TRI EVROPSKE ZEMLJE U POODMAKLOJ FAZI REALIZACIJE RUDNIKA LITIJUMA, NEKE I GIGAFABRIKA BATERIJA: Francuski rudnik na mestu 350 izvora vode
U RASPRAVAMA oko toga da li Srbija treba da iskoristi svoje litijumsko bogatstvo često čujemo "argument" da nijedna evropska zemlja to ne planira, što ne može biti dalje od istine.
Foto Rio Tinto arhiva
Evropska unija po ubrzanoj proceduri odobrava razvoj litijumskih projekata za eksploataciju kritičnih sirovina, čak i u zonama zaštite prirode koje nose oznaku "Natura 2000" kako bi zadovoljila rastuće potrebe za kritičnim sirovinama koje su neophodne za zelenu tranziciju.
U oktobru 2022. godine, francuska rudarska kompanija "Imeris" predstavila je projekat EMILI za eksploataciju velikih rezervi litijuma koje su pronađene u nekadašnjem rudniku kaolina Bovoar (Beauvoir) u regionu Alije.
Projekat, koji ima za cilj da bude održiv i lokalno usmeren, dobio je podršku vlade na najvišem nivou, što odražava uverenje da se litijumski projekti mogu razvijati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i biodiverziteta.
Naime, kopovi rudnika Bovoar se nalaze pored prostranih bukovih šuma koje su deo mreže "Natura 2000" i dom su brojnih ugroženih vrsta. U julu je EMILI dobio status projekta od nacionalnog interesa, a to znači ubrzanje procedura za realizaciju i intenzivniji razvoj zelene industrije koja se razvija upravo na "belom zlatu".
Rudnik litijuma i gigafabrike litijumskih baterija u severnoj regiji Odfrans čine okosnicu vladine strategije zelene reindustrijalizacije. Predsednik Francuske Emanuel Makron najavljuje da će u narednoj deceniji u ovoj regiji, popularno nazvanoj Dolina baterija, biti otvoreno 20.000 direktnih radnih mesta i isto toliko indirektnih.
Ministar finansija Bruno le Mer izjavio da će rudnik litijuma doprineti cilju Francuske da do 2030. godine proizvede dva miliona električnih vozila i drastično smanji potrebu za uvozom litijuma.
Foto Rio Tinto arhiva
Prema podacima kompanije "Imeris", cilj je da se do 2028. godine proizvodi 34.000 tona litijum hidroksida godišnje, što je dovoljno za oko 700.000 električnih vozila godišnje. To ovaj projekat čini manje perspektivnim od "Jadra", koji godišnje može da obezbedi litijum za milion vozila.
Predstavnici zelenih stranaka iz regiona brzo su se zainteresovali za projekat i organizovali posetu Bovoaru. Oni su svesni da je litijum ključan za skladištenje obnovljive energije i da bi ovaj projekat omogućio Francuskoj i EU da ojačaju svoju energetsku suverenost.
Međutim, imaju i svoje crvene linije i najavljuju da će budno pratiti upravljanje vodama s obzirom na to da je u pitanju regija sa 350 evidentiranih izvora. Procenjuju da će za rad rudnika biti potrebno dva miliona kubnih metara vode, što je ekvivalent godišnjoj potrošnji 26.000 stanovnika. Kompanija "Imeris" je najavila da će sprovesti studije uticaja na životnu sredinu.
Suprotno onome što prenose domaći mediji - da se litijum eksploatiše samo u pustim, nenaseljenim predelima - prvi evropski rudnik litijuma mogao bi da bude otvoren u Austriji, u živopisnim alpskim predelima, gde su dominantne stare četinarske šume. Kompanija "Kritikal metals korp" razvija projekat "Volfsberg", koji obuhvata rudnik sa podzemnom eksploatacijom.
To je ujedno i prvi rudnik litijuma u EU koji je dobio sve potrebne dozvole i to na neodređeno vreme. Južnije, na severu Portugalije, razvija se još jedan litijumski projekat u zoni zaštićene prirode.
Britanska kompanija Savannah Resources dobila je pozitivnu procenu uticaja na životnu sredinu, što joj omogućava da započnu radove na projektu Barroso Lithium na 590 hektara u severnoj regiji Barozo. Budući rudnik se nalazi na području gde se meštani tradicionalno bave poljoprivredom i pčelarstvom i obuhvata deo Nacionalnog parka Peneda-Geres i mreže "Natura 2000".
I vlada Portugalije tretira budući rudnik litijuma, koji je za razliku od Jadra, nadzemna operacija, kao projekat od nacionalnog interesa. Očekuje da će doneti indirektne i direktne koristi lokalnom stanovništvu i pokazati da je u Evropi u 21. veku moguće održivo rudarstvo, po najvišim standardima i u korist lokalnog stanovništva. Evropi se ne žuri da obezbedi iz sopstvenih depozita samo litijum, već i ostale kritične sirovine koje su potrebne za energetsku tranziciju.
Nema zaštićenih prirodnih dobara
IAKO Prostorni plan za područje posebne namene obuhvata tri prirodna dobra pod zaštitom, na planskom području na kom bi se razvijao Projekat se ne nalazi nijedno zaštićeno prirodno dobro ili zona ekološke mreže "Natura 2000" Republike Srbije. Na prostoru gde je planiran podzemni rudnik, gotovo 90% su agro eko-sistemi i primarna priroda je odavno iščezla usled intenzivnih ljudskih aktivnosti. Sva tri zaštićena prirodna dobra obuhvaćena Prostornim planom su fizički dovoljno udaljena od Projekta tako da nema naznaka da bi "Jadar" mogao da ugrozi njihovu ekološku celovitost, pejzažne vrednosti, ni raznovrsnost biljaka i životinja, navodi se u nacrtima Studija o proceni uticaja na životnu sredinu.
U prilog tome govori i činjenica da je Talga Group dobila dozvolu za rudnik grafita Nunasvaara u Švedskoj koji se nalazi u srcu zone sa oznakom "Natura 2000", nakon što je sud odbacio žalbe protivnika projekta. EU mreža "Natura 2000" je takođe dala odobrenje za razvoj projekta.
Ovakvi primeri nedvosmisleno ukazuju da je održivo upravljanje moguće, kao i da se operacije slične "Jadru" razvijaju širom evropskog kontinenta.
M-50