RUDNIK LITIJUMA NEĆE UGROZITI VODE: Stručnjaci demantuju oponente projekta
GRAĐANI Srbije intenzivno se zastrašuju, posebno na društvenim mrežama, neproverenim informacijama kako će otpad iz potencijalnog rudnika litijuma u Jadru imati devastirajuće posledice po životnu sredinu, vodu, vazduh i zemljište.
Lažne vesti od toga da kompanija Rio Tinto nema plan za odlaganje otpada, da se neće poštovati standardi, da će biti ugroženi izvori pijaće vode, do zastrašivanja građana da će u otpadu biti velikih količina sumporne kiseline, šire se bez ikakve provere i odgovornosti, u čemu neretko učestvuju i osobe koje se u javnosti predstavljaju kao stručnjaci.
Nacrti Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“, koje je kompanija samoinicijativno objavila kako bi omogućila javnosti da dobije uvid u potencijalne uticaje projekta na životnu sredinu i mere za njihovo ublažavanje, pokazuju da se Projekat „Jadar“ može realizovati bezbedno, uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine. Nacrti studija, koji su zasnovani na istraživanjima koja je sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta, o uticaju na životnu sredinu Projekta „Jadar“ sastoje se od tri zasebne, međuzavisne i povezane studije o uticaju podzemnog rudnika, postrojenja za preradu na površini i deponije industrijskog otpada. Upravo Nacrti Studija pokazuju da bi se upravljanje otpadom u okviru Projekta „Jadar“ vršilo na bezbedan način, u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i Evropske unije.
• Suvi otpad
Jedan od primera savremene tehnologije koja bi bila prvi put primenjena u Srbiji, a koja se uveliko primenjuje u svetu, jeste sušenje otpada koji se dobija filtriranjem, pritiskom i sušenjem u rotacionoj peći. Suvi otpad povećava stabilnost deponije i onemogućava zagađivanje podzemnih voda. Sumporne kiseline ni u tragovima ne bi bilo u otpadu.
Predviđeno je da se do 50% otpada iskoristi za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku, čime je prepolovljena ukupna površina koju bi deponija zauzimala. Istražuju se i dodatne mogućnosti prenamene otpada u različitim industrijama kao što su proizvodnja stakla, cementa, građevinskih materijala, poljoprivreda i putogradnja, sa ciljem smanjenja ukupne količine otpada i njegove ekološki održive upotrebe.
• Zašto otpad iz Jadra ne može da ugrozi vode?
Projektom „Jadar“ predviđena je primena brojnih mera zaštite svih vodotokova. Uz sintetičke folije koje su veoma pouzdano i širom sveta dokazano rešenje za hidroizolaciju, kao dodatna mera sigurnosti koristio se dodatni izolacioni sloj prirodne bentonitske gline. Ako bi u bilo kom slučaju došlo do pomeranja sintetičke folije i procurivanja drenažnih voda, prirodna glina bi nabubrila i zatvorila bilo kakvu pukotinu. Ova kombinacija sintetičkih i prirodnih hidroizolatora osigurava efikasnu i dugovečnu zaštitu od potencijalnih curenja zagađivača u okolinu. Otpadne vode bi se sakupljale u sabirnom bazenu putem kanala i drenažnih sistema na deponiji.
- Vode iz okoline bi se obodnim kanalima usmeravale ka terenu van deponije, čime se smanjuje mogućnost prolaska vode kroz deponiju. Da ne bi došlo do kontakta otpada sa zemljištem i podzemnim vodama osmišljene su višeslojne zaštitne obloge sa glinom i izolacionom folijom, koja ne može da pukne čak ni u slučaju zemljotresa - navodi profesor Knežević.
Sva voda iz rudnika bi se prečišćavala do nivoa kvaliteta koji bi bio jednak kvalitetu rečnog toka u koji bi se po potrebi ispuštale. Prečišćena voda koja ne bi bila iskorišćena, na primer, za suzbijanje prašine, povremeno bi bila ispuštana u potok Štavice.
STRAH OD MOGUĆIH POPLAVA JE NEOSNOVAN
Lokacija deponije u dolini reke Štavice je odabrana jer ta dolina nije bogata podzemnim vodama, niti je u plavnom području. Projektom je obezbeđena zaštita od, kako se to stručno kaže, verovatno maksimalnih velikih voda (PMF). Ovaj PMF događaj zapravo je kataklizmična poplava koja nastaje ređe od jednom u 10.000 godina i, kada bi se ona dogodila, postrojenje Jadar bi sa ovako visokim standardom gradnje verovatno bio jedini civilni, industrijski ili infrastrukturni objekat u širem regionu koji bi ostao netaknut. Sve ovo pokazuje to da su tvrdnje o ugroženosti deponije zbog svake moguće poplave koje se u cilju zastrašivanja javnosti šire putem medija i na društvenim mrežama potpuno neosnovane i naučno neutemeljene.
Nezavisno praćenje uticaja rudnika
"Rio Tinto" planira da o svom trošku uključi i lokalno stanovništvo u analizu uticaja rudnika Jadar na životnu sredinu, kao i na kulturno nasleđe. Osim toga, kompanija je spremna da uspostavi i nezavisan ekspertski nadzorni odbor. Jadar je projektovan kao rudnik sa podzemnom eksploatacijom, sa najsavremenijim sistemima za kontrolu industrijskih gasova, suzbijanje prašine i zaštitu vode i zemljišta. Na osnovu modelovanja mogućih uticaja na okruženje zaključak je da poljoprivreda može nesmetano da se nastavi paralelno sa rudarenjem ne samo u Mačvi, već i direktno iznad samog ležišta u dolini Jadra. Rudnik i fabrika, kao i deponija, ni na koji način neće smanjivati dostupnost niti uticati na kvalitet postojećih rezervi i izvora vode. Na osnovu modelovanja uticaja projektnih aktivnosti na okruženje, utvrđeno je da se rudarske aktivnosti ne bi odrazile na kvalitet i zdravstvenu ispravnost poljoprivrednih proizvoda u zoni planiranog projekta. Meštani mogu da računaju na saradnju s Rio Tintom u cilju poboljšanja prinosa i kvaliteta voća koje proizvode po modelu koji ova kompanija uspešno primenjuje na drugim mestima. Jedan od primera uspešnog partnerstva je saradnja sa uzgajivačima borovnica u kanadskoj provinciji Sagnej – Lak Sen Žan u Kvebeku.
• Zašto je Jadar velika šansa?
Podzemni rudnik litijuma je velika razvojna šansa koja donosi nova radna mesta, veće prihode i opšti napredak. Budžet Loznice bio bi dupliran sa skoro 25 miliona evra od poreza i taksa. U fazi izgradnje rudnika bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija sa prosečnom platom većom od 1.100 evra. Prihodi u budžet Srbije su procenjeni na više od 180 miliona evra godišnje. Ovako značajan projekat obično privlači brojne druge investicije u lancu snabdevanja za električna vozila. Prema procenama ekonomske studije, sve te investicije kreirale bi više od 20.000 novih radnih mesta.
M-50