NUDE "MITO" DA NAĐU RADNIKE: Trgovinski lanci se utrkuju ko će više da plati onome ko im dovede prodavce
U Srbiji se pojavilo novo zanimanje - lovac na prodavce, sa zagarantovanom sumom za svakog privedenog "regruta"! Jer, u prodavnicama, kioscima i pekarama vlada "suša" - nema ko da prodaje, nema ko da slaže robu na policama i uslužuje kupce, a trgovinski lanci se utrkuju ko će više da plati onome ko im dovede radnika. Nude bonuse, nagrade, pa čak i keš onome ko dovede nekoga ko bi radio.
I.D.S.
Takvu ponudu smo pronašli čak, i u našem poštanskom sandučetu: "Preporuči nam kandidate za pozicije kasir prodavac, prodavac na odeljenju delikatesa, pekare i gastro. Za svaku uspešnu preporuku primljenu u radni odnos - 30.000 dinara!"
- Više se isplati da postaneš regruter nego da ideš da radiš - kao za sebe govori komšija dok zaključava poštansko sanduče, a onda se okreće prema nama i pita:
- Znaš li nekog ko bi voleo da radi na kasi? Možda neki rođak koji voli da broji pare ili uživa da se svađa sa mušterijama?
Zašto prodavac nije atraktivno zanimanje, pitali smo Miloša Turinskog iz "Infostuda":
- Mnogi radnici odustaju čim shvate da posao prodavca nije samo "skeniraj robu, osmehni se i naplati", već "nosi teške gajbice i velike kutije"... Naizgled je to lak posao, a u stvari je težak - fizički. U bilo kom trgovinskom lancu od kasira se ne zahteva da samo naplaćuje kupljenu robu, već i da radi na prijemu proizvoda, sortiranju, kucanju bar kodova. Od kad nedostaju radnici, posao prodavca je postao sveobuhvatan. A, često imaju samo jedan slobodan dan nedeljno. Foto Ž. Knežević
Egipćanin unosi gajbice
U MNOGIM sektorima stranci, koji čak ne moraju da znaju ni da se sporazumeju na srpskom jeziku, zamenili su naše radnike. U prodavnicama je, zasad, donekle drugačije. Mušterije uslužuju prodavci iz Srbije, ali dešava se da robu raznose stranci. Tako smo juče upitali jednog radnika koji je unosio gajbice u prodavnicu da li je zadovoljan svojim poslom, a on nam je odgovorio: Do you speak English? Rekao nam je i da je iz Egipta.Turinski kaže da u sektoru trgovine nisu sjajni uslovi za radnike:
- Prosečna plata na nivou cele Srbije je oko 70.000 dinara. U pojedinim objektima prodavci rade za minimalac, a najčešće primaju oko 60.000 dinara mesečno. Ima, doduše, specijalizovanih prodavnica koje nude i mnogo više od proseka. Ali, nije bitna samo plata, već i uslovi rada. U oblasti trgovine najviše se traže radnici, ali je i najveći odliv zaposlenih. Uslovi rada često diktiraju to da ljudi lako sami napuštaju poslove. Uvek je postojala nagrada za preporuku radnika. Počelo je u IT sektoru zbog nedostatka stručnog kadra, a sad se prelilo u trgovine. Poslodavci su primenili taj metod da vide da li mogu da motivišu ljude da preko njih dođu do potencijanih radnika, do kojih je teško doći. Foto: I. Marinković
Angažuju penzionere
MARINA S. je šef i trenutno jedini radnik u maloj trgovini u centru Beograda. Čeka da joj se vrate koleginice koje su odavno otišle u penziju, ali preko zime joj pomažu, dok leti moraju da prekinu da bi završile privatne obaveze.
- Tužno je sve to da nas uslužuju penzionerke, ali niko neće da radi za 65.000 dinara, koliko je početna zarada - priča nam Marina. - Juče je devojka došla da pita za posao, a kada sam joj rekla kolika je plata, samo se nasmejala i izašla iz radnje. Zato moramo da zapošljavamo penzionere.
Nedostatak prodavaca pogađa i kupce. Često se čuje pitanje: "Zašto radi samo jedna kasa?" i "Zašto su rafovi prazni?", kada je jasno da nema ko da ih puni. Za kupovinu hleba, mleka, osnovnih namirnica potrebni su čelični živci jer se redovi za plaćanje protegnu do kraja prodavnice - kao da je najveća rasprodaja na svetu. Dok iz daljine gledaju u usamljenog prodavca okruženog kasama koje se ne koriste, pa u sat, kupci se dvoume da li da odustanu ili da sledeći put ponesu knjigu, ili - da jednostavno počnu da žive u prodavnici.
- Nekad je bilo manje prodavnica, a više prodavaca koji su poznavali stalne mušterije - govori nam penzioner Milan Nedeljković. - Dešavalo se da mi pre nego što kažem "dobro jutro" već pakuju ono što stalno kupujem. Prodavci su nekad bili srdačni, a prodavnice centri društvenog života. A sad - srećan si ako ugledaš "domaćina" da ti dohvati nešto sa visoke police. Red je dovoljno dug da često prođem kroz sve faze života, od detinjstva do penzije. A, u pojedinim prodavnicama budućnost je već došla: sami otkucavamo robu i plaćamo je karticama.