GUBICI U TURISTIČKOJ KASI: Stranaca nema, domaći kukaju na cene, ali planine i banje pune gostiju

Devizni priliv, od ove grane privrede, prošle godine je bio 1,4 milijarde evra. U 2020, to će ostati samo pusti san. Pandemijom u našoj zemlji, kada je reč o turizmu, najviše su pogođeni veliki gradovi, dok bi pojedine destinacije mogle i da profitiraju, i to zahvaljujući prilično nerealnim cenama smeštaja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu je broj turista manji za 52,2 odsto, a noćenja za 43,3 odsto, u odnosu na isti period lane. Stranaca je manje za 84,8 odsto. I dok gradovi Beograd, Novi Sad, pa i Niš, grcaju zbog nedolaska stranih gostiju i mnogi hoteli ne rade, po domaćim banjama, na planinama i jezerima, traži se mesto više. To, međutim, neće popraviti celokupnu sliku, jer gotovo dve trećine ukupnog prihoda od turizma zarađuju gradovi.

Kako je epidemija virusa korona omela naše građanje da idu na more, domaći ugostitelji potrudili su se da iskoriste tu priliku, ali i da podignu cene i do 50 odsto. Boravak u pojedinim hotelima ili najam kuća za sedam dana košta kao prosečno letovanje na svetskim, ekskluzivnim destinacijama.

Ukoliko se i nađe neko slobodno mesto, recimo, u Lukovskoj banji, pun pansion po osobi u jednom od hotela košta 5.000 dinara dnevno. U Prolom banji, za noćenje sa punim pansionom, u hotelu, treba izdvojiti u proseku od 4.500, pa do 7.500 dinara. Boravak na Srebrnom jezeru, u hotelu, za dve osobe, sedam dana košta oko 50.000 dinara. Za odmor na Kopaoniku, hotelijeri traže od 30, pa do čak 100 evra dnevno po osobi. Cene su skočile i u privatnom smeštaju, pa gotovo da nigde više nema jeftinog letovanja.

Stručnjaci ističu da niko ne može da utiče na cene, niti nadležni mogu da ih diktiraju, ali je sigurno da putnici ne zaboravljaju. Pitanje je kakva će biti sledeća godina i da li će se isti ti ljudi vratiti domaćem turizmu, kada ih sada mnogi "šišaju". S druge strane, očigledno je i da ima onih koji to mogu da plate, čim cene ne padaju.