RUDARENJE LITIJUMA BEZBEDNO I ZA NJIVE: Profesor rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević o spornim pitanjima u vezi sa projektom "Jadar"
NACRTI studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar", koje je objavila Kompanija "Rio Tinto", zasnovani su na obimnim podacima koji omogućavaju precizne zaključke o mogućim uticajima na životnu sredinu i da li su predviđene mere zaštite dovoljne da te rizike spreče ili ublaže. Na osnovu više desetina hiljada analiza, modela, proračuna i eksperimenata zaključak je da se ovaj projekat može izvesti bezbedno po životnu sredinu i u skladu sa zakonima Srbije i EU.
TRAŽEN Jadarit, Foto M. Anđela
Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dinko Knežević, koji je direktno bio uključen u izradu studija vezanih za rudnik i deponije otpada. On ističe da su ovi dokumenti striktno rađeni prema metodologiji koja je definisana pravilnikom, kako se inače i rade.
Jadarit kao ruda ne postoji nigde osim u Srbiji, pa time ni eksploatacija litijuma iz jadarita. Tehnologija koju "Rio Tinto" planira da primeni je nova, nigde do sada nije korišćena. Na osnovu čega se može tvrditi da je ona bezbedna, odnosno da nije štetnija od drugih koje se primenjuju, recimo, u Evropi?
Rudarska tehnologija nije posebno nova, posebna je tehnologija prerade koncentrata jadarita. A ta tehnologija je razvijena i temeljno testirana u Razvojno-tehničkom centru kompanije "Rio Tinto" u Melburnu u Australiji. U pet probnih testiranja, na osnovu više od 2.000 hemijskih analiza, dokazano je da je proces tehnički izvodljiv i bezbedan. Ovakav način prerade jadarita zahteva niže temperature, daleko ispod tačke ključanja sumporne kiseline, i manje energije u poređenju s drugim metodama ekstrakcije litijuma, poput one iz spodumena, tako da je i ekološki uticaj manji. Gasovi koji nastaju u procesu prerade biće značajno ispod granica koje propisuju regulative o zaštiti životne sredine Srbije i EU, čak i pre nego što uđu u sistem za prečišćavanje. Ipak, kao dodatna mera zaštite projektovan je savremen sistem za prečišćavanje, sa efikasnošću od preko 99 odsto, sa ciljem uklanjanja svih industrijskih gasova koji nastanu kao rezultat hemijskog procesa.
Nova radna mesta i ekonomski rast
Da li je Srbiji potreban rudnik litijuma i ukoliko jeste zašto?
- Litijum spada u kritične mineralne sirovine za kojima u celom svetu raste potražnja jer su tesno povezane sa aktuelnim političkim dešavanjima, održivim izvorima energije, razvojem čistih tehnologija i dekarbonizacijom. Ne vidim zašto Srbija kao zemlja sa bogatom rudarskom tradicijom ne bi iskoristila ovaj dragoceni resurs. Rudnik litijuma može nam doneti ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta i tehnološki napredak, čineći Srbiju značajnim igračem u evropskom održivom rudarstvu. Vidimo da Evropska unija ubrzava otvaranje rudnika kritičnih sirovina na sopstvenoj teritoriji kako bi smanjila zavisnost od drugih država, prvenstveno Kine i obezbedila neophodne razvojne resurse. Slična situacija je u SaD i mnogim drugim zemljama. Balans između industrijskog razvoja i zaštite životne sredine je moguć i neupitan, a Srbija može i treba da bude deo ovog globalnog trenda.
Ima stručnjaka koji smatraju da je šteta od "Jadra" mnogo veća nego korist. Mogli smo čuti i ocenu SANU da ovaj projekat vodi ka masivnoj devastaciji prostora, degradaciji biodiverziteta i voda, te raseljavanju stanovništva, prestanku poljoprivrednih aktivnosti i permanentnom riziku za okolna sela i Loznicu. Da li su ove tvrdnje utemeljene?
- Studije su potvrdile da takve tvrdnje nemaju uporište u činjenicama. "Jadar" je projektovan kao rudnik sa podzemnom eksploatacijom, sa najsavremenijim sistemima za kontrolu industrijskih gasova, suzbijanje prašine i zaštitu vode i zemljišta. Na osnovu modelovanja mogućih uticaja na okruženje zaključak je da poljoprivreda može nesmetano da se nastavi paralelno sa rudarenjem. Kada govorimo o vodi, rudnik i fabrika ni na koji način neće smanjivati dostupnost niti uticati na kvalitet postojećih rezervi i izvora vode. Nezavisni stručnjaci, među kojima je 40 profesora univerziteta, utvrdili su da su predviđene mere zaštite dovoljne da spreče zagađenje, kako površinskih, tako i podzemnih voda. Rudničke vode bi se prikupljale u hidroizolovanim vodosabirnicima i nakon prečišćavanja koristile u proizvodnom procesu. U postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda koristile bi se napredne tehnologije, a nakon prečišćavanja bi sledio proces remineralizacije, kojim se obezbeđuje prisustvo potrebnih minerala i bezbedno mešanje s rečnom vodom iz Jadra.
U kasu 180 miliona evra godišnje
KAKVE konkretne koristi Srbija može da ima od projekta "Jadar", a kakve građani?
- Svaki rudnik je razvojna šansa koja donosi u lokalnu zajednicu nova radna mesta, veće prihode i jedan opšti napredak. ako pogledamo Studiju procene ekonomskog uticaja, budžet opštine loznica bio bi dupliran sa skoro 25 miliona evra od poreza i taksa. U fazi izgradnje projekta bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija sa prosečnom (današnjom) platom većom od 1.000 evra. Prihodi u budžet su procenjeni na 180 miliona evra godišnje, što je oko jedan odsto prihoda državnog budžeta Srbije. Ovakvi projekti obično privlače brojne druge investicije u lancu snabdevanja za električna vozila, na primer u proizvodnju katoda i baterija do samih električnih automobila. Po procenama ekonomske studije, sve te investicije kreirale bi više od 20.000 poslova uglavnom visokokvalifikovanih zanimanja.
Građani su zabrinuti kakav otpad bi se dobijao prilikom eksploatacije rude, gde bi se on odlagao i kakve su garancije da ne bi ugrozio životnu sredinu? U tom kontekstu su se mogla čuti mišljenja da bi potencijalno mogao da ugrozi Drinu, Savu i da dođe do Beograda, pa čak dovede u opasnost i vodosnabdevanje.
- Za bezbedno upravljanje otpadom razvijena je najbolja dostupna tehnologija filtriranja i sušenja otpada u obliku čvrste filter pogače, koja bi višestruko umanjila uticaj na okolinu i povećavala stabilnost deponije, a smanjila emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. Obodnim kanalima će se usmeravati vode iz okoline ka terenu van deponije, čime se smanjuje mogućnost prolaska vode kroz telo deponije. Da ne bi došlo do kontakta otpada sa zemljištem i podzemnim vodama osmišljene su višeslojne zaštitne obloge sa glinom i izolacionom folijom, koja ne može da pukne čak ni u slučaju zemljotresa.
U nacrtima studije o proceni uticaja na životnu sredinu se konstatuje da se projekat "Jadar" može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i svetskih standarda životne sredine. Kako građani da budu sigurni da će "Rio Tinto" poštovati te standarde?
- Kompanija je odgovorna za primenu mera zaštite životne sredine, a njen rad treba da kontrolišu nadležne državne institucije. Koliko je meni poznato, "Rio Tinto" planira da uključi i lokalnu zajednicu u nezavisno praćenju uticaja projekta na vodu, vazduh, zemljište, biodiverzitet i kulturno nasleđe. Troškove tog praćenja bi snosila kompanija. Pored toga, kompanija je spremna da podrži i uspostavljanje nezavisnog ekspertskog nadzornog odbora koji je osmišljen tako da osigura da kompanija posluje u skladu sa najvišim standardima integriteta, transparentnosti i odgovornosti.