ZDRAVLJE LJUDI NI NA KOJI NAČIN NEĆE BITI UGROŽENO: Naučne činjenice opovrgavaju lažne tvrdnje koje zlonamerno plasiraju protivnici projekta

Iza ovih dokumenata stoji više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, ali protivnici projekta to ignorišu i nastavljaju da vode intenzivnu kampanju šireći dezinformacije i zastrašujući građane. Oni zlonamerno plasiraju lažne vesti i neosnovane tvrdnje da će projekat imati destruktivne, negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Cilj takvih neodgovornih optužbi koje se kontinuirano izriču bez ikakvih dokaza imaju cilj da se javnost dovede u zabludu i izazove neopravdana zabrinutost građana.

Naučne činjenice i podaci koje su nezavisni stručnjaci obrazložili u nacrtima studija o proceni uticaja na životnu sredinu u potpunosti opovrgavaju te lažne tvrdnje. Između ostalog, jasno pokazuju da će se projekat prostirati na svega 220 hektara na teritoriji grada Loznice, a da će rudnik litijuma doneti značajan ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta, dok bi privlačenjem drugih investicija u lancu snabdevanja za električna vozila bilo kreirano više od 20.000 poslova uglavnom visokokvalifikovanih zanimanja. Objavljene studije su rezultat šest i po godina rada nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, a njihovi zaključci se zasnivaju na više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke.

Među dezinformacijama koje kruže je i tvrdnja da će rudnik i fabrika napraviti dva miliona "ekoloških izbeglica". Činjenice koje su naučno utemeljene i dokazane u nalazima nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu pokazuju da ne bi bilo masovnog raseljavanja iz ekoloških razloga, jer projekat, kako je potvrđeno stručnim analizama, može bezbedno da se realizuje u skladu s propisima Srbije i EU. Sasvim suprotno, procenjuje se da bi otvaranje rudnika i fabrike moglo da privuče nove stanovnike u Mačvanski region, koji godinama beleži trend depopulacije. Istina je da je 157 stalno nastanjenih meštana dobrovoljno odabralo da se preseli nakon prodaje imovine, a da bi projekat bio realizovan, bilo bi neophodno preseliti još jedno stalno nastanjeno domaćinstvo.

Kada je u pitanju sumporna kiselina, ona ni u jednom obliku ne bi dospevala u vodu, vazduh i zemljište. To je reagens koji se široko koristi u brojnim industrijama, uključujući i industriju hrane i lekova. U fabrici bi se koristila za rastvaranje rude u zatvorenom sistemu na niskoj temperaturi od 90 Celzijusa, daleko ispod tačke ključanja. Samim tim ne bilo isparenja, što je potvrđeno laboratorijskim testovima. Svi gasovi bi bili prečišćeni visokoefikasnom i proverenom tehnologijom skruber filtera pre ispuštanja u atmosferu.

"Jadar" je projektovan kao podzemni rudnik, što znači da bi imao značajno manji uticaj na izgled terena i životnu sredinu u odnosu na rudnike sa površinskom eksploatacijom. Emisije buke i prašine su u ovakvim operacijama manje nego u operacijama sličnog tipa na površinskim kopovima. Netačne su i tvrdnje koje se mogu čuti u javnosti da neće biti moguće obavljati poljoprivrednu proizvodnju u tom kraju. Naprotiv, ona će moći nesmetano da se odivja uz rudnik. Agrarna proizvodnja bi bila izmeštena sa manje od jedan odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta u lozničkoj opštini. Pošto je "Jadar" podzemni rudnik u kom bi se primenjivale savremene tehnologije s minimalnim uticajem na kvalitet zemljišta, vode i vazduha, poljoprivredne aktivnosti bi mogle neometano da se nastave u području oko rudnika i fabrike. Sleganje tla bi bilo minimalno, što je za poljoprivredu takođe važno. Prema rezultatima modelovanja iz preliminarnih studija, ono bi iznosilo maksimalno 20 centimetara iznad centralne zone, i to tek nakon nekoliko decenija.
Osim toga, eksploatacija litijuma ne bi uticala na izvore vode. "Jadar" je projektovan tako da se spreči uticaj na izvore vode za piće, poljoprivredu i na plitke podzemne vode koje su od suštinskog značaja za život lokalne zajednice. Namensko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda omogućilo bi da se gotovo 70 odsto procesne vode reciklira (rudničke, procesne i procedne vode). Vode iz priobalja Drine, koje svakako nisu pogodne kao izvor pijaće vode, povlačile bi se po potrebi u manjoj količini. U trenucima najvećeg povlačenja sveže vode to bi iznosilo svega 0,007 odsto ukupnog proticaja Drine.
Takođe, u nacrtima studija je dokazano da uz planirane mere zaštite ne postoji rizik da rudnik i fabrika litijuma zagade Jadar, niti veće tokove poput Drine, Save ili Dunava. S obzirom na to da je u pitanju podzemni rudnik, aktivnosti bi se odvijale na dubini od 370 do 650 metara. Taj prostor je vodonepropusnim slojevima izolovan od izvorišta voda koje zahvataju lokalni bunari. Sve otpadne vode bi bile prečišćene do kvaliteta rečne vode i dodatno oplemenjene mineralima pre vraćanja u reku Jadar.

Sav otpad iz procesa prerade bi bio u čvrstom stanju, u obliku sličnom rastresitoj suvoj zemlji, što omogućava zbijanje tokom odlaganja čime se povećava stabilnost deponije a smanjuje zapremina, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. Približno 50 odsto otpada koristilo bi se za zapunjavanje podzemnih prostorija nakon što bi se eksploatacija u pojedinim podzemnim oblastima završila.

Reč domaćih i stranih stručnjaka

Iza rezultata nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar" stoji više do sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući i 40 univerzitetskih profesora sa domaćih fakulteta i instituta. Među njima su profesori sa beogradskih fakulteta - Mašinskog, Rudarsko-geološkog, Tehnološko-metalurškog, Građevinskog, Poljoprivrednog, Biološkog i Filozofskog. Osim njih, tu si i stručnjaci sa Elektrotehničkog instituta "Nikola Tesla", Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, Instituta za nuklearne nauke Vinča, kao i iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Muzeja Jadra, i Centra za kulturu Vuk Karadžić. Predstavljene rezultate podržavaju i mnoge druge nezavisne međunarodne i domaće specijalizovane ekspertske kuće, kako je i navedeno u objavljenim i javno dostupnim nacrtima Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“.

Zauzeo bi svega 220 hektara

Činjenice koje su naučno utemeljene i dokazane u nalazima nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu, jasno pokazuju da bi centralno područje projekta "Jadar" zauzimalo svega 220 hektara. Za svaki zauzeti hektar površine bile bi primenjene određene kompenzacione mere u skladu sa predviđenim uticajima koji se očekuju tokom razvoja projekta. Na tom području nema zaštićenih dobara, odnosno "Natura 2000" područja i nisu registrovane endemske vrste. Za sve ostale vrste i staništa predviđene su mere u skladu sa propisima Republike Srbije i EU kako bi se biodiverzitet zaštitio i po potrebi obnovio. To uključuje i nadoknadu kroz podizanje novih šumskih zasada u mnogo većoj razmeri od onoga što je obešumljeno.

M-50