KOMBAJNI SPREMNI, NE I OTKUPNA CENA: Sa domaćinima u Banatu uoči početka žetve suncokreta
SREDINOM avgusta na poljima u srednjem Banatu počeće žetva suncokreta, koji je za razliku od decenijama unazad prosečnih 40.000 hektara, zasejan na nešto manjoj površini i obuhvata oko 38.000 hektara.
Foto V. N.
Mada su kombajni spremni, vršidba još nije počela, a zemljoradnici sa nestrpljenjem očekuju finalnu fazu nalivanja zrna i otkupnu cenu suncokreta, o kojoj, kako kažu, zasada ne znaju mnogo.
- Zaista ne mogu ni da pretpostavim kolika će biti otkupna cena, prošle godine je iznosila 28 dinara avansno i kasnije još dva dinara, a s obzirom na to da situaciju dodatno komplikuje virus korona, može se očekivati da će cena biti ista, oko 30 dinara - kaže nam Milan M., koji u ataru sela Elemir ima zasejan suncokret na dva hektara.
SPAS ZA PČELARE
TREĆU godinu uzastopno, suncokret, odnosno paša na poljima zasejanim ovom kulturom, spas je za pčele i pčelare u Banatu, jer na uljanoj repici, bagremu i lipi paše skoro da i nije bilo. Da nije suncokreta, kažu pčelari, meda ne bi bilo dovoljno ni pčelama za zimu, kao ni ljudima za hranu i zdravlje.
- Mada sam ga posejao početkom aprila, vršidbu planiram za kraj avgusta, biljke su još niske rastom i zrna nisu potpuno nalivena - dodaje Milan.
Ivana Vasiljić iz Poljoprivredno-stručne službe u Zrenjaninu, kaže da svakodnevno obilazi njive pod suncokretom i da, na sreću, većeg nevremena nije bilo, pa su biljke u dobrom stanju u fazi precvetavanja, formiranja i nalivanja zrna, a da prema sadašnjem izgledu ima potencijala za dobar rod.
PŠENICA ZA IZVOZ
MINISTAR poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da očekuje 1,9 do dva miliona tona pšenice za izvoz, kada Srbija zadovolji svoje potrebe.
- Ove godine poljoprivreda će biti dobar generator rasta BDP-a i smanjenja posledica virusa korona - rekao je Nedimović za TV Prva.
Prema njegovim rečima, kukuruz i soja čekaju žetvu, a žetva suncokreta je na nekoliko parcela Banata i Srema počela.
Prošlogodišnji prosečan prinos suncokreta na području srednjeg Banata bio je 3,5 tona po hektaru, a zemljoradnici očekuju sličan, možda i malo uvećan prinos, s obzirom na to da je kiša pala u poslednjem trenu, ali baš kada je bila najviše potrebna.
- Kišni oblaci su, nekom čudnom putanjom, zaobilazili melenački atar, a i kada su padale, padale su kisele kiše i onemogućile suncokret da bolje rodi, dok je, koliko čujem, situacija u ataru sela Mihajlovo, Aradac, mnogo bolja i prinosi će biti iznad očekivanih - kaže za "Novosti" Miomir Stojkov iz Melenaca.
Bez obzira na činjenicu da vršidba suncokreta uskoro počinje, niko od odgovornih u uljarama, osim nagađanja, sa sigurnošću ne može da garantuje otkupnu cenu zrna po kilogramu.
PO TRADICIJI
Foto V. N.
OSIM kukuruza, koji se tradicionalno najviše uzgaja na poljima banatske ravnice, žito i suncokret su kulture koje održavaju standardan zasad, ali i prinose, dok je na primer šećerna repa, zatim soja, u velikom padu i ukoliko se trend nastavi, za koju godinu niko ih neće sejati, zbog slabe isplativosti.
- Kako bude biće, samo da nas ne iznenade neki gradonosni oblak i oluja, a suncokret je tradicionalna kultura ovog podneblja i ljudi će ga uvek sejati, bez obzira na prinos i zaradu - poručuju zamljoradnici iz okoline Zrenjanina, koji očekuju oko četiri tone po hektaru.