvim paketom pomoći i dodatnim julskim merama uspeli smo da sačuvamo kičmu privrede i omogućili privrednicima da održe likvidnost firmi, da redovno izmiruju druge obaveze, da sačuvaju ljude i lanac dobavljača, da finansijski relaksiraniji dođu do novih poslova. Privredna komora je u međuvremenu predložila, i sa nadležnim ministarstvima razmatrala, set mera koje bi ublažile probleme izazvane smanjenom tražnjom na domaćem i stranom tržištu, dodatno relaksirale privredu i obezbedile firmama bolji pristup finansiranju. Uveren sam da će to biti prva tema o kojoj ćemo razgovariti sa novom vladom i da će odluke biti donete veoma brzo.