NEMA SPASA OD POZIVA NASRTLJIVIH TRGOVACA: Kakvi su efekti uvođenja registra "Ne zovi"
REGISTAR "Ne zovi", čija je svrha da zaštiti građane od nasrtljivih trgovaca koji putem telefona promovišu i prodaju svoju robu i usluge, nije doneo rezultate.
Foto M. Anđela
Do sada se u njega upisalo vrlo malo potrošača. Takođe, obezbeđivanje neophodnih dokaza za prijavljivanje nepoželjnih poziva putem mobilnog zahteva određenu tehničku pismenost što je velika teškoća za najstarije sugrađane. Situacija je još gora kada je u pitanju fiksni telefon. Tu je nemoguće zadovoljiti zahtev iz propisa, jer građanin mora da dostavi broj telefona sa kog je pozvan, a od operatera se ne može dobiti listing dolaznih poziva. Glavna meta nasrtljivih trgovaca putem fiksnog telefona i najčešće žrtve njihovih prevra i manipulacija upravo su penzioneri, tako da za ovu najranjiviju grupu potrošača i dalje nema adekvatne zaštite.
Od 5. janaura ove godine, kada je počeo sa radom registar upisano je samo 22.826 brojeva telefona. Na nekoliko miliona mobilnih i fiksnih brojeva u korišćenju to čini daleko manje od jedan odsto, ocenjuje udruženje potrošača "Efektiva". Takođe, tržišna inspekcija je primila samo 25 prijava građana po ovom pitanju, zbog kojih je izvršeno 19 inspekcijskih nadzora, a samo u pet slučajeva je pokrenut prekršajni postupak.
- Čitajući te brojke, stiče se utisak da su se nasrtljivi trgovci uplašili, a realnost je potpuno drugačija - kaže Dejan Gavrilović iz ovog udruženja. - Svakodnevno građani dobijaju pozive koje ne žele, jer trgovci vide da je procedura za kažnjavanje nikakva. Inače, da bi prijava bila potpuna, građanin koji prijavi neželjeni poziv, mora da dostavi broj telefona sa kog je pozvan. Međutim, kada se radi o pozivima ka fiksnoj telefoniji, listing dolaznih poziva nije moguće dobiti, pa građanin nema dokaz koji bi predao uz prijavu.
MORA SE DOSTAVITI I PRINTSKRIN
UKOLIKO je trgovac zvao potrošača čiji je broj upisan u registar "Ne zovi", propisana procedura za prijavu inspekciji predviđa da potrošač mora da dostavi adekvatan dokaz, na primer printskrin poziva ekrana mobilnog telefona, specifikaciju telefonskog računa ili da to dokaže na neki drugi pogodan način.
Gavrilović takođe ukazuje da je član 37 Zakona o zaštiti potrošač i pre donošenje registra "Ne zovi" zabranjivao trgovcu da poziva građane, bez njihove prethodne saglasnosti. Taj deo propisa je ostao, a glasi: "Zabranjeno je direktno oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom, bez prethodnog pristanka potrošača. Zabranjeno je direktno oglašavanje drugim sredstvima komunikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača." Onda je ovaj član dopunjen uvođenjem registra - "Zabranjeno je upućivati pozive i/ili poruke telefonom potrošačima čiji su telefonski brojevi upisani u registar potrošača koji ne žele da primaju pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom."
- Nespretnim uvođenjem registra napravljen je apsurd i zbrka - objašnjava Gavrilović. - Dakle, trgovac ne sme svakako da zove, jer je to definisano članom 37, a sada imamo tumačenje tržišne inspekcije da sme ako broj nije upisan u registar "Ne zovi", odnosno da pre nego što uputi poziv prvo mora da proveri da li je broj telefona upisan u registar. Pa, ako vidi da je upisan, ne sme da pozove, a ako vidi da nije, onda ipak sme.
NOPS: TREBA UPROSTITI PROCEDURE
U NACIONALNOJ organizaciji potrošača Srbije (NOPS) smatraju da bi trebalo uraditi izmene propisa koje se tiču registra "Ne zovi" kako bi se uprostio sistem i procedure približile potrošačima koji nisu tehnički potkovani.
- Sada nije delotvoran, a posebno je značajan za naše najstarije sugrađane koji su na udaru nasrtljivih trgovaca - kaže Marko Dragić iz NOPS-a. - Postavlja se pitanje da li oni treba da budu toliko tehnički pismeni da bi mogli da obezbede sve potrebne podatke za prijavu prodavaca koji ih uznemiravaju. Bilo bi značajno da se nađe način da to funkcioniše.
On ukazuje i da registar nije dovoljno ni promovisan, niti su potrošači adekvatno informisani šta im omogućava upis i na koji način da to urade. Naš sagovornik navodi da im i dalje stižu brojne prijave starijih sugrađana zbog upornih poziva prodavaca.
- Znamo koliko su trgovci vešti i uspevaju penzionere da ubede da razni masažeri i prostirke mogu navodno da im olakšaju zdravstvene tegobe, a ti uređaji uopšte nisu registrovani kao zdravstvena pomagala - kaže Dragić. - Oni su nabavljeni na platformama poput "Ali ekspresa", a trgovci ih prodaju i 50 puta skuplje od cene po kojoj su ih kupili.
Od kada je uveden registar "Ne zovi", od 5. januara, građani koji ne žele da primaju pozive i poruke nasrtljivih trgovaca mogu da se upišu u njega, podnoseći zahtev svom operateru. Predviđeno je da će provera brojeva telefona upisanih u registar biti omogućena na internet stranici regulatornog tela nadležnog za elektronske komunikacije RATEL. Zakon kaže i da će trgovci, koji putem telefona budu zvali potrašače koji su na ovom spisku odgovarati prekršajno. Propisane su novčane kazne i one se kreću od 30.000 dinara za preduzetnike do 50.000 dinara za firme.
Baza podataka ovog registra sadrži ime i prezime korisnika telefonskog broja, broj telefona, njegov jedinstveni matični broj (JMBG), poslovno ime operatora koji je upisao, odnosno ispisao podatak, i njegov matični broj, kao i datum upisa, odnosno ispisa. Registar "Ne zovi" je javan u delu koji se odnosi na brojeve telefona i datum upisa.