PLATE I PENZIJE ĆE RASTI Ministar Mali: Naša ekonomska politika je usmerena na razvoj, u Srbiji se gradi i ulaže

- Pogledajte situaciju u svetu, otkako je krenula korona. Vidite kako polako ali sigurno svi sukobi koji su se desili imaju uticaja na globalnu ekonomiju. Kriza polako ali sigurno utiče i na razvijenije ekonomije od Srbije. Naša ekonomska politika je usmerena na razvoj, golim okom se vidi da se u Srbiji gradi i ulaže. Kada pogledate poslednji rezultat, mi smo najbrže rastuća ekonomija - rekao je ministar.

Ističe i da će plate i penzije rasti, a da će se zadržati makroekonomska stabilnost.

- Da li je sve idealno, nije, ali da je bolje, sigurno da jeste. Svako obećanje koje dajemo ispunjavamo. Odgovorno smo se vodili time da nam plate i penzije rastu više nego inflacija. Kada je kriza krenula, ograničili smo cene osnovnih životnih namirnica. Mi nismo krivi za inflaciju. Sačuvali smo cenu hleba, struje, gasa daleko ispod ekonomske cene. Uspeli smo da ublažimo te negativne posledice kada je životni standard građana u pitanju, a povećavali smo plate i penzije. Mi pad tražnje koji je bio u Nemačkoj nismo imali. Stopa nezaposlenosti, danas je ona istorijski na najnižem nivou - rekao je ministar Mali i dodao da se rizik od siromaštva smanjuje.

"Nikome nije cilj da ugrozi ekologiju"

Govoreći o iskopavanju i eksploataciji litijuma, ministar objašnjava da je to velika razvojna šansa za Srbiju.

- Morate da pogledate širu sliku. Osnovni postulat kada je ekonomska politika u pitanju je da pronađu nove izvore rasta i koje su komparativne prednosti. Borba je ogromna za to. Što veću komparativnu prednost imate, jači sve i snažniji. Mi vrlo transparentno pokrećemo pitanje za litijum da tu našu komparativnu prednost iskoristimo. To je osnovna sirovina bez koje ne može nijedan telefon niti električni automobil da se izradi. Pri tome, nije tu pitanje iskopavanja same rude, mi ne želimo da se bavimo samo iskopavanjem, već da kreiramo lanac. Mi sada otvaramo taj razgovor, razgovaramo i sa građanima i sa Rio Tintom, EU i ništa ne krijemo - rekao je.

Prema njegovim rečima, Srbija na tom polju ima potencijal da postane važan igrač, ne samo u pogledu litijuma.

Ocenio je da se radi o godišnjoj zaradi od 10 milijardi evra, odnosno 12 milijardi evra i da bi litijum doprineo bruto domaćem proizvodu sa oko 16 odsto.

- Ako uspemo, osim tih 12 milijardi BDP-a svake godine, biće i 20 hiljada novih radnih mesta, veći budžeti. Nikome nije cilj da ugrozi ekologiju, nije ovo pitanje samo Srbije, litijum u Francuskoj, Nemačkoj, Češkoj se iskopava i svaka gleda kako da bude uspešnija. Niko neće ulaziti u to ako nisu ispunjeni najviši ekološki standardi - rekao je.