OD BEOGRADA DO LJUBLJANE 200 NA SAT: Deo nacrta železničkog Koridora 10 kroz Srbiju na javnom uvidu

Koliko će koštati obnova ove trase biće poznato kada bude završena cela dokumentacija, ali prema prvim procenama, iznosiće oko 740 miliona evra.

Planirana je kompletna rekonstrukcija 84,21 kilometra pruge Stara Pazova — Šid — državna granica sa Hrvatskom, kao i 4,25 kilometara železničke trase Golubinci—Inđija. Prema nekim računicama, ukoliko ne bude nepredviđenih teškoća i novac bude blagovremeno obezbeđen, radovi bi mogli da počnu već sredinom naredne godine. Kako procenjuju stručnjaci, za izvođenje radova potrebno je oko tri godine, što znači da bi ova trasa mogla da bude završena sredinom 2028.

Deo nacrta prostornog plana ove pruge koji se odnosi na Ljukovo, Sremska Mitrovica, Laćarak i Šid, kao i izveštaj o strateškoj proceni njegovog uticaja na životnu sredinu na javnom uvidu je do 26. avgusta. Taj deo nacrta, kako se tvrdi u oglasu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, koji je nosilac izrade ovog prostornog plana, pretrpeo je značajnije izmene u rešenju, koje su sada pred očima javnosti. Nacrt prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd — Šid — granica Hrvatske, deonice Stara Pazova — Golubinci — Šid i železničke pruge Inđija—Golubinci bio je, inače, predstavljen od 17. oktobra do 15. novembra prošle godine.

Reč je o magistralnoj, elektrificiranoj i dvokolosečnoj pruzi. Rekonstrukcija i modernizacija pruge obuhvatila bi izgradnju celokupne nove građevinske i elektrotehničke infrastrukture, kao i ugradnju najsavremenije telekomunikacione i signalno-sigurnosne opreme, u skladu sa međunarodnim standardima brzih pruga za brzine od 200 kilometara na sat.

Pruga Stara Pazova — Šid — državna granica sa Hrvatskom građena je etapno od 1928. godine. Pojedini delovi decenijama nisu bili rekonstruisani, što se odrazilo na brzinu vozova, koja je u proseku sada svega 50 do 60 kilometara na sat. Dnevno prugom Beograd—Šid, preko Stare Pazove, Golubinaca, Rume i Sremske Mitrovice, saobraća 11 putničkih vozova, od kojih pet iz Beograd centra ka Šidu, a šest iz Šida ka Beogradu.

Dostupne javnosti

Izmene u rešenju nacrta prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd — Šid — granica Hrvatske, deonice Stara Pazova — Golubinci — Šid i železničke pruge Inđija—Golubinci i ceo nacrt dostupni su u digitalnom obliku na internet adresi Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine (www.ekourbapv.vojvodina.gov.rs) i u analognom obliku u prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Bulevar Mihajla Pupina 16, u Novom Sadu. Na javnom uvidu su u prostorijama službi za poslove prostornog planiranja i urbanizma Grada Sremska Mitrovica i opština Inđija i Šid.

Deonica Pakovraće—Požega gotova do kraja ove godine

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će do kraja 2024. biti završeni radovi na deonici auto-puta "Miloš Veliki" od Pakovraće do Požege, osim tunela Munjino brdo koji će biti probijen. Vesić je rekao da je potrebno oko pet meseci da se tunel opremi da bi bio pušten za saobraćaj. Očekuje da čitava deonica, uključujući dva tunela, bude u saobraćaju do juna naredne godine, to jest za narednu letnju sezonu. Govoreći o nastavku gradnje auto-puta do Crne Gore odnosno do Boljara, kaže da će izgradnja teći fazno. Kako je rekao, radovi na prvom delu od Požege do Duge Poljane, ukoliko se privede kraju projektna dokumentacija i obezbede finansijska sredstva, mogli bi da krenu na leto 2025. Deonica od Pakovraće do Požege dužine 19,5 kilometara predstavlja veoma složenu deonicu, jer se na njoj nalaze dva veoma dugačka tunela.
To su tunel Laz - 2.850 metara i Munjino brdo - 2.740 metara.

Tunel Laz je probijen i u fazi je opremanja, dok se radovi na tunelu Munjino brdo ne mogu u potpunosti završiti do maja 2025. godine, iako će ovaj tunel biti probijen do kraja ove godine.

- Planirano je da se u 2024. završi cela deonica auto-puta, osim kroz tunel Munjino brdo, odnosno oko 16,7 kilometara - rekao je Vesić za Tanjug.

Napomenuo je da tunel Munjino brdo ima veoma složenu geologiju, zbog čega su radovi nepredvidivi i dugo traju.

Vesić dodaje da je deo Požega—Boljari podeljen u dve deonice, od Požege do Duge Poljane i od Duge Poljane do Boljara.

Ukupna dužina deonice Požega—Boljare je oko 107 kilometara.

- Trenutno se priprema plan za oko 20 kilometara prve deonice od Požege do Duge Poljane i to prva i poslednja, deseta poddeonica - rekao je Vesić.

BONUS VIDEO: PRIČA IZ GAZE O ŽIVOTU I RADU SA DECOM: Psihoterapeut Snežana Anđelić | Nije samo naslov