BERBA MALINE U JADRU, PROIZVOĐAČI PORUČUJU: Da sami ne beremo, obrali bismo “zelen bostan“

U berbi učestvuju, pored njega, kćerke Tanja i Minja, unuke Marija i Milica, unuk Stefan. Uz njih su, da im spreme osveženje, ručak i sve drugo šta treba supruga Milanka i majka Ljubica, koja se bliži stotoj godini, ali je, i dalje, jako vitalna.

- Ovogodišnji rod je dobar i po kvalitetu i po količinama koje beremo, ali je cena, od 50 dinara po kilogramu, ispod svake realne ekonomske računice – priča nam domaćin Milan. -Da sami ne beremo, onda bismo i ove godine, kako se to kaže u narodu, „samo obrali zelen bostan“.Ovako smo na ivici rentabiliteta. Biće pokriveni troškovi održavanja zasada, ostaće neki dinar za unučad i kuću, ali našeg rada nema nigde. Ovo je zdravo, neprskano i ukusno voće, koje se preporučuje u vreme ove epidemije korona virusa, jer kao i malina, pored ostalog, razređuje krv.

Višnjići će, kao i drugi koji nisu odustali od proozvodnje kupine, najveći deo roda da predaju otkupljivačima, deo će da ostave za sebe, da zalede ili da naprave sokove i slatko, a prijateljima i srodnicima dali su mogućnost da naberu za sebe koliko žele.

- Realna cena maline trebala bi da bude bar evro, kako ne bi voćari uništavali maline -ocenjuje Milica, Milanova unuka, budući diplomirani ekonomista, sjajni student Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu. -I da je cena evro, oni koji je otkupljuju i izvoze, skidajući kajmak od ove proizvodnje, zarade najmanje evro po kilogramu. I tako godinama, ali šta će biti, ako ljudi u voćarskim krajevima, poput ovog, odluče hronično nezadovoljni cenom da ovom voću kažu zbogom. To bi bila nenadoknadiva šteta. Nema toga ko je spreman unedogled da radi u korist svoje štete, a ovo sa kupinom je tako nešto.

Većina vlasnika zasada koji nemaju svoje berače, iz kuće, kao Višnjići, uglavnom, dogovarju se sa radnicima da sve što, tokom dana oberu, podele na ravne časti. To je nekako lakše i vlasnicima zasada, ali i varijanta koju prihvataju berači.