TOALET-PAPIR SKUP I NA AKCIJI: Cene uglavnom previsoke, potrošači jure akcije
PRVO nas na kasi "ošišaju", pa posle možemo da se brišemo. Zato je uobičajeni sport srpskih kupaca postala jurnjava akcijskih ponuda i istraživanje kom trgovinskom lancu ili drogeriji pre pohitati ne bi li se uštedela koja para, prenelo se na još jednu osnovnu životnu potrepštinu - toalet-papir! Subjektivni osećaj potrošača je da cene vrtoglavo rastu iz dana u dan, kako za sve namirnice kada se uđe u market, tako i za prerađene papirne proizvode. Stručnjaci ove cene pravdaju rastom cena energije i celuloze koja se uvozi a osnovna je sirovina od koje se proizvodi toalet-papir. Inflacija je još jedan začin koji prazni novčanike.
Foto Shutterstock
U zemljama Evropske unije, poput Nemačke, kako prenose tamošnji mediji, toalet-papir je skoro duplo skuplji nego pre. Tačnije, vrednosti ovih artikala skočile su za 40 odsto, a vrlo slična situacija je i u Italiji. Tamo samo četiri rolne koštaju između tri i tri i po evra! Imajući u vidu da je cena kratkih vlakana, odnosno papira koji je potreban za proizvodnju toalet-papira, u januaru porasla na 68 odsto, nije bilo neočekivano da se to ne odrazi i na formiranje prodajne cene u trgovinskim objektima. Ali, kada ona udari po džepu, nije prijatno.
- Neverovatno, počela sam da obraćam pažnju i na cenu toalet-papira, jer je suludo davati silan novac na nešto što je zaista osnovna potrepština - ogorčena nam kaže Marina J. - Zaista ne patim da kupim isključivo brendirano, ali mnogo je velika razlika u tome da li je dvoslojni, troslojni ili četvoroslojni papir. Shodno tome, cene su svemirske, a opet, nisu iste od marketa do marketa.
Troškovi gasa veći i do 400 odsto
PRETVARANjE drveta u celulozu, a zatim u toaletni papir je veoma energetski intenzivan postupak, više nego za druge vrste papira. U Evropi je ovaj proces izuzetno skup, jer cene prirodnog gasa i struje skaču. Predstavnici svetskih kompanija koje proizvode toaletni papir žale se da su troškovi energije povećani za 300 do 400 odsto za samo godinu dana.
I zaista, kada se porede cene, drastične su razlike za jedan isti proizvod. Među najjeftinijima je onaj koji u pakovanju sadrži četiri dvoslojne rolne, i on se može u trgovinskim radnjama naći za 130 dinara. Troslojni, iste količine, košta jednako, ali i 60 dinara više. Naravno, u zavisnosti od brenda, četiri komada mogu koštati i 465 dinara!
Za četvoročlanu porodicu, jasno je da ova manja pakovanja nisu isplativa. Stoga, ona sa deset i više rolni deo su obavezne kupovine jednom mesečno, pa i češće. Ona koštaju od 300 dinara pa do vrtoglavih 900 dinara ako je parfimisan. Što veće pakovanje, to je i cena, građani kažu, neprihvatljivija.
- Skoro 1.500 dinara treba da platim pakovanje od 16 komada. Ono od 20 rolni je 1.800 dinara. Koliko god se trudio da prilikom nabavke napravim balans i da biram nešto kvalitetnije proizvode za svoju porodicu, ovaj novac da izdvajam za toalet-papir zaista ne mogu - iskren je Predrag O.
Na društvenim mrežama svako povećanje cena izazove revolt korisnika. Iako zvanično toalet-papir nije poskupeo od septembra 2022. godine, opšti utisak je da se to ipak događa prikriveno. Samim tim što se cene spuštaju na akcijama, i različite su od prodavnice do prodavnice. Vrlo često, potrošači se okreću jeftinijim alternativama, kao što je pazarenje proizvoda za ličnu higijenu na pijacama.
- Brend koji smo godinama koristili je preterao sa cenama, pritom, nije reč o onom najskupljem. Vodili smo isprva računa da ga kupujemo na akcijama, ali čak ni u tom slučaju više nije pristupačan. Mislili smo da će nam pijačni proizvodi biti prva pomoć, ali ispostavilo se da nam je to postalo rešenje na duži period - otkrila nam je Jadranka J.
U korenu ovog problema je energetska kriza. Kako stručnjaci objašnjavaju, poskupljenje energenata uslovljava veću cenu sirovina, odnosno celuloze. Budući da smo uvoznici, i transport i ambalaža takođe idu naviše, što je posredno uticalo na cenu samog toalet-papira, ubrusa, maramica, salveta i drugih proizvoda od papira.
Inače, poskupljenje od deset odsto na toaletne proizvode, koje se dogodilo pre dve godine, bilo je između ostalog i zbog poskupljenja sirovina koje stižu iz Ukrajine i Italije, objasnili su iz jedne od firmi koja se bavi proizvodnjom papira.
- Sada jeftinije sirovine uvozimo iz Turske. Pored toga, uvozili smo iz Rusije, Grčke i Rumunije. Mi sve sirovine uvozimo, nemamo proizvodnju celuloze - objasnili su proizvođači.
Na globalnom nivou drvna celuloza je u 2022. godini pretrpela najveće povećanje cene u istoriji, pa je dostigla rekordnu cenu od oko 2.000 evra po toni. Pored pomenutih kriza u zapadnom svetu, politika nultog kovida u Kini, koja je najveći kupac celuloze na svetu, dodatno je doprinela poskupljenjima.
U Srbiji više od 20 godina ne postoji proizvodnja celuloze, od gašenja firme "Matroz" iz Sremske Mitrovice koja je proizvodila godišnje 45.000 tona novinskog papira.