ČEK ZA KEŠ POKRIVA MINUS U NOVČANIKU: Sve više zalagaonica neovlašćeno unovčava poznato platno sredstvo uz kamatu

U praksi to funkcioniše tako što klijent založi ček i za to plaća naknadu, odnosno kamatu, koja za mesec dana iznosi od 300 do 500 dinara, što znači da na ruke dobija od 4.500 do 4.700 dinara. Posle 30 dana ima obavezu da dođe i da ga otkupi po njegovoj stvarnoj vrednosti od 5.000 dinara.

Ukoliko želi, klijent može da odlaže njegovu realizaciju ili preuzimanje nazad iz meseca u mesec, a u zavisnosti od zalagaonice i perioda produženja ta se usluga različito tarifira. Zapravo, plaća se kamata za zamenu čeka za keš koja se određuje u skladu sa trajanjem realizacije ovog platnog sredstva. Tako neki za otkup čeka nakon pet meseci uzimaju i 25 odsto njegove vrednosti, odnosno 1.250 dinara.

Građani se najčešće odlučuju da založe ovo platno sredstvo kada imaju neki iznenadni neplanirani trošak i hitno im je potreban keš. Zalagaonice omogućavaju unovčavanje neograničenog broja čekova. Bez obzira što to rade neovlašćeno, one nude ove usluge na svojim zvaničnim internet stranicama ili putem oglasa, a često se reklamiraju i na ulici ili na izlozima lokala.

Čitateljka "Novosti" Mirjana B. iz Beograda kaže da se često odlučuje za unovčavanje čekova, jer joj je to jednostavnija i bolja opcija nego da pozajmljuje novac.

- To sam uradila i nedavno, jer mi je nedostajalo novca da platim račun za struju - navodi naša sagovornica. - Poznajem ljude u zalagaonici, pa sam dobila nešto povoljnije uslove. Založila sam ček na tri meseca i za to sam platila provizuju od 10 odsto, odnosno 500 dinara. Koristila sam ovu mogućnost i kada mi je zatrebalo novca za ćerkino matursko veče. I u različitim drugim situacijama sam se odlučivala za opciju ček za keš da pokrijem manjak u kućnom budžetu.

Sudeći po oglasima, zalagaonice se utrkuju da što više izađu u susret građanima. Tako neki nude nižu proviziju tokom rođendanskog meseca ili mogućnost da kurir donese novac na kućnu adresu.

U Narodnoj banci Srbije ističu da unovčavanje čekova uz proviziju preko posrednika predstavlja neovlašćeno bavljenje davanjem kredita, a naknada koju građanin plaća zapravo je kamata za ovakvo kreditiranje.

- Važećim propisima, odnosno nijednim posebnim zakonom nije dato ovlašćenje zalagaonicama da se bave davanjem pozajmica, niti se uredbama ili drugim aktima niže pravne snage može uređivati ovo pitanje - ističu za "Novosti" u NBS. - Davanjem kredita se, pored banaka, samo izuzetno mogu baviti i drugi, i to isključivo ako su za to izričito ovlašćeni posebnim zakonom, na primer Fond za razvoj Republike Srbije, Fond za razvoj Autonomne pokrajine Vojvodine, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.

Osim toga, kako dodaju, ako je posebnim zakonom propisano, po dobijanju dozvole davanjem kredita mogu se baviti platne institucije i institucije elektronskog novca, a radi obavljanja platnih transakcija. U centralnoj banci ističu da delatnost zalagaonica nije u njihovoj nadležnosti, niti je predviđeno da im NBS daje dozvole ili nadzire njihov ili rad drugih firmi koje se bave sličnom delatnošću.