EVROPA ŽELI NAŠ LITIJUM DA BI SE SPASLA OD KINEZA Analiza "Novosti": Zašto je Briselu važno da se u Srbiji otvoreni rudnik litijuma
MENjA se svet, menjaju se i Srbi. Iako nas je proteklo Evropsko prvenstvo u fudbalu podsetilo da imamo šest miliona selektora, ipak postoji još jedna oblast u kojoj imamo isto toliko stručnjaka, a to je - litijum!
Gotovo da nema kuće u kojoj se tema ove kritične sirovine ne pominje. Kopati litijum ili ne? Svi imaju stav. Jedni su za, drugi, oštro protiv! Kod svih je u prvom planu zaštita životne sredine, a i tu smo uz pomoć politike postali podeljeni.
Deo opozicije bivstvovanje na političkoj sceni vezao je za borbu protiv projekta "Jadar" i izgradnje rudnika u okolini Loznice, koje je dvanaesto najveće nalazište ovog metala na svetu. Vlast je prvo odustala od projekta, ali poslednjih meseci i dana sve ukazuje na to da će iskopavanje litijuma u Srbiji dobiti "zeleno svetlo".
Dok traje politička arhitektura ovog projekta, trebalo bi da znamo zašto je ovaj element toliko bitan. Bez litijuma nema pametnih telefona, računara, električnih bicikala i automobila, kao ni kućnih skladišta energije onih koji se odluče da na krov postave solarne panele. Drugim rečima, bez njega je nemoguće sprovesti "zelenu tranziciju", odnosno želju čovečanstva da smanji emisiju štetnih gasova i preteranog korišćenja fosilnih goriva, kako se jezički sistematizuje upotreba nafte i uglja u proizvodnji električne energije i pokretanju vozila.
Zato se litijum naziva naftom novog doba, a oni koji ga imaju, pretpostavlja se da će biti šeici novog doba i u dolazećim decenijama imati više novca i mogućnosti za ekonomski razvoj. Ovu tezu potkrepljuju i tendencije iz naše komšijske Evropske unije, koja je nedostatak sopstvenog litijuma shvatila kao najveći problem ekonomije, pa čak i budućnosti. Evropa trenutno nema nijedan aktivan rudnik ovog lakog metala. Prinuđena je da ga uvozi. Najviše iz Kine, ali i iz Afrike i Južne Amerike.
Međutim, baš zbog uvozne zavisnosti evropska ekonomija, pogotovo auto-industrija, prestaje da bude konkurentna. Jednostavno,hibridna i električna vozila proizvedena ovde su znatno skuplja od kineskih. Zato je Brisel pre 15 dana uveo carine na četvorotočkaše sa Dalekog istoka i to od 17,4 do čak 37,6 odsto. Tamošnja birokratija je objasnila da ove četvoromesečne takse uvode jer "Kinezi imaju sistem nepoštenog subvencionisanja".
Ipak, suština je da vozila proizvedena u Evropi postanu konkurentnija na tržištu i da nemaju znatno jeftiniju kinesku alternativu. Dok administrativnim putem pokušavaju da ugase požar ekonomskog fijaska, Evropljani uveliko planiraju otvaranje rudnika na svojoj teritoriji. Najdalje su otišli Portugalci, Francuzi, Česi i Nemci, ali slične planove imaju i Finci, Austrijanci, a gaje nade da će im se pridružiti Srbija i BiH. U Portugaliji i Francuskoj već se zahuktao proces otvaranja rudnika Mina de Baroso, odnosno Bovoaru. Pariz je svoj projekat proglasio nacionalnim interesom, a Nemačka je objavila da gradi najveću rafineriju litijuma u Evropi u gradu Biterfeldu u istočnom delu zemlje.
Da se na srpski litijum i te kako računa potvrđuje za mnoge neočekivana poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu. U trenutku u kojem i domaći i strani mediji konstatuju da odnosi Srbije i Nemačke nisu ni blizu onih dok je u sedlu bila Angela Merkel, Šolc je juče u našem glavnom gradu, glavom i bradom garantovao za Memorandum o razumevanju kada su kritične sirovine u pitanju. Drugim rečima, kada ekonomsko posrtanje ne prestaje, onda je dobra i "neposlušna" Srbija. Šolcov dolazak se može tumačiti i kao vetar u leđa srpskim vlastima da istraju u otvaranju rudnika "Jadar".
Godišnje oko 58.000 tona
UKOLIKO projekat dobije sva potrebna odobrenja i dozvole, u punom obimu proizvodnje "Jadar" će godišnje proizvoditi oko 58.000 tona litijum-karbonata, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum-sulfata, što će postaviti "Rio Tinto" među prvih deset proizvođača litijuma na svetu. Prema ovim podacima "Jadar" bi tokom očekivanog životnog veka rudnika u trajanju od 40 godina proizveo 2,3 miliona tona litijum-karbonata.
A, šta ovaj projekat donosi Srbiji? Ako se samo otvori kop, to znači najveću investiciju u istoriji naše zemlje od 2,55 milijardi dolara. Posao za 1.300 ljudi i godišnju rudnu rentu od 180 miliona evra. Sa ekonomskog stanovišta to je dobra vest. Još bolja bi bila, ako bi se ostvarile najave državnog vrha, da se "u paketu" otvori najmanje jedna fabrika baterija i katoda. Ako je verovati tim najavama, u najboljem slučaju bi mogle da bude otvorene čak tri fabrike baterija, ali i dolazak nove auto- -industrije koja bi u Srbiji proizvodila vozila i time uz "Fijat" koji u Kragujevcu za koji dan pokreće serijsku izradu električne "grande pande", našu državu pogurala u vrh evropskih proizvođača.
Ministar finansija Siniša Mali je bio najhrabriji u proceni koristi od iskopavanja litijuma. Ocenio je projekat "Jadar" kao ogromnu šansu koja bi Srbiji donela dobit od 10 do 12 milijardi evra i rast bruto društvenog proizvoda od 16 procenata. Međutim, ove optimistične najave su na udaru kritike opozicije.
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas i prvi čovek koalicije NADA Miloš Jovanović su protiv otvaranja rudnika. Isto misle i vođe Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta i pokreta "Kreni-promeni" Save Manojlovića. Međutim, ovaj dvojac je spreman i da radikalizuje protivljenje "Jadru" preteći protestima i pobunama. Njihovi argumenti su da će izgradnja rudnika u okolini Loznice uništiti životnu sredinu. Sa druge strane, kompanija "Rio Tinto" koja planira izgradnju rudnika objavila je nacrte procena o ekološkom uticaju projekta "Jadar", koji tvrde suprotno.
U ovim istraživanjima je angažovano 40 univerzitetskih profesora sa deset fakulteta i oni brane tezu da je rudnik moguće otvoriti sa minimalno lošim uticajima na prirodu. Takav stav je potvrdio i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta dr Aleksandar Cvjetić, koji je učestvovao u "Rio Tintovim" istraživanjima.
On je u intervjuu "Novostima" rekao da je apsolutno moguće sačuvati kvalitet vode i da na osnovu desetina hiljada analiza, modela, proračuna i eksperimenata proizilazi da se rudnik može otvoriti prema najvišim srpskim i evropskim ekološkim standardima. Da se ispod toga neće ići uveravaju svi u državnom aparatu: od predsednika, premijera, resornih ministara, pa do predsednice Narodne skupštine. Naravno, ako se uopšte odobri kopanje.