KORIDORI OLAKŠAVAJU ŽIVOT SVIMA: Veliki serijal "Novosti" o ključnim investicijama u našoj zemlji

Prema zvaničnim podacima, od 2012. godine za saobraćaj su otvorena oko 552 kilometra najsavremenijih puteva, a grade se još 533 kilometra. Srbija je bukvalno premrežena auto-putevima i brzim saobraćajnicama, a na pojedine se čekalo i više od pola veka.

Žila kucavica zemlje

Decenijama je Koridor 10 koji kroz našu zemlju prolazi preko Novog Sada, Beograda, Niša, a onda južnim krakom do Preševa, a istočnim do bugarske granice, bio prioritet. To je jedan od najznačajnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku. Radovi na delu koji prolazi kroz Srbiju završeni su posle 50 godina!
Od Horgoša do Preševa i granice sa Bugarskom, kroz Srbiju se od 2019. godine ide auto-putem. Urađena su 162 kilometra, a vrednost projekta je 1,37 milijardi evra.

Sastavni deo Koridora 10 je i obilaznica oko Beograda. Obilaznica povezuje severni deo ovog koridora sa auto-putem Beograd-Batrovci, granica sa Hrvatskom, sa putem Beograd-Požega - granica sa Crnom Gorom i ponovo sa delom Koridora 10 - Beograd-Niš do Preševe na granici sa Severnom Makedonijom ili do Dimitrovgrada, na granici sa Bugarskom.

Obilaznica je završena do petlje Bubanj potok, a vrednost projekta je 325 miliona evra. Ova trasa je omogućila da se tranzitni saobraćaj potpuno izmesti iz centra grada, smanje negativne posledice saobraćaja, kao što su zagađenje životne sredine, buka, zagušenja. Pored toga, mreža i ostalih gradskih saobraćajnica biće značajno rasterećena, posebno most Gazela.

I obilaznica oko Subotice, odnosno Ipsilon krak, koja spaja granični prelaz Kelebija i auto-put E75, dugačka 24 kilometra, puštena je u saobraćaj u decembru 2019. godine. Sredstva od 2,85 milijardi dinara obezbedila je Vlada Srbije.

Deonica ka Sarajevu

Prvi auto-put koji će direktno povezati Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku, spada u jedan od najvećih infrastrukturnih projekata. Srbija je krenula u izgradnju prve deonice od Sremske Rače do Kuzmina. Vrednost investicije je 250 miliona evra. Ova deonica ukupne dužine oko 18 kilometara, uključujući i most preko reke Save dužine oko 1.320 metara, deo je budućeg pravca prema Bijeljini. Počinje denivelisanom vezom dva auto-puta, tj. auto-puta Beograd-Zagreb, i budućeg auto-puta Kuzmin - Sremska Rača i prostire se pravcem sever-jug. Predviđen je i budući granični prelaz na lokaciji Sremska Rača, koji bi trebalo da bude zajednički za dve države.

Auto-put je projektovan za brzine od 130 kilometara na čas. Ima dve denivelisane raskrsnice: petlja Kuzmin i petlja Bosut. U trupu auto-puta ima pet nadvožnjaka, sedam mostova, jedan podvožnjak, 11 pločastih propusta auto-puta i toliko cevastih propusta. Predviđene su i dve naplatne rampe: "bočna" u okviru petlje Bosut i "čeona" naplatna rampa na trasi auto-puta, pre budućeg graničnog prelaza. Završeno je oko 64 odsto trase puta, a oko 90 procenata mosta preko Save.

Ruma - Šabac - Loznica

Auto-put Ruma-Šabac pušten je u saobraćaj u oktobru 2023, a brza saobraćajnica koja vodi od Šapca do Loznice otvorena je krajem prošle godine. Ukupna dužina deonice Ruma - Šabac - Loznica iznosi 78 kilometara. Na toj deonici niklo je 56 objekata, od toga 54 mosta i dve petlje, u Hrtkovcima i Rumi. Projekat je imao tri deonice: auto-put Ruma-Šabac dužine 22,07 kilometara, most preko Save dužine 1,35 kilometra i brza saobraćajnica Šabac-Loznica od 54,58 kilometara. Auto-put Ruma-Šabac i brza saobraćajnica Šabac-Loznica bio je prioritetan zadatak u drumskom transportu, jer povezuje Vojvodinu i važne administrativne i regionalne centre. Vrednost projekta iznosi 467.500.000 evra. Lepa vest za ljude u zapadnoj Srbiji, ali i u Republici Srpskoj je što je planirano skoro produženje brze saobraćajnice od Loznice do Malog Zvornika.

Tunel "Iriški venac"

Uveliko se gradi Fruškogorski koridor, Novi Sad - Ruma od 47,91 kilometar. Pored boljeg povezivanja sa neposrednim i širim međunarodnim okruženjem, najznačajniji efekti realizacije Fruškogorskog koridora ogledaju se u poboljšanju regionalne pozicije u domenu pristupačnosti, u saobraćajnom rasterećenju urbanih područja zbog obilaznica oko Novog Sada, Iriga i Rume, kao i uklanjanju tranzita sa područja Nacionalnog parka "Fruška gora", izgradnjom tunela "Iriški venac". Probijen je 1.795,1 metar od ukupno 3,5 kilometara budućeg najdužeg tunela u Srbiji. Most preko Dunava dug je 1,7 kilometara. Vrednost ovog projekta iznosi 715,7 miliona dolara.

"Miloš Veliki"  

Deonica auto-puta "Miloš Veliki" od Preljine kod Čačka do Pakovraća, u dužini oko 11,5 kilometara, otvorena je 30. januara 2022. Ona je u sastavu deonice auto-puta Preljina-Požega, koja je nastavak projekta izgradnje auto-puta Beograd - Južni Jadran, ukupne dužine 258 kilometara. Ovaj auto-put predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg auto-puta Beograd-Sarajevo, jer će u Požegi imati odvajanje za Kotroman i time povezati Srbiju i BiH.Vrednost projekta je 450 miliona evra.
Otvaranje deonice Preljina-Požega od 30,90 kilometara odloženo je za sredinu ove godine, zbog kompleksne izgradnje. Skoro trećinu trase čine mostovi i tuneli. Pored tunela "Laz" od 2,85 km i "Munjino brdo" od 2,74 km, tu je i petlja Preljina-Pakovraće - do ulaza u tunel "Laz" od 14 km. U okviru ove trase i kilometraže je i tunel "Trbušani" od 0,28 km. Vrednost projekta je 528 miliona evra.

Duž Zapadne Morave

Auto-put Pojate-Preljina, odnosno Moravski koridor predstavlja jednu od najvažnijih saobraćajnica u Srbiji. Spaja dva auto-puta Beograd-Niš i "Miloš Veliki". Ukupna dužina iznosi 112,4 kilometra, a na trasi se nalazi 78 mostova, 11 podvožnjaka i 26 nadvožnjaka, 12 petlji...

Do sada su za saobraćaj otvorene deonice od Pojata do Makrešana (16 kilometara) i od Makrešana do Koševa kod Kruševca (12 kilometara), kao i 30 kilometara do Vrnjačke Banje. Preostaje izgradnja 20 kilometara do Adrana i završnih 30 kilometara do Preljine. Ovaj koridor je od ključnog značaja za centralnu Srbiju. Povezuje industrijske i turističke centre, poput Vrnjačke Banje i velike gradove Kruševac i Kraljevo sa ostatkom mreže auto-puteva. Ovaj auto-put ima najveću širinu pod 30 metara, prvi digitalni koridor, koji će omogućiti brzu i pouzdanu razmenu informacija u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja. Projektom je regulisan i tok reke Zapadne Morave.

Na trasi mira od Niša

Na auto-putu Niš-Merdare od 77 kilometara predviđena je izgradnja 88 mostova, sedam denivelisanih raskrsnica i 35 tunela. To je značajan deo budućeg Auto-puta mira, Niš - Priština - Drač u dužini od 383 kilometra, koji će povezati Srbiju sa najvećom lukom u Albaniji i predstavljaće vezu Koridora 10 sa trasom Skoplje-Priština i putem Sarajevo - Podgorica - Valona. Podeljen je u dva sektora: Niš-Beloljin u dužini 32,65 kilometara, i Beloljin-Merdare dužine 44,35 kilometara. U prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, 26. jula 2023. godine svečano je za saobraćaj otvoreno prvih 5,5 kilometara poluprofila.

Braničevski okrug

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević obišao je krajem juna prošle godine radove na izgradnji završnog sloja asfalta na prvoj deonici Dunavskog koridora kod petlje Požarevac i najavio da će ta brza saobraćajnica biti završena u septembru 2025. godine, što je 15 meseci pre ugovorenog roka. On je rekao da će Dunavski koridor preporoditi ceo Braničevski okrug.

Ukupna dužina Dunavskog koridora, odnosno brze saobraćajnice Požarevac - Veliko Gradište - Golubac iznosi 67,94 km. Na brzoj saobraćajnici je predviđena izgradnja 52 mosta i nadvožnjaka, 5 petlji i 16 kružnih raskrsnica. Brza saobraćajnica se projektuje za brzinu od 100 kilometara na čas.

Izgradnja ove saobraćajanice predstavlja projekat od velike važnosti za realizaciju nacionalnih interesa u oblasti saobraćajne infrastrukture i od bitnog je uticaja na razvoj i unapređenje infrastrukturnih, ekonomskih, privrednih i drugih interesa kako Republike Srbije kao celine, tako i lokalnih interesa u područjima kroz koje planirana saobraćajnica prolazi. Vrednost projekta iznosi 337.036.786 evra.

"Osmehom" brže do zapadne Evrope

Krajem 2023. počela je izgradnje brze saobraćajnice "Osmeh Srbije" u dužini od 186 kilometara, od Bačkog brega, na granici naše zemlje sa Mađarskom, do Srpske Crnje, na granici sa Rumunijom. To će biti najduža brza saobraćajnica u Srbiji, kojom će se spojiti Bački breg, Sombor, Kulua, Vrbas, Srbobran, Bečej, Novi Bečej, Kikindu i Srpsku Crnju. Očekuje se da će ova trasa privredno oživeti Vojvodinu, Bačku i Banat, a njenom izgradnjom poboljšaće se kvalitet života ljudi.

Ova brza saobraćajnica će postati najbrža veza do zapadne Evrope. Biće uklopljena u mrežu auto-puteva Mađarske i Rumunije, jer se sa mađarske strane gradi trasa sa mostom preko Dunava kod Mohača, kao i sa rumunske strane prema Srpskoj Crnji.

"Vožd" kroz Šumadiju

Kroz Šumadiju će ići "Vožd Karađorđe". Državni put prvog reda od strateškog je značaja u povezivanju lokalnih samouprava, za ravnomeran održivi regionalni razvoj, ekonomsku valorizaciju čitave teritorije, kao i za povećanje zaposlenosti i standarda kroz nove investicije, i predstavljao bi najbržu vezu Istočne Srbije sa Centralnom i Zapadnom Srbijom i koridorima E75 i E763. Trasa od 163,75 kilometara sa tri tunela, više od 130 mostova i 21 petlje. Put je projektovan za brzinu do 100 kilometara na čas.

Planom je put podeljen u pet deonica. Prva od Lazarevca do Aranđelovca, druga Mali Požarevac - Mladenovac - Aranđelovac. Treća ide od Aranđelovca do Topole, Rače do Markovca. Četvrta je Markovac - Svilajnac - Despotovac i peta Despotovac - Bor.

"Miloš Veliki" spasava živote

Auto-put "Miloš Veliki" ima 83 odsto veći saobraćaj nego što je nekada bio na Ibarskoj magistrali, a ako posmatramo broj saobraćajnih nezgoda, on je za 36 odsto manji u odnosu na 2016. godinu.

- U Moravičkom okrugu od izgradnje auto-puta "Miloš Veliki" prepolovljen je broj poginulih u saobraćaju - izjavio je juče saobraćajni inženjer Rodoljub Skerlić i naglasio da su auto-putevi važan faktor bezbednosti saobraćaja. - U periodu do izgradnje auto-puta "Miloš Veliki", na teritoriji Moravičkog upravnog okruga godišnje je stradalo od 25 do 30 osoba. U poslednjih nekoliko godina od kada se koristi taj auto-put, broj poginulih osoba se kreće između 10 i 15 lica, što je značajno smanjenje.

Uskoro od Lajkovca do Valjeva

Direktor "Koridora Srbije" Aleksandar Antić istakao da je u toku realizacija 533 kilometra, u različitim fazama izgradnje tako da se očekuje puštanje u rad novih kilometara brzih saobraćajnica.

- Tu posebno želim da istaknem dva segmenta, odnosno dva projekta čiji su suštinski radovi završeni prošle godine, a u danima i nedeljama pred nama očekuje se njihovo puštanje u saobraćaj. Jedan je završetak brze saobraćajnice od Iverka do Lajkovca, odnosno od Lajkovca do Valjeva, poslednjih oko šest kilometara u zoni Valjeva, kao i oko 33 km brze saobraćajnice u sklopu Dunavskog koridora, koja ćemo vrlo brzo pustiti u saobraćaj - naglasio je Antić. - Ove godine se očekuje puštanje u saobraćaj dodatnih 40 kilometara Moravskog koridora, brza saobraćajnica Slepčević-Badovnici dužine oko 15 km, auto-put Sremska Rača - Kuzmin oko 18 km, kao i deonica Pakovraće - Požega u dužini od 19 km.

stiče da nove saobraćajnice predstavljaju ogromnu razvojnu šansu za Srbiju, jer je svaki novi kilometar auto-puta ili brze saobraćajnice pozivnica za investitore, za privredu, da se otvore nove industrijske zone, nove fabrike i nova radna mesta. Naveo je da će "Koridori" sve lokacije koje se na Moravskom koridoru koriste za potrebe izgradnje auto-puta staviti na raspolaganje lokalnim samoupravama, te se očekuje nova industrijska zona kod Ćićevca, kasnije kod Kruševca, na oko 20 hektara i na kraju industrijska zona u Adranima kod Kraljeva.

Sutra: Izgradnja i proširenje luka i industrijske zone