"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Da li država može da stane na put neopravdanim poskupljenjima
INFLACIJA u Srbiji usporava, ali građani se žale da su poskupljenja sa kojima se suočavaju u prodavnicama i dalje visoka za njihove kućne budžete. Posebno su nezadovoljni, jer većina istih proizvoda može jeftinije da se kupi u regionu i u pojedinim evropskim zemljama. Premijer Miloš Vučević je najavio da će država da analizira kako se formiraju cene u maloprodajnim lancima. On je, prilikom predstavljanja rezultata 100 dana rada Vlade, rekao da je na Savetu za BDP otvorena tema tržišnih marži i da Vlada u saradnji sa NBS trenutno ispituje ko sve učestvuje u lancu poskupljenja i ostvaruje ekstraprofit.
Foto RTRS
Ovu najavu premijera udruženja potrošača pozdravljaju i smatraju da je to trebalo mnogo ranije uraditi. S druge strane, ekonomski stručnjaci su skeptični, jer, kako ističu, u tržišnoj privredi država ne može da određuje marže. Objašnjavaju i da kompanije imaju mnoge perfidne načine da ono što im je na jednoj strani uskraćeno, nadoknade na drugoj. I premijer je ukazao na činjenicu da je Srbija usvojila tržišnu privredu, ali da ona nije anarhija, već ima svoja pravila i regulativu.
- Ispitujemo situaciju zajedno sa ostalim ministarstvima, sa Narodnom bankom Srbije - rekao je Vučević. - Videćemo da uključimo i Bezbednosno-informativnu agenciju. Da ispitamo ko sve učestvuje u tome.
On je naveo da je u razgovoru s poljoprivrednicima video kako proizvođači prodaju suncokretovo seme ili uljanu repicu po jednoj ceni, onda uljare kupuju po drugoj, a nakon toga se u prodavnici kupuje ulje po nekoj trećoj ceni. Dodao je da su ga i mnogi prijatelji i politički istomišljenici pitali kako je moguće da su neki proizvodi i po dva ili tri puta Srbiji skuplji nego u regionu ili u Evropi. Vučević je naglasio da je dobio mnogo poruka u kojima mu je sugerisano da se ne bavi ovim pitanjem.
- Hajde da ogolimo stvari, da pokažemo narodu da to nije pitanje politike, da ne napadaju predsednika ili vladu kada vide cene, nego da znaju da iza toga stoje neki drugi ljudi - rekao je Vučević. - Tržišna privreda nije anarhija i tržišna privreda ima pravila. Nego da vidimo mi ko se tu ugradio između onih koji proizvode i onih koji prodaju. Da vidimo ko pravi dodatke na cene koje na kraju građani plaćaju.
Takvim potezima pojedinaca, kako dodaje, poništava se sve ono što vlada i država rade po pitanju makroekonomije.
- Neko gledajući samo sopstvene interese ne vodi računa o našim građanima - istakao je Vučević. - Mi smo odgovorni za građane Srbije, ne za velike trgovačke lance ili neke posrednike. I njih poštujemo, imaju pravo da rade i imaju pravo na profit, ali nemaju pravo na ekstraprofit. Bar što se mene tiče.
Prema rečima, profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića, nema administrativnog rešenja, u tržišnoj privredi Vlada ne može da određuje marže.
- Sve se mora dešavati na tržištu, država mora da obezbedi povećanje konkurencije među trgovcima i proizvođačima, poštovanje zakona, inspekcijsku kontrolu i drakonske kazne posle kojih neće nikome pasti na pamet da vara potrošače - kaže za "Novosti" Savić. - Ukoliko bi nekim instrumentima Vlada uticala na velike kompanije, one imaju mnogo perfidnih mogućnosti da to nadoknade na druge načine. Na primer, tako što će sniziti kvalitet, ili će promeniti naziv proizvoda.
On ukazuje da imamo i udruženja za zaštitu potrošača kojima su vezane ruke i navodi primer za reklamaciju na patike, što je među najčešćim predmetima žalbi građana:
- Kada nekome pukne patika posle dva meseca nošenja, većina trgovaca odbija da prihvati reklamaciju i zameni obuću lošeg kvaliteta - kaže Savić. - Potrošač može da ih tuži, ali s obzirom na dužinu i neizvesnost postupka, u to retko ko ulazi.
U celoj priči, kako ističe, u najgoroj poziciji su potrošači, oni snose posledice alavosti trgovaca i proizvođača. On smatra da su u Srbiji građani dvostruko oštećeni i zbog visokih cena i zbog niskog kvaliteta.
KOD KOMŠIJA DO 30 DINARA JEFTINIJE
ČITATELjKA "Novosti" Jasmina Marković iz Beograda kaže da je, vraćajući se sa odmora, iz Crne Gore donela šest-sedam flaša suncokretovog ulja poznatog proizvođača iz Srbije, jer je tamo jeftinije.
- U njihovim trgovinskim lancima uglavnom košta od 1,19 do 1,22 evra, što je oko 140 do 143 dinara - navodi Markovićeva. - Cena najskupljeg koje sam videla u crnogorskim prodavnicama iznosila je 1,30 evra ili oko 152 dinara. U Srbiji se kreće od 165 do 180 dinara, a na akciji od 150 do 155 dinara. Doneli smo i više litara mleka, takođe, jednog manjeg proizvođača iz Srbije, koje je tamo bilo jeftinije.
S druge strane, u Nacionalnoj organizaciji Srbije (NOPS) pozdravljaju nameru države da stane na put bahatim trgovcima i ističu da je to trebalo mnogo ranije da se uradi, jer je većina tih poskupljenja neosnovana, a ceh na kraju plaćaju građani.
- Već duže vreme pratimo stanje na tržištu u Srbiji i regionu i zemljama EU, koje imaju različite stope PDV-a, kod nekih su više, kod drugih niže, ali bez obzira na to većina istih proizvoda u našoj zemlji je skuplja i do 50 odsto - kaže za naš list Marko Dragić iz NOPS. - Posebno zabrinjava što se to dešava sa namirnicama koje su proizvedene u našoj zemlji, a među njima su, recimo, brašno i ulje. Kako je moguće da je naš suncokretov zejtin jeftiniji van Srbije, a mi smo jedan od glavnih proizvođača ove namirnice u regionu.
To, kako dodaje, jasno pokazuje da trgovci u Srbiji imaju visoke marže. On ocenjuje da maloprodajni lanci imaju monopol i diktiraju cene.
- Na tržištu EU standard je da se marža kreće oko 15 do 20 odsto, a kod nas one idu na 50, 100 do 200 procenata - kaže Dragić. - Zapravo, niko tačno ne zna po kojoj ceni oni nabavljaju robu od dobavljača, pa se ne zna tačno ni visina njihovih marži, pogotovo, jer ima i skrivenih.
On kao primer za to navodi da trgovinski lanci naplaćuju ulazak proizvoda na police svojih marketa. Tako, kako dodaje, dobavljača košta nekoliko hiljada evra samo da njegov artikal dobije poziciju pored kase.
DUPLO SKUPLjE NEGO U NEMAČKOJ
LEŠNIK krem jednog poznatog proizvođača u pakovanju od 750 grama u Nemačkoj, u trgovinskom lancu koji postoji i kod nas, košta 4,89 evra ili 573 dinara, a na akciji 2,95 evra, odnosno 346 dinara. U Crnoj gori redovna cena istog proizvoda je poslednje dve godine šest evra ili 702 dinara. U Srbiji košta od 800 do 1.000 dinara, a na sniženju se može naći za 700
Prema Dragićevim rečima oni često poskupljuju proizvode koje imaju na zalihama, odnosno u skladištu, što je neopravdano.
- To je roba koju su oni nabavali po određenoj ceni ranije, na koju su već platili porez, dažbine, a onda dodatno na to podižu svoju zaradu - ističe Dragić. - Takođe, oni imaju zatvoreni krug, jer imaju i svoje prozvode, pod oznakom svoje robne marke.
HRANA BLAGO POGURALA INFLACIJU
INFLACIJA u Srbiji u julu je bila 4,3 odsto, odnosno toliko su cene proizvoda i usluga lične potrošnje porasle za godinu dana, dok su na mesečnom nivou, u odnosu na jun bile više za 0,4 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. NBS podseća da se u skladu sa očekivanjima, međugodišnja inflacija u maju vratila u granice cilja, nakon čega je u junu dodatno usporila na 3,8 odsto. Prema oceni centralne banke na njen privremeni rast u julu u najvećoj meri je uticala serija jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda, na šta se odražava rast cena ovih proizvoda na svetskom tržištu ili sirovina u njihovoj proizvodnji, kao i pojedinih usluga koje pripadaju kategoriji regulisanih cena. Kako se ističe, nakon ovoga inflacija bi trebalo da uspori i da se tokom naredne godine približi centralnoj vrednosti cilja od tri odsto.