ZA EKO-TAKSU I DO DVA MILIONA DINARA: Sva preduzeća treba da se prijave za plaćanje godišnje ekološke naknade
PREDUZEĆA i preduzetnici u Srbiji imaju nepune dve nedelje da se prijave za plaćanje eko-takse. Rok ističe sa poslednjim danom jula. U obavezi su svi u evidenciji Agencije za privredne registre, a iznosi će im biti razrezani u odnosu na delatnost i veličinu firme. Izvesno je da će biti u rasponu od 5.000 do dva miliona dinara godišnje.
Arhiva Novosti
Vlada je krajem prošle godine donela Uredbu o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, kojom je uveden nov način obračuna eko-takse. Umesto po metru kvadratnom poslovnog prostora i bruto ostvarenom prihodu, sada će na iznos obaveze uticati pre svega delatnost, odnosno koliko firma zagađuje životnu sredinu, ali i veličina samog preduzeća. Ideja nadležnih je da se dođe do principa "plati koliko zagađuješ".
Delatnosti su tako rangirane u tri grupe - oni koji imaju veliki, srednji i mali uticaj na životnu sredinu. Među "najuticajnijima" su poljoprivredna proizvodnja, uzgoj životinja, eksploatacija uglja, prerada mesa, tekstilna, hemijska industrija... Građevinarstvo, pa time i rušenje objekata, izgradnja puteva i železnice ima srednji uticaj. Baš kao i snabdevanje vodom i električnom energijom i gasom. Mali uticaj imaju trgovina, kopneni i i železnički prevoz, istraživanje, administrativna delatnost....
Privreda ocenjuje da je novim načinom obračuna učinjen pomak, ali da je pre Uredbe valjalo napraviti detaljnu studiju koliko koja delatnost zaista utiče ne životnu sredinu.
- Postoje firme koje već zbrinjavaju na adekvatan način svoj otpad i njima je trebalo umanjiti ovu obavezu - kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. - Napredak je što se veći zagađivači više opterećuju. Ima još problema. Jedan od njih je to što reciklerima novac dolazi sa zakašnjenjem, pa oni ne ulažu u nove pogone. Taj ciklus nikako u Srbiji da se zatvori na pravi način. Problem bi mogle da imaju i male uslužne firme koje zaista ni na koji način ne zagađuju okolinu, niti na nju utiču. One su sada obveznici, ali pokušavaju određenim dokumentima da se izuzmu. Pitanje je da li će nadležni to uvažiti.
Privreda do 31. jula treba da se prijavi za eko--taksu za 2019. i 2020. godinu. Ukoliko preduzeće posluje na teritoriji više lokalnih samouprava, ukupan godišnji iznos se deli među njima.
U udruženju "Zaštitnik malih biznisa Srbije" smatraju da je naplata eko--takse još jedan vid parafiskalnog nameta koji se nameće svima, bez obzira na to da li delatnost kojom se privrednik bavi zaista dovodi do zagađenja životne sredine ili ne. Oni ističu i da se godinama ekološke takse troše na sve drugo, samo ne na ekologiju i traže njeno ukidanje.
GRAĐANI IZBEGLI OBAVEZU
U PRVOJ verziji Uredbe, obveznici eko-takse trebalo je da budu i svi građani Srbije. Planirano je da se od domaćinstava za ovu namenu godišnje naplati po 1.200 dinara. Vlada je ubrzo odustala od ove ideje, tako da su građani pošteđeni ovog davanja. Obaveza je ostala samo privredi.