MALI PORUČIO LOKALNIM SAMOUPRAVAMA: Vaši budžeti su vaša odgovornost

Ministar je na skupu „Značaj finansijske pomoći Evropske unije i pravilno trošenje sredstava“, koji je održan u Ministarstvu finansija, istakao da je ova tema od izuzetnog značaja i za lokalni i republički nivo vlasti.

Mali je rekao da lokalne samouprave strateški moraju da promene način razmišljanja i da se u budućnosti potrude da se više oslanjaju na sopstvene kapacitete, nego na republički budžet. Mali je naveo da su lokalni budžeti, odgovornost lokalne samouprave i da je neophodno realno isplanirati budžetske prihode i rashode. On je podvukao da je odgovornost u trošenju javnih sredstava odgovornost i prema građanima i trošenju njihovog novca.

„Lokalne samouprave, a vas ovde ima oko 70, sve više se oslanjaju na centralni nivo vlasti. Svake godine očekujete neku budžetsku rezervu. Postalo je pravilo i svi očekuju da će država krajem godine da neki deo svog novca nađe, odvoji i podeli lokalnim samoupravama“, poručio je ministar. On je podsetio da, trenutno, republika finansira niz projekata na lokalu, kao što je izgradnja kanalizacionih mreža, fabrika za prečišćavanje voda, pa čak i nekih lokalnih puteva.

On je najavio da će do kraja januara Ministarstvo finansija uraditi analizu budžeta svake lokalne samouprave, odnosno da li su budžeti urađeni u skladu sa instrukcijama Ministarstva finansija.

Mali je rekao da je stabilnost lokalnih budžeta važna, jer utiče na ekonomsku stabilnost cele države.

Prema njegovim rečima, treba razmišljati i o alternativnim izvorima finansiranja koji su važni za naše građane, a kao jedan od tih načina naveo je izdavanje municipalnih obveznica.

„Sada smo došli do trenutka da lokalne samouprave treba potpuno da promene način razmišljanja, operacija i finansiranja projekata. Treba da razmišljaju o novim municipalnim obveznicama, o tome kako će, s obzirom na to da se približavamo i idemo ka evropskoj agendi, da se prijave za bespovratna sredstva ili neka druga sredstva koja nudi EU“, kazao je on, i dodao da ima i pozitivnih primera lokalnih samouprava koje su već koristile sredstva EU.

Ministar je ukazao i na neophodnost da se sa sredstvima EU postupa na zakonit način i u skladu sa propisima.

„Predsednik Vučić je najavio borbu protiv korupcije i ja hoću da vas upozorim da posebnu pažnju posvetite tome kada koristite bespovratna sredstva EU. Imamo već nekoliko sudskih sporova i sudskih odluka koje se odnose na neke prethodne projekte. Zato ste ovde. Da vidite na koji način da se prijavljujete za bespovratna sredstva EU, da saznate šta se nudi, kako da se prijavite i iskoristite priliku. Posebno je važno, ako imamo nultu toleranciju prema korupciji, da izbegnemo zloupotrebe u korišćenju tih sredstava, kako bismo odradili svoj posao i predstavili se kao ozbiljna zemlja, kandidat za punopravno članstvo u EU“, rekao je Mali.

On je dodao da naša zemlja prolazi kroz izazovna vremena, ali da bez obzira na to treba razmišljati unapred i biti odgovoran prema građanima i lokalnoj zajednici.

„Vi ste odgovorni prema ljudima koji žive u vašim lokalnim zajednicama. Treba da identifikujete prioritete koji su vezani za njihov svakodnevni život i da nađete način kako to da rešite“, poručio je.

Kada je reč o pristupanju EU, ministar je istakao da Srbija ima ambiciozan plan da do kraja 2026. godine bude potpuno usklađena sa zakonima i regulativom EU.

„Mi smo posvećeni ekonomskom rastu i našim evropskim integracijama. Čuli ste predsednika Vučića, ono što treba da uradimo u naredne dve godine je „reformska agenda“ ili „Agenda rasta u dogovoru sa EU“. Ona treba do kraja 2026. godine da nas dovede da smo u potpunosti usklađeni kada su u pitanju zakoni i propisi sa zakonima i regulativom EU. To nije cilj za 20 godina, već za dve godine“, istakao je on.

Mali je podsetio da je EU najveći donator sredstava našoj zemlji i da je od 2001. godine do danas Srbija primila više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava od poreskih obveznika EU, za razne projekte i to uglavnom za projekte na lokalnom nivou.

Ministar se osvrnuo i na ekonomsku situaciju u zemlji ističući da je naša ekonomija, u ovom trenutku, druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi i ocenio da su to odlični rezultati.

„Uspeli smo nakon nekoliko godina teške fiskalne konsolidacije i uprkos izazovima, ratu u Ukrajini i koroni, i svim mogućim problemima, globalne ekonomije da održimo tu visoku stopu rasta. Imamo nikada nižu stopu nezaposlenosti, nikada višu stopu zaposlenosti, a nijednu investiciju nismo zaustavili, izborili smo se za svaki kilometar auto-puta, pruge, nove škole i bolnice“, rekao je on i podvukao da je najvažnije da je očuvana makroekonomska stabilnost.

Ministar je rekao da udeo javnog duga BDP sada između 44 i 45 odsto BDP-a, dok je prosek evrozone 89 odsto. Srbija je uspela i po prvi put u istoriji da dobije investicioni kreditni rejting i to su sve preduslovi za dalji rast, napredak zemlje na putu ka EU i unapređenje kvaliteta života građana.

Predstavnici lokalnih samouprava imaće priliku da diskutuju o najčešćim nepravilnostima u decentralizovanom upravljanju sredstvima EU, a kako bi se one izbegle u daljem radu. Takođe, biće u prilici da iznesu svoje predloge i sugestije kako bi se unapredio način finansijske saradnje sa EU.