CENA NAFTE NASTAVILA RAST: Preti li novi inflatorni talas u slučaju širenja rata na Bliskom istoku

To je uticalo da cena nafte nastavi rast u petak na 78,80 dolara po barelu, čime je zabeležila skok na nedeljnom nivou od skoro 10 odsto. Iako je to ispod nivoa koje je "crno zlato" dostizalo ranije ove godine, aktuelna situacija povećava mogućnost da se ponovi spirala poskupljenja energenata i talas inflacije kakav smo doživeli na vrhuncu ukrajinske krize 2022. godine.

Iz Međunarodnog monetarnog fonda poručuju da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da proizvede značajne ekonomske posledice po regionalnu i globalnu ekonomiju. U MMF smatraju da je prerano za predviđanje konkretnih uticaja na privredu, ali ukazuju da je glavni način na koji bi rat u ovom regionu mogao da se odrazi na povećanje cena robe, uključujući naftu i žitarice, kao i kroz poskupljenje troškova transporta, jer brodovi izbegavaju da plove kroz Crveno more.

I svetski i domaći stručnjaci smatraju da sadašnji efekti bliskoistočnog sukoba ne predstavljaju pretnju, a procene potencijalnog širenja rata i razmera njegovog uticaja na poskupljenje energenata i svetsku privredu se razlikuju. Tako se prognoze zapadnih analitičara u slučaju eskalacije sukoba kreću od mogućnosti da bi barel nafte mogao da dostigne 100 do, čak, 200 dolara. Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, Bojan Stanić, podseća da je cena "crnog zlata" zbog ukrajinske krize 2022. dostigla 130 dolara i da ne treba, ni u potencijalno najgorem razvoju događaja na Bliskom istoku, očekivati da će ta vrednost biti premašena.

- Aktuelna dešavanja u tom regionu utiču na porast nesigurnosti što dovodi do poskupljenja ovog energenta - kaže Stanić. - Tržište je već ukalkulisalo ove krize i ne očekuje se da će nafta imati skokovit rast, on može biti postepen. Ukoliko bi Izrael uništio iranska naftna postrojenja, OPEK može da nadoknadi njihovu proizvodnju. Do velikog skoka cene bi moglo da dođe jedino u slučaju destabilizacije Iraka kao posledice sukoba između Tel Aviva i Teherana.

On smatra da to predstavlja najveći rizik po tržište sirove nafte, jer Bagdad velike količine ovog energenta plasira na međunarodnom nivou. U Iraku, kako dodaje, žive i šiiti i suniti i postoji islamistički sentiment protiv Izraela, a Amerikanci se povlače iz te zemlje, dok Iran ima veliki uticaj na nju.

- Kada bi došlo do destabilizacije Iraka, cena nafte bi mogla da poskupi do nivoa koje smo videli na vrhuncu ukrajinske krize 2022. - ističe Stanić. - To bi se odrazilo i na Srbiju, došlo bi do poskupljenja nafte i goriva na našem tržištu, zato što mi najveću količinu ovog energenta uvozimo iz Iraka, a zbog sankcija više nemamo mogućnost da kupujemo od Rusije.

Prema njegovim rečima, veliko poskupljenje nafte uticalo bi na skok cena goriva i drugih energenata i dovelo bi do novog inflatornog talasa koji bi pogodio globalnu privredu, a time i našu zemlju.

- Imali bismo, kako dodaje, sličan scenario koji smo iskusili na vrhuncu ukrajinske krize - kaže Stanić. - Zbog svega toga kamatne stope su i dalje relativno visoke i potencijalno pogoršanje situacije bi osujetilo njihovo najavljeno smanjivanje, kako na globalnom, odnosno evropskom nivou, tako i kod nas.

Povodom procena brojnih zapadnih analitičara da bi u slučaju da Izrael gađa iransku infrastrukturu, to podstaklo Teheran na odmazdu napadom na saudijske naftne pogone, Stanić smatra da to nije realan razvoj događaja, ali da bi moglo da dođe do blokade Ormuškog moreuza koji je ključna tačka za transport. On ne očekuje ni totalni rat između Irana i Izraela.

Kako piše Rojters Evropa bi bila izložena poskupljenju nafte, jer, za razliku od SAD, nema veću domaću proizvodnju ovog energenta. Ali, bankari i stručnjaci procenjuju da bi čak i u tom slučaju bilo potrebno trajno povećanje cena ovog energenta od 10 odsto, da bi se inflacija povećala za samo 0,1 procentni poen. Ekonomski uticaj sveopšteg rata koji bi doveo do širih napada na energetsku infrastrukturu širom Bliskog istoka, kao i daljih prekida trgovačkih puteva kroz Crveno more bio bi opipljiviji. "Oksford ekonomiks" prognozira da bi takav scenario poskupeo naftu na 130 dolara i rast globalne privrede sledeće godine oborio za 0,4 procentna poena, koji MMF trenutno ocenjuje na oko 3,3 odsto.