NE VALJA NI KAD SE PROVERAVA POREKLO PARA: Redovna kontrola izazvala burne reakcije pojedinih NVO
UPRAVA za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija zatražila je uvid u bankovne transakcije pojedinih medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana od 1. januara 2019. godine.
Depozit
Razlog je provera da li te organizacije i pojedinci imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. To je, međutim, juče razljutilo mnoge koji su se našli na tom spisku, smatrajući da je u pitanju kriminalizacija pojedinaca i udruženja. Iz Uprave za sprečavanje pranja novca poručujuu da redovno rade ovu vrstu kontrole, da proveravaju i Vladine zvaničnike i funkcionere, pa ne vide zašto bi bilo ko smatrao da je iznad zakona.
Na spisku ove uprave koji je juče podigao veliku prašinu nalaze se i 20 osoba i 37 organizacija ili udruženja. Među njima su NUNS, UNS, CINS, BIRN, KRIK, CRTA, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava, BIRODI, Jukom, CEAS, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, LIBEK, Helsinški odbor za ljudska prava...
Od pojedinaca, pominju se imena novinara Slobodana Georgieva, Biljane Stjepanović, Branka Čečena, Vukašina Obradovića, a na spisku je, prema navodima medija, i Vuk Jeremić, reditelj Andrej Nosov, Jelena Milić iz CEAS-a... Traže se i podaci o produkcijskoj kući Non Aligned Films, Trag fondaciji, Fondaciji "Katalist", Fondaciji "Sloboda štampe"...
Od njih su traženi podaci o prometu po dinarskom i deviznom računu, i ukupno po godini, s navedenim osnovama priliva i odliva, podaci po čijem nalogu se vrše uplate, a u čiju korist obavljaju isplate, podaci o ovlašćenim licima, da li su navedena lica ovlašćena po računima drugih lica... U Upravi kažu da je sve u skladu sa zakonima, međunarodnim preporukama, standardima, bez selektivnog pristupa i diskriminacije.
NIŠTA APRIORI
CEAS naglašava da pojmovi poput udruženje građana, nevladina organizacija, udruženje novinara ili opozicija sami po sebi ne sadrže vrednosnu odrednicu "dobro-loše" ili apriori nevino. Kao i svaki drugi pravni subjekt ili pojedinici, oni mogu biti i vršioci krivičnih dela, i to ne zavisi od toga gde i za koga rade - rekla je Milićeva. - Posebno smo zabrinuti što međunarodni akteri, poput Tanje Fajon, predsednice Odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU, još jednom, bez upoznavanja sa relevantnim okolnostima, donose zaključke o Srbiji 2020. Nadamo se da je argument da su na meti Uprave organizacije koje se zalažu za evropske integracije samo još jedna brzopletost, a ne i tendencioznost.
Prema rečima Željka Radovanovića, direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, radi se o redovnim aktivnostima čiji je cilj procena rizika od finansiranja terorozma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa. Kako kaže, u skladu sa Preporukom 8 FATF i međunarodnim dokumentima, uključujući i Rezoluciju SB UN 2462, Srbija je implementirala mehanizam nadzora nad neprofitnim sektorom u cilju sprečavanja njegove zloupotrebe u svrhu finansiranja terorizma.
- Mehanizam je u decembru 2019. vrednovan od strane MANIVALA i ocenjen je kao široko usklađen sa standardima FATF - objašnjavaju u Upravi. - Procedure i kriterijume za vršenje nadzora usvojila je Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor, i oni su transparentni i javni. Celokupan nadzor se sprovodi u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima i međunarodnim preporukama i kritrijumima.
Udruženje novinara Srbije kaže da ne spori pravo državnih organa da koriste zakonska ovlašćenja, ali je, kako se navodi, zabrinuto zato što se na spisku objavljenom u medijima nalaze novinari, istraživački mediji, novinarska i medijska udruženja koja štite slobodu medija.
Jelena Milić, iz Centra za evroatlantske stidije CEAS, koji se takođe nalazi na spisku, to ne vidi kao pritisak na svoj rad i rad CEAS-a.
POD LUPOM I MINISTRI
PREMA rečima Radovanovića, Uprava za sprečavanje pranja novca je ispitivala imovinu i račune i četiri aktuelna ministra, a i 41 neprofitna organizacija je bila predmet nadzora Radne grupe prošle godine i niko to nije ocenio kao hajku.
- Analiza rizika će sa aktuelnog spiska identifikovati rizične i manje rizične, možda nijedna od organizacija koje su na spisku neće biti predmet nadzora - rekao je Radovanović. - Možda će sve nositi nizak rizik, a kao renomirane će biti potencijalni državni partneri prilikom izrade akcione procene rizika. Spisak nije sam po sebi dokument koji je država uradila jednokratno. To je proces koji traje i radi se tokom godine.