U SRBIJU STIŽU STOTINE HILJADA "FALSIFIKATA": Carinici su u protekloj godini otvorili 904 predmeta i zadržali čak, 290.866 različitih artikal
JEFTINIJA roba može da donese "skupe" probleme! Jer, iza "sjajnih ponuda" firmiranih proizvoda često se kriju velike zamke. Dok se originalni brendovi bore da zaštite svoje ime, krivotvorine, ipak, stižu na police i - u garderobere kupaca. U protekloj godini, carinici su zbog sumnje u povredu intelektualne svojine otvorili 904 predmeta i zadržali čak, 290.866 različitih artikala!
Krivotvorena roba dolazi iz svih pravaca, pa čak i iz zemalja EU, a poreklom je najčešće iz azijskih i evroazijskih zemalja. Pravila nema ni kada je reč o tipovima i kategorijama robe, jer se krivotvori sve: odeća, obuća, parfemi, kozmetički i prehrambeni proizvodi, naočari, satovi, igračke, cigare, delovi za mašine i alati. Najčešće se, kad su u pitanju odevni predmeti i obuća, krivotvore najpoznatiji svetski brendovi, među kojima su i oni koji se smatraju visokom modom. Često se krivotvore i tehnički uređaji, a među njima prednjače mobilni telefoni nove generacije, najpoznatijih marki.
- Carinski službenici, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, obustavljaju puštanje robe ili je zadržavaju, u slučaju postojanja sumnje da se unošenjem ili iznošenjem robe koja je predmet carinskog postupka povređuju neka od prava intelektualne svojine - kažu u Upravi carina Srbije. - Roba koja je sumnjiva sa aspekta povrede prava intelektualne svojine, može se privremeno zadržati u redovnom carinskom postupku ili po službenoj dužnosti, o čemu se obaveštava nosilac prava nad intelektualnom svojinom koji dalje preduzima mere iz svoje nadležnosti.
Kontrola robe se vrši svakodnevno, na graničnim prelazima, u unutrašnjim carinarnicama, kao i u tzv. dubinskim kontrolama koje sprovode timovi Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja. Svi carinski službenici koji vrše poslove kontrole i nadzora nad carinskom robom, ovlašćeni su da obustave carinski postupak i/ili privremeno zadrže robu sumnjivu sa aspekta povrede prava intelektualne svojine.
- Carinski službenici iz Odeljenja za zaštitu intelektualne svojine svakodnevno su u kontaktu sa kolegama koji vrše nadzor i kontrolu nad robom, kako bi u svim slučajevima kada postoji sumnja u povredu prava intelektualne svojine roba bila zadržana, a započeti carinski postupak prekinut, dok se sumnja ne potvrdi ili ne otkloni - ističu u pres-službi Uprave carina. - Ako je roba zadržana po službenoj dužnosti, to znači da carinskoj službi u tom trenutku nosilac prava ili lice koje ima pravo da podnese zahtev nije poznat. U takvim situacijama carinski službenici koriste baze podataka Zavoda za intelektualnu svojinu o svim registrovanim pravima, međunarodne baze podataka WIPO - Madrid Monitor, namenjene proveri međunarodno registrovanih i važećih prava (žigova) za teritoriju Republike Srbije, kao i EUIPO eSearch bazu, tzv. komunitarnih žigova koji važe na celoj teritoriji EU itd.
Roba se uništava
NA pitanje da li postoje kazne za uvoz ili izvoz krivotvorene robe, u Upravi carine odgovaraju:
- Roba za koju se nesporno utvrdi da povređuje neko od prava intelektualne svojine se uništava pod carinskim nadzorom.
Roba koja je zadržana zbog sumnje da je falsifikovana, zadržava se pod carinskim nazorom deset radnih dana, o čemu se obaveštava nosilac prava, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik u Srbiji. U navedenom roku nosilac prava je dužan da se izjasni da li se radi o krivotvorenoj robi i da zajedno sa deklarantom, držaocem ili vlasnikom robe u pomenutom roku dostavi pisanu saglasnost za njeno uništenje. Taj rok se može u opravdanim slučajevima produžiti za još deset radnih dana.
- Originalnost robe može potvrditi nosilac prava koji raspolaže svim važnim informacijama koje se odnose na konkretnu robu, kao i nadležni sud, ukoliko je postupak za utvrđivanje povrede prava pokrenut - kažu u Upravi carine. - U slučajevima kada se držalac ili vlasnik robe protive uništenju i podnesu prigovor, postupak za utvrđivanje povrede prava vode nosioci prava, odnosno njihovi ovlašćeni zastupnici pred nadležnim sudovima. Nosilac prava dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema odluke, obavesti carinski organ o pravosnažnoj odluci donetoj u postupku, pokrenutom radi utvrđivanja da li je pravo intelektualne svojine bilo povređeno.