AKO NE ISKORISTITE ŠANSU MORAĆETE DA UVOZITE LITIJUM: Markus Virc predsednik najvećeg nemačkog industrijskog udruženja VDMA Mining & Minerals

Nemačka želi da se taj rudnik otvori što pre i ulažu se napori da se to ostvari. Ali, sam proces dobijanja dozvola i odobrenja traje, tako da ako sve bude išlo po planu može se očekivati da će rudnik biti aktivan za dve godine. Litijum se sve više prepoznaje kao sirovina budućnosti zbog svoje centralne uloge u skladištenju obnovljive energije i proizvodnji električnih vozila. To otvara velike prilike, ali zahteva i pažljivo upravljanje resursima i poštovanje strogih ekoloških i bezbednosnih standarda.

Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže dr Markus Virc, predsednik najvećeg nemačkog industrijskog udruženja za mašinogradnju i mašinska postrojenja VDMA Mining & Minerals, koji je nedavno učestvovao na trećoj međunarodnoj konferenciji lidera iz oblasti ekologije i poslovanja "Look up 2024: Zelena tranzicija i peta industrijska revolucija". Ovaj događaj je u Sava centru okupio državne zvaničnike iz Srbije, eminentne stručnjake iz sveta i naše zemlje, profesore sa prestižnih svetskih univerziteta, kao i predstavnike domaće industrije.

Naša zemlja poseduje jedno od najvećih nalazišta litijuma u Evropi. Međutim, projekat "Jadar" nailazi na otpor dela javnosti. Ima politizacije, ali i bojazni građana da će biti uništena životna sredina. Situacija u društvu oko ovog pitanja je toliko zaoštrena da nema mogućnost da se vodi racionalna debata. Kakva je praksa u Nemačkoj i u razvijenim zemljama, na koji način se za projekte poput ovih obezbeđuju garancije da će biti realizovan u skladu sa najvišim standardima i da će uticaj na životnu sredinu biti sveden na minimum?

- Kritički pogled je dobra stvar, ali nije dobro ako je on iracionalan. Debata je neophodna, i treba da postoji sučeljavanje različitih stavova, ali oni treba da budu racionalni, i zasnovani na činjenicama. Kao član delegacije koju su činili nemački ugledni naučnici, stručnjaci i univerzitetski profesori, imao sam priliku da se upoznam sa studijama kompanije "Rio Tinto" o uticaju rudnika na životnu sredinu. Ne znam nijedan drugi rudarski projekat na međunarodnom nivou koji je obezbedio toliko detaljnih, dubinskih istraživanja i analiza i objavio ih. Ovo su najbolja i najtemeljnija koja sam video. Tako da je jedino moguće da dođete do zaključka ako pogledate rezultate tih istraživanja. Opoziciji ili protivnicima projekta preporučujem da pogledaju objavljene studije i ispitaju sve dostupne podatke, da se konsultuju i sa nezavisnim međunarodnim stručnjacima. Ovo je poznat projekat na globalnom nivou i u njega imaju uvid i eksperti van Srbije. Neophodna je otvorena komunikacija, a ja sam razumeo da "Rio Tinto" to radi. To je globalna kompanija, koja se suočava sa sličnim nedoumicama na drugim projektima širom sveta. Ali dugogodišnje iskustvo koje ja i moje udruženje imamo u saradnji sa "Rio Tintom" je pozitivno. Takođe, nemačko iskustvo pokazuje da ako rudarska kompanija uradi "domaći zadatak", odnosno sve potrebne analize i istraživanja, sa projektom mora da se krene dalje, jer inače propuštate prilike. Srbija sada ima veliku šansu, ako je ne iskoristi i ne počne sa proizvodnjom sirovine, pritisak je toliko veliki, da će morati da je uvozi iz drugih zemalja.

Kakav je odnos nemačke javnosti prema otvaranju rudnika litijuma "Zinvald"?

- Javnost u Nemačkoj generalno ima kritički pogled na rudarstvo, a otpor potiče još iz sedamdesetih godina 20. veka i ja smatram da je takav odnos dobra stvar, ako je racionalan. Sada su se promenili načini izvođenja rudarskih aktivnosti u poređenju sa tim periodom i javnost uviđa koliko je otvaranje rudnika značajno za Nemačku, za kreiranje novih radnih mesta i za čitav taj region koji ekonomski nije jak. Rudnik će doneti privredni napredak. Takođe, to je strateški važno za Nemačku da bi išla u korak sa svetom. Sada ekonomija ne stoji dobro, pada zaposlenost zato što nam nedostaje takva industrija koja donosi kvalifikovane, visokoplaćene poslove.

Srbija je potpisala Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu sa EU u oblasti kritičnih mineralnih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila. S obzirom na to da EU zahteva održivost lanaca snabdevanja, praćenje resursa i njihovih metoda ekstrakcije, da li to predstavlja još jedan vid garancije da će kopanje i prerada litijuma u Srbiji biti pod lupom EU i da će kompanija morati da primeni najbolje prakse za zaštitu životne sredine?

- Apsolutno. EU ima izuzetno visoke standarde, možda najviše u svetu i važno je za Srbiju da učestvuje i sarađuje sa EU i da se ugleda na njeno iskustvo i da primenjuje evropsku regulativu. Ukoliko se drži tih standarda, moći će da izvozi ne samo u Evropu, već i širom sveta. Srbija, bogata prirodnim resursima, nudi izvanredne mogućnosti za razvoj litijumskih ležišta, koja su od suštinskog značaja za globalna tržišta, posebno u kontekstu proizvodnje baterija za električna vozila. Takođe, nemačka rudarska industrija, sa svojim bogatim iskustvom u istraživanju i razvoju, može da ponudi inovativna rešenja, koja ne samo da čine rudarstvo efikasnim, već i osiguravaju usklađenost sa potrebnim standardima za moderno vađenje i preradu resursa.

M-50