ENERGENT BUDUćNOSTI ŠTITI ŽIVOTNU SREDINU: Srbija na putu obezbeđivanja propisa da bi mogla da počne sa proizvodnjom vodonika
STRATEGIJA vodonika Srbije je neophodna kako bi naša zemlja uspešno sprovela zelenu energetsku tranziciju. Njegova izrada je definisana u Nacrtu Strategije razvoja energetike Srbije, o kojoj je javna rasprava nedavno završena. Time su stvoreni pravni preduslovi za rad na ovom dokumentu, koji bi obezbedio zakonsku regulativu našoj zemlji da može da otpočne sa proizvodnjom i korišćenjem vodonika, zaključeno je na sednici Poslovnog udruženja "Klaster za realizaciju projekata vodonika".
Foto Z. Jovanović
Članice klastera, koje predvodi Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, predložiće Ministarstvu rudarstva i energetike da u izradi ove strategije učestvuju domaće institucije i potencijalni korisnici, uz angažovanje ovog udruženja.
- Da bi se upotpunila zakonska regulativa u Srbiji potrebno je odrediti propise i standarde, u skladu sa standardima Evropske unije, koji će omogućiti razvoj tržišta vodonika i podstaći povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE) u cilju dobijanja zelenog vodonika - rekao je dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta.
On je naglasio značaj primene vodonika za dekarbonizaciju energetskog sektora i smanjenje korišćenja fosilnih goriva, što će doprineti energetskoj sigurnosti kao i zaštiti životne sredine.
SMANjIVANjE EMISIJE CO2
DA bi se se realizovala dekarbonizacija srpske industrije potrebno je, između ostalog, podržati uvođenje novih tehnologija na bazi zelenog vodonika u naftnoj i petrohemijskoj industriji, proizvodnji veštačkog đubriva, gvožđa, cementa i drugim industrijskim granama, kao i uvođenje ugljeničnog ugovora kao instrumenta za podršku transformacije industrije, ističu članice "Klastera za za realizaciju projekata vodonika".
Jedna od ključnih preporuka Nacrta vodonične strategije jeste osnivanje Nacionalnog saveta za vodonik, koji bi trebalo da formira Vlada. To telo bi donosilo ključne odluke u vezi sa vodoničnom tranzicijom države, i učestvovalo zajedno sa nadležnim ministarstvima, u donošenju propisa. Članice klastera smatraju da je pored predstavnika Vlade, javnih preduzeća, potrebno da u tom telu budu i predstavnici civilnog društva, akademske zajednice, relevantnih međunarodnih institucija, privrede, udruženja, kao i istaknuti pojedinci.