RUSKI GAS ĆE TEĆI U EU POD DRUGOM ETIKETOM? Kakva je uloga Azerbejdžana na evropskoj enregetskoj mapi

Bajatović je potvrdio da će nam iz te zemlje stizati do dva miliona kubika dnevno u periodu grejne sezone. Azerbejdžan, kao novi igrač ulazi na energetsku mapu Evrope, koja nastoji da se "oslobodi" gasa iz Rusije, ali, stručnjaci ističu da to nije realno. Otvoreno je pitanje da li će biti obnovljen ugovor za nastavak isporuka ruskog energenta kroz Ukrajinu i u 2025, a pojedini analitičari smatraju da će tom trasom i dalje stizati gas istog porekla, samo pod etiketom "azerbejdžanskog".

Srbija je lane u decembru pustila u rad gasnu interkonekciju sa Bugarskom. Ovim gasovodom, kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara, plavo gorivo može da nam stiže iz Azerbedžana, i sa LNG terminala u Grčkoj - Aleksandropolis i Revituzo. Naša zemlja je na liniji direktnog snabdevanja ruskim gasom putem jednog kraka "Turskog toka" preko Bugarske, koji se naziva još i "Balkanski tok", a čiji je kapacitet 15,75 milijardi kubika. Inače, tokom hladnih zimskih dana potrošnja ovog energenta u Srbiji ide i do 18 miliona kubika dnevno.

Prema Bajatovićevim rečima, skladište u Banatskom Dvoru je puno, tu će biti 750 miliona metara kubnih, a u Mađarskoj 163 miliona kubika.

- Ne treba očekivati bilo kakve probleme u snabdevanju gasom - istakao je direktor "Srbijagasa". - Radićemo i sa Rusima, i sa Azerbejdžancima, i sa našim kolegama iz Mađarske, i čak preko turskog "Botasa", jer imamo izvesne mogućnosti koje se tiču LNG terminala Revituzo u Grčkoj koji odavno radi. Terminal u Aleksandropolisu još nije pušten u rad, očekuje se da će to biti u oktobru.

Dok nismo izgradili "Balkanski tok", gas je do naše zemlje stizao sa severa, gasovodom preko Ukrajine i Mađarske. Mi i sada imamo mogućnost da povlačimo plavo gorivo tim pravcem. Tom tranzitnom rutom gas još uvek stiže do zemalja EU. Sporazum koji pokriva taj aranžman ističe krajem ove godine. Prošle nedelje ukrajinski lider Vladimir Zelenski rekao je da Kijev neće produžiti ugovor o tranzitu gasa sa Moskvom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odgovorio da bi prekid isporuka kroz Ukrajinu ozbiljno pogodio potrošače u EU, jer bi takva odluka mogla da dovede do povećanja cena ovog energenta.

- Evropljani će morati da plate mnogo više za gas od drugih dobavljača, uključujući i američki tečni prirodni gas (LNG), što će evropsku industriju učiniti manje konkurentnom - poručio je Peskov.

Istovremeno, kako piše "Blumberg" pozivajući se na svoje izvore, evropski zvaničnici su u pregovorima sa Ukrajinom da se protok ruskog gasa održi sledeće godine. Ovo je razumljivo, jer kada se uzmu u obzir infrastruktura, sigurnost snabdevanja i cena, ruski gas ne može da se istisne sa tla Evrope. LNG je u idealnim okolnostima 2,1 put skuplji od gasa iz cevovoda. Međutim, imajući u vidu geopolitičke okolnosti, mnogim zapadnim zemljama neće biti prihvatljivo da energent iz Rusije i dalje snabdeva evropske potrošače. Zelenski je ranije rekao da je jedan od predloga koji se razmatra da se ruski gas zameni azerbejdžanskim. Kako stručnjaci ističu ta ideja nije utemeljena u realnosti, jer Azerbejdžan nema dovoljne rezerve da bi zamenio plavo gorivo iz RF. Osim toga, trasa ide preko ruske teritorije i Moskva, ako hoće, može da prekine njegov dotok. Zato se sve češće nezvanično pominje moguće rešenje da će kroz Ukrajinu nastaviti da teče ruski gas koji će samo dobiti etiketu da je "azerbejdžanski".

Na ovo je nedavno ukazao i stručnjak za energetiku iz Ukrajine Mihail Gončar, ističući da je ponuda Bakua za gas samo trojanski konj za povratak Rusije na tržište EU. Analitičari naklonjeni EU ocenjuju da je pozadina posete ruskog predsednika Vladimira Putina Azerbejdžanu 18. i 19. avgusta u svojoj srži imala energetsku politiku, piše ukrajinski portal "Evromajdan pres", a prenosi "Energija Balkana". Oni smatraju da su izvoz gasa i tranzit kroz Ukrajinu bile glavne tačke u pregovorima dvojice predsednika, a i Gončar ima slično mišljenje.

- Putin i predsednik Azerbejdžana Alijev razgovarali su o šemi za nastavak protoka ruskog gasa kroz Ukrajinu pod maskom "azerbejdžanskog" gasa - ističe Gončar. - Azerbejdžan nema toliko "slobodnog", odnosno neraspoređenog gasa. "Gasprom", s druge strane, ima dosta ovog energenta, jer je izgubio evropsko tržište.

On ocenjuje da bi održavanje tranzita ka Slovačkoj, Mađarskoj i Austriji, zemljama koje još uvek dobijaju ruski gas preko Ukrajine, bila strateška pobeda za Rusiju.

- Šema je jednostavna, azerbejdžanska kompanija bi sklopila ugovor sa tim evropskim zemljama - objašnjava Gončar. - U nemogućnosti da zadovolji potražnju sam, Azerbejdžan bi kupovao dodatni gas od Rusije, i označavao ruski gas kao azerbejdžanski za evropsku potrošnju. Ja bih to nazvao Putinovom šemom pod zastavom Alijeva.

I analitičarka za energetiku Jelica Putniković ukazuje da EU vidi u Azerbejdžanu energetskog partnera, ali da te količine nisu dovoljne da se zameni ruski gas. Ona smatra da se ne isplati, ni samim Ukrajincima koji naplaćuju tranzitnu taksu, ali ni Rusima, da bude prekinut tranzit kroz Ukrajinu.

- Ako Brisel bude tražio od Kijeva da obnovi ugovore, to će se to i dogoditi, jer se Evropa nije "oslobodila" ruskog gasa - kaže Putnikovićeva.