PUNI MAGACINI GARANCIJA SIGURNOSTI: Inicijativa za urgentni otkup 150.000 tona pšenice

- To će proizvođačima dati povoljniju cenu, a istovremeno omogućiti da tržišne viškove isporuče državi - kazao je Vučić. - Ovo je važno za nas da bismo očuvali cenu hleba i da bismo imali dovoljno brašna i da sve obezbedimo za naredni period.

Žetva u našoj zemlji kreće ovih dana, a poranila je dve do tri nedelje zbog vremenskih uslova. I udruženje poljoprivrednih proizvođača apeluje na učesnike u saobraćaju da zbog početka žetve i prisustva radnih mašina na putevima budu posebno oprezni prilikom vožnje, a podsećaju i poljoprivrednike da obave tehničke preglede mehanizacije.

Kako za "Novosti" ocenjuje direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović, otkup prošlogodišnjeg roda pšenice bi bio dobar potez države.

- Bilo bi značajno ukoliko bismo mogli da se rasteretimo jedne desetine viškova - kaže Savovićeva. - Treću godinu zaredom su zalihe na rekordnom nivou, a sada su veće od 1,5 miliona tona.

Ona ukazuje i na uobičajeno ponašanje učesnika na tržištu koje bi moglo da dovede u pitanje otkup pšenice koji država planira. Trend koji nije dobar je da čim cena ide nagore prestaje trgovina u nadi da će hlebno žito biti još skuplje. Tako i kada Direkcija za robne rezerve ponudi cenu koja je povoljnija od tržišne proizvođači očekuju da će ona nastaviti da raste i odustaju od prodaje.

- To se već dešavalo. Tako je 2022. godine u žetvi cena pšenice bila od 35 do 38 dinara, pa su čekali da bude još viša, a u novembru je otišla na 40 dinara i ni tada je nisu prodavali - navodi Savovićeva. - Onda je u decembru, januaru i februaru pala na 25 dinara i Direkcija je i tada ponudila tri dinara višu cenu, ali opet nisu hteli da je prodaju. Najpametnije za svakog proizvođača je da 30 odsto proda pre žetve, 30 odsto u samoj žetvi i samo jednu trećinu da ostavi za spekulacije hoće li cena dostići nebesa.

I agroekonomski analitičar, Milan Prostran smatra da je dobar potez države da povećava robne rezerve. Kada je geopolitička situacija nestabilna, kako navodi, to obezbeđuje dodatnu sigurnost, a istovremeno na taj način se želi da se rasterete zalihe prošlogodišnjeg roda uoči početka žetve. On ocenjuje da je Vučić naveo da će povećavati rezerve svega što je najneophodnije kada su krizna vremena, a to su hleb, odnosno pšenica, nafta koja je potrebna za prirvredu i gas jer dolazi zima.

Govoreći o ceni pšenice, Sunčica Savović navodi da je prošle nedelje najviša iznosila 24 dinara sa PDV-om za novi prinos. Prošlogodišnjim rodom, kako dodaje, više se ne trguje. Prema njenim rečima, sve što u junu odlazi u izvoz, to je ranije ugovoreno i kupljeno.

- Cena pšenice će rasti i biće nestabilna sve dok se ne završi žetva na severnoj hemisferi, odnosno do kraja septembra, početka oktobra - objašnjava naša sagovornica. - Ovo tržište je izuzetno osetljivo na geopolitičke promene, a postoji bojazan da će biti manji rod u Rusiji i Ukrajini.

U Srbiji se očekuje, kako dodaje, prosečan prinos pšenice, između 4,7 i pet tona po hektaru, a ukupan rod oko tri miliona tona.

- Nažalost, jesenas smo imali setvu u kojoj se štedelo na deklarisanom semenu i mineralnim đubrivima - navodi Savovićeva. - Prinosi će varirati, čak i u istom ataru, u zavisnosti od vrste zemljišta i primenjene agrotehnike, ali je činjenica da rekorde ne očekujemo. Što se tiče kvaliteta, očekuje se da bude na nivou prošlogodišnjeg.