VASIĆ: Niske kamate još neko vreme

“Izvesno je da oporavak privrede ne može biti jako brz, što znači da još duže vreme možemo očekivati niske kamatne stope, kako bi novac bio što dostupniji i preduzećima i građanima”, kaže Vasić.

Dodaje da upravo zato i Euribor ima negativnu vrednost i nalazi se na istorijskom minimumu.

“Većina kredita kod nas vezana je za Euribor i direktna posledica biće pad kamata, odnosno smanjenje mesečnih rata, i za postojeće i za nove kredite”, navodi on i podseća da još od globalne krize iz 2008. godine gotovo neprekidno traju napori za oživljavanje privrede.

Vasić podseća, u intervjuu za novi broj Magazina biznis, da sličnu politiku vodi i Narodna banka Srbije, koja je referentnu kamatnu stopu smanjila na 1,25 posto sa nivoa od 2,25 procenata, koliko je ona iznosila početkom 2020. godine.

Komentarišući rad banaka u uslovima aktuelne zdravstvene krize, ističe da kreditna aktivnost ni u jednom trenutku nije prestajala, što je dobra vest koja govori da kriza nije izazvala potpunu blokadu u poslovanju i životu naših ljudi.

“Prema izveštaju Kreditnog biroa iz juna, u 2020. godini gotovinski krediti su porasli za 6,8 odsto. Masa stambenih kredita u odnosu na isti period prošle godine veća je za 10,4 odsto”, precizira Vasić.

Dva moratorijuma na otplatu dugova bankama, kako bi se pomoglo građanima i privredi u uslovima smanjenih prihoda usled pandemije, po njegovom mišljenju su ispunila svoju svrhu.

“Sudeći po dosadašnjim efektima, u toj nameri se uspelo. Vrednost obaveza koje su banke odložile iznosi oko tri milijarde evra i to je zaista veliki iznos novca koji je na određeni način ubačen u novčane tokove, odnosno ostao je u rukama klijenata banaka”, navodi Vasić.

Smatra da nivo problematičnih kredita (NPL) u bankama neće zbog korona krize porasti do rizičnog nivoa.

“U prethodnim godinama NBS i banke u Srbiji uradile su zaista mnogo na smanjenju udela NPL-ova i pokazalo se sjajnim što je to urađeno pre krize. Sa 31. decembrom 2015. udeo docnje u ukupnoj sumi bankarskih kredita iznosio je 18,6 odsto, a zahvaljujući nizu mera, na kraju juna ove godine taj procenat bio je svega 3,6 odsto. To je odlična polazna pozicija i zato ne verujemo u rizično povećanje loših plasmana”, rekao je Vasić.

Ocenjuje, takođe, da srpski bankarski sistem u 2021. godinu ulazi sa vrlo pozitivnim poslovnim okruženjem.

“Mi smo prethodnih godina rešili nekoliko neuralgčnih tačaka, kao što su rizični plasmani i pitanje kredita indeksiranih u švajcarskim francima. U novu godinu ulazimo sa stabilnim i organizovanim bankarskim sistemom, sa stabilnom valutom koja omogućava predvidivo planiranje, sa dobrim makroekonomskim pokazateljima i najavom visokog rasta”, kaže Vasić.

Zaduženost građana i privrede je, po njegovom mišljenju, takva da ostavlja još dosta prostora za razvoj kreditnog poslovanja.

“Digitalizacija je ozbiljno započeta i takođe omogućava ubrzani rast ovih usluga. To su razlozi zbog kojih sa velikim optimizmom čekamo 2021. godinu”, poručuje generalni sekretar UBS, Vladimir Vasić.