SUKOB NA BLISKOM ISTOKU NAFTU TERA NA 100 DOLARA? Šta se očekuje na srpskom tržištu
CENE nafte na svetskom tržištu su i dalje na uzlaznoj putanji, a u četvrtak su skočile za oko dva odsto zbog zabrinutosti da bi širenje sukoba na Bliskom istoku moglo da poremeti tokove snabdevanja sirovom naftom iz tog regiona. Pojedini svestski stručnjaci za energetiku smatraju da bi barel mogao da dogura do 100 dolara u slučaju eskalacije rata.
Foto: AP Photo/Sue Ogrocki
Postavlja se pitanje i kako će ovaj sukob da se odrazi na srpsko tržište i da li bi kod nas moglo da dođe do destabilizacije imajući u vidu da smo po pitanju ovog energenta uvozno zavisni? Domaći analitičari energetike smatraju da potrošači u Srbiji ne bi trebalo da osete nikakve posledice, a da bi problema moglo da bude jedino ako dođe do eskalacije i izbijanja većih ratnih sukoba u ovom "zapaljenom" regionu. Kako za "Novosti" ističe resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović, situacija sa snabdevanjem naftom i gorivom u našoj zemlji je stabilna:
- Trenutno raspoložemo rezervama nafte i derivata za oko 100 dana prosečne potrošnje. Aktivno radimo na podizanju nivoa sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, uključujući i naftu i derivate. Takođe, u cilju praćenja snabdevenosti tržišta i predlaganja odgovarajućih mera u slučaju kada je ona ugrožena ili je ugrožen rad energetskog sistema, zbog nedovoljne ponude ili nastupanja drugih vanrednih okolnosti, obrazovali smo radnu grupu koja se bavi time.
Ona navodi da nju čine predstavnici Ministarstva, Agencije za energetiku, Republičke direkcije za robne rezerve, "Srbijagasa", EPS, EDS, EMS, NIS, PU "Toplane Srbije" i "Beogradske elektrane".
- U budućnosti moramo da radimo na obezbeđivanju još većih zaliha što će naravno zavisiti od finansijskih mogućnosti - ističe naša sagovornica. - Ove godine biće završeni skladišni rezervoari u Smederevu kapaciteta 120.000 kubika, te bi bilo dobro da oni počnu da se pune od sledeće godine da bismo još više podigli našu energetsku sigurnost.
Na svetskom tržištu strahovi rastu zbog mogućnosti da bi Izrael mogao da gađa iransku naftnu infrastrukturu, a ova zemlja je član OPEK-a sa proizvodnjom od 3,2 miliona barela dnevno, što je tri odsto svetske proizvodnje. Analitičari ukazuju da bi to podstaklo Iran na odmazdu koja bi uključivala blokadu Ormuškog moreuza, koji je ključna logistička tačka kroz koju prolazi petina dnevne količine nafte ili napade na saudijske naftne pogone, kao što je to učinio 2019. Tada su iranski udari dronovima privremeno uništili 50 procenata proizvodnje sirove nafte u toj državi.
Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je da je sukob na Bliskom istoku već delimično uračunat u cenu nafte, jer tržište reaguje na činjenicu da ponuda može da bude manja kao rezultat eskalacije rata. Iz grupe proizvođača OPEK plus, koji uključuje i Rusiju i Kazahstan, stiže umirijuća izjava da bi članice ove organizacije za izvoz nafte mogle da nadomeste gubitak zaliha iz Irana ako bi Izrael uništio njihova postrojenja, ali i da bi to bilo značajno teže ukoliko bi i Teheran uzvrtio udarom na saudijsku infrastrukturu. Analitičar za energetiku Jelica Putniković ističe, za "Novosti", da Srbija ima dovoljno zaliha nafte i goriva i da potrošači u našoj zemlji, kao ni u EU, ne bi trebalo da osete posledice.
- Jedino bi moglo da dođe do problema u slučaju izbijanja većih ratnih sukoba na Bliskom istoku - kaže naša sagovornica. - Zasad ovo nije nešto što je siguran predznak da će doći do problema na tržištu, pogotovo što je iz OPEK-a stigla informacija da mogu da nadomeste proizvodnju Irana. Razlog za oscilaciju cena je sada psihiloške prirode, berze su osetljive i odmah reaguju i to se dešava i u mnogo benignijim situacijama.
Što se tiče cene, kako dodaje, ona će zavisiti od globalnog tržišta. Ona ukazuje da bi "crno zlato" moglo da poskupi ako budu blokirani Suecki kanal i Crveno more, ali ukazuje da su mnogi već preusmerili transport oko afričkog kontinenta.
Uzlazni trend
BAREL nafte brent juče je poskupeo za 1,41 dolar na berzama i koštao je 75,31. Inače, u septembru su cene nafte pale ispod 70 dolara po barelu, prvi put od 2021, ali su otada premašile 75 dolara zbog bojazni da bi širenje sukoba na Bliskom istoku moglo da poremeti proizvodnju u regionu.
Kako prenosi "Rojters", Izrael je bombardovao Bejrut u četvrtak rano ujutru i stradalo je najmanje šestoro ljudi, nakon što su njegove snage pretrpele najsmrtonosniji dan na libanskom frontu tokom godinu dana sukoba sa Hezbolahom koji podržava Iran. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu rekao je da će Teheran platiti za svoj raketni napad na Izrael u utorak, dok Iranci poručuju da će svaka odmazda naići na "ogromna razaranja", izazivajući strah od širenja rata.
- Ovo je igra čekanja da se vidi kakav će biti odgovor Izraela i pretpostavljam da će on doći nakon današnjeg dana, odnosno završetka praznika Roš Hašana - rekao je analitičar tržišta iz kompanije IG Group Toni Sikamor, misleći na jevrejsku Novu godinu.
Stručnjaci očekuju da bi moglo da dođe do pada cena nafte ako Izrael odluči da se uzdrži u južnom Libanu i od direktnog udara na iransku teritoriju ili imovinu.
UTIČE I KAMPANjA U SAD
ŠIRI sukob na Bliskom istoku bi imao veliki uticaj na proizvodnju i neizbežno bi pogurao cene nafte, što bi dovelo i do poskupljenja goriva. Pojedini analitičari ukazuju da bi to moglo da naškodi potpredsednici SAD Kamali Haris u njenoj kampanji za pobedu na predsedničkim izborima 5. novembra protiv republikanskog kandidata Donalda Trampa. Zato će, smatraju oni, SAD verovatno pokušati da pritisnu Izrael na skromniji odgovor u želji da izbegnu značajniju eskalaciju sukoba.