GDE JE MRAZ BIO GROZDOVA NEMA: Zbog vremenskih neprilika berba grožđa počela mesec dana ranije, a negde već i završena

U krajinskim vinogradima obran je ovogodišnji rod gamea, šardonea i belog sovinjona.

Trenutno se bere merlo, ponegde i rizling. Tropske vrućine ubrzale su i zrenje kasnijih sorti pa se očekuje da berba kabernea, čiji su grozdovi ranije bili spremni u oktobru, počne već za desetak dana.

Vinogradari su zadovoljni kvalitetom, ali se suša odrazila na kvantitet. Grožđu je čitavog leta zbog nedostatka padavina falilo vlage. Rod je, vele, manji, ali je grožđe slađe, pa se procenat šećera kreće od 23 do 25.

- Za Negotinsku Krajinu visok procenat šećera je karakterističan, što uz povišeni alkohol, naša vina izdvaja od drugih - kaže Dejan Mikić, vinogradar iz Rečke, sela koje ima nešto više od 220 stanovnika, ali preko 100 hektara pod vinogradima, pet registrovanih vinarija i brojna gazdinstva koja gaje grožđe i proizvode vina i rakije.

Porodica Mikić obrađuje 14 hektara vinograda i gaji šardone, sovinjon, traminac, kaberne, merlo, pino noar, ali i autohtone sorte koje potiču sa ovih prostora, crnu tamjaniku i bagrinu.

- Berba je ušla u treću nedelju. Na delima gde smo imali štete od grada u maju ostala nam je tek trećina svega što je bilo, u ostalim vinogradima kvantitativno je manje grožđa ali smo kvalitetom zadovoljni. Godina je bila jako zahtevna i dovodila nas je u veliko iskušenje u vinogradu, a bogami i u podrumu da, zbog velike suše, oštećenja od grada, taj kvalitet grožđa pretočimo u jako kvalitetno vino - dodaje Mikić.

Prolećni mrazevi i vrelina postali su glavni izazovi za vinogradare i voćare. Blaga zima, ističu stručnjaci, dovela je do ranijeg kretanja vegetacije, a visoke temperature uzrokovale su brže sazrevanje plodova.

- Vinova loza se relativno dobro držala ove godine, ali se očekuje umanjen rod za 20 do 30 odsto, zbog suše, grada, elementarnih nepogoda. Kvalitet grožđa je dobar, a vreme koje je trenutno pogoduje berbi jer jer nema kiša koje mogu da utiču na pojavu sive truleži.

Preporuka je da se do kraja berbe vodi računa o stanju na terenu, da se mere šećeri, prate parametri a po mogućstvu i ukupne kiseline i da se po njima upravlja berbom kako bi se dobio dobar balans i uticalo na kvalitetnu proizvodnju vina - kaže dr Dejan Stefanović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe Negotin.

Berba grožđa u smederevskom kraju uveliko traje, a s obzirom na to da je rod značajno manji nego prethodnih godina, uskoro će biti i završena. Zbog mraza u proleće, pojedini vinogradi ostali su bez ijednog grozda, a šteta je ogromna.

- Tamo gde je bio mraz, roda i nema, ili ga ima veoma malo. Zbog mraza, ovogodišnja berba biće najlošija poslednjih godina, a rod je manji čak do 70 procenata - kaže Goran Đorđević iz Poljoprivredno-savetodavne stručne službe Smederevo.

S druge strane, visoke temperature dobro su došle vinovoj lozi, a grožđe u vinogradima gde mraza nije bilo, vrhunskog je kvaliteta. Vinogradari sada ne bi želeli da padne kiša, jer ona ne bi donela dobro rodu.

- Kada se uzme sve u obzir, prinosi u smederevskom kraju se kreću od 10 do 15 tona po hektaru, i kvalitet grožđa je odličan - kaže Goran Đorđević. - Autohtone sorte smederevke sve je manje, a stone sorte su sve zastupljenije u ovom vinogorju. Berba grožđa, prema prognozama, biće završena za dvadesetak dana.

Kao i u ostalim delovima Srbije, berba grožđa na severu Bačke, na području Subotičko-horgoške peščare, počela je mesec dana ranije, te su rane sorte poput buvijea, šardonea i kadarke već obrane.

- Godina zasada po količini grožđa nije rekordna, ali je dobar kvalitet bobica. Tamo gde je bilo zalivanja rod je fantastičan, a tamo gde je suša delovala bobice su sitnije ali pune šećera, te će vina biti manje, ali će biti dobro - kaže Dragutin Miljković, veliki majstor vinskog reda "Arena Zabatkiensis". - Rane sorte su obrane i već u buradima, a i ostale sorte će brzo i verujemo da će sve biti gotovo 15 dana pre nego što je uobičajeno. Ove godine vegetacija je krenula ranije, u februaru je nešto cvetalo a u martu loza krenula. Imali smo mraz, koji je zakačio neke vinograde i pojedine sorte su stradale.

Posle toga je vreme bilo toplo i sva vegetacija je bila mesec dana brža.

Naš sagovornik podseća da je 1894. bila slična godina, što nam govori da nije u pitanju ekstrem, već prirodna pojava, koja može da se ponovi, ali ne mora.

- Dugotrajna suša pogodila je i fruškogorske vinograde, koji se prostiru na oko 1.500 hektara, tako da je rod grožđa manji za tridesetak procenata u odnosu na višegodišnje prosečne prinose - kaže za "Novosti" docent dr Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo pri Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. - Berba je ove godine počela mesec i po do dva ranije nego što je to uobičajeno i ovih dana je u završnoj fazi. Grožđe ima dosta šećera i solidnog je kvaliteta, imajući u vidu vremenske uslove tokom ovog proizvodnog ciklusa.

U Vršačkom vinogorju, koje spada u najveća vinogorja u Srbiji, berba grožđa je skoro gotova, a u ovo vreme bi, zapravo, tek trebalo da počne. Rane sorte su počele da se skidaju još 5. avgusta, što ni najstariji vinogradari iz tog kraja ne pamte da je ikada bilo. Sve je ubrzano za mesec dana, na šta je uticala blaga zima, ali i ekstremne vrućine tokom jula i avgusta, bez padavina.

- Više od mesec dana ovde nije pala kiša, što je, usled temperatura koje su išle i preko 40 stepeni, dovelo do nasilnog zrenja grožđa. Zrna su veoma sitna, pa su i prinosi manji za 10 do 30 odsto. Na manje roda je uticalo i to što nas je u aprilu zadesio mraz, a u periodu oplodnje jaka kiša. Ipak, grožđe je zdravo i to nas teši. Mada, sve bi bilo mnogo bolje da je u ovom sušnom periodu bar jednom pala kiša, da zrno može da se nalije - kaže vinar i vinogradar Ivan Milanović, iz vršačkog sela Gudurica, koji obrađuje devet hektara vinove loze.

Zbog manje roda, biće proizvedeno i manje vina, ali iskusni gudurički vinar Josif Nedin kaže da će ono biti dobrog kvaliteta i sa visokim procentom alkohola.

- Usled nasilnog zrenja, grožđe ima visok nivo šećera, a nizak nivo kiseline, pa će proizvodnja vina biti izazovna, ali, uveren sam, i uspešna - ističe Nedin, uz konstataciju da vinarima problem predstavlja i to što temperatura grožđa, koje se bere po ovim tropskim vrućinama, dostiže i 25 stepeni, a takvo ne može da uđe u proces proizvodnje vina. - Ove godine sam morao da napravim svoju hladnjaču, u kojoj grožđu spuštam temperaturu na sedam stepeni, pa tek onda krećem sa muljanjem. Drugi vinari za rashlađivanje grožđa koriste kamione-hladnjače ili suvi led.

Stariji bolje podneli

DRAGOSLAV Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo pri Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, napominje da se i kvalitet zrna i prinosi, ipak razlikuju pomalo od vinograda do vinograda:

- Oni stariji zasadi, koji su dobro ukorenjeni, bolje su podneli ovu sušu nego mlađi vinogradi. Takođe su bolje prošli i oni koji su pozicionirani na severnim i višim lokacijama Fruške gore. Pojedine rodnije sorte grožđa su dale i natprosečne prinose, uprkos ekstremnim uslovima, jer je tokom proizvodnog ciklusa sve urađeno standardno.

Uništeni hektari manastira Bukovo

U OPŠTINI Negotin poznatoj po mihajlovačkom, timočkom, bukovskom rejonu u kojima se gaji vinova loza, pod vinogradima je oko 1.000 hektara. Majsko nevreme uzelo je danak pa ostavilo bez roda ceo bukovski plato. Manastiru Bukovo stradalo je čak 15 hektara vinograda.

- Vinograde smo zanovili uz pomoć našeg i bratstva Manastira Kovilj, orezali smo ih, dobili nove lastare. Naredne sezone očekujemo solidan, ne puni rod kao što je to bilo pre grada - kaže arhimandrit Kozma, iguman Manastira Bukovo.