DA LI ANTIMON POSTAJE ZLATO NOVOG DOBA? Cene malo poznatog metala skočile u nebesa, i Srbija ga ima
CENE malo poznatog metala pod nazivom antimon, koji je postao jedna od najvažnijih sirovina na globalnom nivou, eksplodirale su ove godine - "skočile" su skoro 300 odsto, prestigavši zlato, srebro, pa čak i bitkoin. Ovo je kritični mineral koji je od vitalnog značaja posebno u odbrambenoj industriji, i za prelazak na električna vozila. Neophodan je za oklopnu municiju, infracrvene senzore, metke, preciznu optiku, nuklearno oružje, poluprovodnike, kablove i baterije. Verovatno nije iznenađenje da Srbija ima i ovaj traženi metal, a stručnjaci bi trebalo da odgovore na pitanje da li bi ovo mogla da bude dobra prilika za razvoj zemlje ili prokletstvo.
Foto Shutterstock
Do značajnog poskupljenja antimona došlo je nakon što je Peking ograničio izvoz te sirovine polovinom septembra, kako bi ojačao bezbednost svoje zemlje, što je izazvalo šokove u tehnološkoj i odbrambenoj industriji. Ova kineska kontrola je stvorila kritičnu nestašicu u američkoj vojsci. U poslednjoj eskalaciji trgovinskog rata dve najveće svetske ekonomije stiže novi odgovor Kine na sve veća ograničenja američkih vlasti. Peking je juče objavio da zabranjuje izvoz antimona u SAD, kao i galijuma, germanijuma i drugih ključnih visokotehnoloških materijala sa potencijalnom vojnom primenom. Tim povodom, Rojters prenosi izjavu jednog evropskog trgovca metalima:
- Svako će kopati u svom dvorištu da pronađe antimon. Mnoge zemlje će pokušati da pronađu nalazišta ovog metala.
Mnogi će ga tražiti, a u Srbiji su utvrđene njegove rezerve. Pre više godina izdata su odobrenja za eksploataciju antimona na tri lokacije, ali se on ne eksploatiše. To su Brasina u opštini Krupanj, Centralni revir - Zajača u opštini Loznica i Rajićeva Gora u opštini Brus.
Što se tiče istraživanja, ovaj metal se uglavnom istražuje u asocijaciji sa drugim metalima, najčešće sa olovom i cinkom. Trenutno je aktivno sedam istražnih polja u okviru kojih se između ostalog obavlja i istraživanje antimona. Nekada je bio aktivan rudnik antimona Rujevac kod Zajače, a 2008. se procenjivalo da je to najveće nalazište ovog metala u Evropi.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Čedomir Beljić ističe da mineralne sirovine imaju izrazito veliki vojni, ekonomski i politički značaj. Kako dodaje, neravnomerno su raspoređene i neobnovljivi su izvori. On ističe da rudarska proizvodnja na globalnom nivou ne pada, već raste i da su koristi od ove delatnosti velike, a uz to ide i odgovornost prema životnoj sredini.
- U svetu su ulaganja u rudarstvo veća, ono se razvija, ne jenjava - ističe Beljić. - Ne može se sve reciklirati, mnogo toga mora da se dobije iz zemljine kore. Šta ćemo mi da radimo, nije na meni da odlučim. Ja sam rudarski inženjer i smatram da treba da iskoristimo sirovine koje imamo. Rudarstvo kao delatnost je temelj civilizacije, još uvek ništa bolje nije smišljeno i bez rudarstva se ne može. U tom kontekstu treba posmatrati i antimon i druge metale koji u nekom trenutku mogu postati izuzetno traženi. Potražnja za pojedinim sirovinama fluktuira.
On ukazuje da mineralne sirovine ne utiču neposredno na BDP, ali generišu izuzetno mnogo radnih mesta. Jedno rudarsko mesto, kako dodaje, otvara pet novih radnih mesta.
Shodno metodologiji za proglašenje kritičnih mineralnih sirovina EU za 2023, Srbija trenutno ima devet tih minerala za koje su utvrđene rezerve, i to antimona, boksita, bornih minerala, bakra, feldspata, fluorita, litijuma i magnezita.
PRVI KINEZI, IZA NjIH RUSI
KINA je dominantni proizvođač antimona, sa oko 60 odsto globalne proizvodnje, koja je lane iznosila 60.000 tona, prenosi "Majning digital". Na drugom mestu je Rusija sa 30.000 tona, sledi Tadžikistan, sa godišnjom proizvodnjom od 17.000 tona, i Burma, koja u globalnom snabdevanju doprinosi sa 10.000 tona.
Ugledni portal "Oilprajs" piše da će kritični metali odrediti status supersile i globalnu dominaciju. Kako se dodaje, Kina pobeđuje jer kontroliše većinu ovih minerala u svetu, od rudarstva do prerade, a sada je ta ključna sirovina antimon.
SA 11.000 NA 40.000 DOLARA
NA svetskim berzama su cene antimona u 2024. godini sa 11.000 dolara po toni porasle na više od 40.000 dolara, piše portal "Oilprajs". Stručnjaci predviđaju da će u sledećoj godini premašiti 50.000 dolara.
Kinesko ministarstvo trgovine je odluku o zabrani izvoza u SAD antimona, galijuma, germanijuma, i drugih ključnih visokotehnoloških materijala sa potencijalnom vojnom primenom, donelo nakon što je Vašington proširio svoju listu kineskih kompanija koje podležu kontroli izvoza opreme za proizvodnju kompjuterskih čipova, softvera i memorijskih čipova velikog propusnog opsega, koji su potrebni za napredne aplikacije, preneo je AP.
- Kina je uložila oštre proteste SAD zbog ažuriranja mera kontrole izvoza poluprovodnika, sankcija kineskim kompanijama i zlonamernog suzbijanja tehnološkog napretka Kine - juče je rekao portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đian.
On je ponovio da se Kina čvrsto protivi tome da SAD preteruju sa konceptom nacionalne bezbednosti, zloupotrebljavaju mere kontrole izvoza i uvode nezakonite, jednostrane sankcije protiv kineskih kompanija. Pojačavanje trgovinskih ograničenja dolazi u trenutku kada je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp zapretio da će povećati carine na uvoz iz Kine i drugih zemalja.
Malo poznata kompanija "Militari metals" stavila se na mapu kritičnih metala kroz neke strateške akvizicije. U Evropi, takođe, kao i u SAD, vlada zabrinutost za buduće snabdevanje antimonom. "Militari metals" je nedavno objavio da je kupio jedno od najvećih evropskih nalazišta antimona u Slovačkoj sa istorijskim resursima. Ovaj projekat bi, kako piše "Oilprajs", ovu zemlju mogao da pretvori u evropsko čvorište tog kritičnog minerala.