KRAJEM GODINE NIŽE RATE ZA KREDITE U EVRIMA: ECB verovatno smanjuje referentnu kamatu 6. juna
ZA građane i privredu je glavno pitanje kada će kamate na kredite početi da padaju, a signal za to će biti kada centralne banke odluče da krenu sa smanjivanjem referentne kamatne stope. Dobra vest za korisnike koji imaju pozajmice indeksirane u evrima je da se već sledeće nedelje očekuje da Evropska centralna banka (ECB) napravi taj korak. Predsednica ECB Kristin Lagard je nagovestila da postoji velika verovatnoća smanjenja kamatne stope 6. juna, ako inflacija bude na nivou koji se očekuje od dva odsto.
Foto VN
Kako u razgovoru za "Novosti" objašnjava finansijski stručnjak Vladimir Vasić, ukoliko bude ovog najavljenog snižavanja koje svi očekuju, to će se sa odloženim dejstvom preliti i na cenu novca u Srbiji. Potreban je, kako dodaje, određeni vremenski period da finansijska tržišta prihvate taj signal i da se smanji euribor.
- Tako bi krajem ove i početkom sledeće godine klijenti u našoj zemlji trebalo to da osete kroz smanjivanje visine rate za kredite indeksirane u evrima - navodi Vasić. - To bi donelo izvesno olakšanje, posebno za one koji otplaćuju stambene kredite.
Nedelju dana nakon ECB, o referentoj kamatnoj stopi odlučivaće i Narodna banka Srbije, a ona je od avgusta prošle godine 6,5 odsto. I ovde su očekivanja bila da će NBS 13. juna, sledeći monetarnu politku ECB, smanjiti referentnu kamatu, što bi se kasnije odrazilo na rate kredita u dinarima. Međutim, Vasić zadržava dozu opreza i ukazuje da NBS prati signale koji dolaze iz ECB, ali samostalno odlučuje analizirajući situaciju u Srbiji. Prema njegovom mišljenju, sada nije vreme da se to uradi, već bi NBS trebalo da zadrži referentu kamatu još izvestan period, kako bi se dodatno smanjila inflacija.
- Moguća su dva scenarija 13. juna - navodi Vasić. - NBS može da zadrži istu referentnu kamatnu stopu ili može da odluči da je snizi, a to će zavisiti od njihove analize makroekonomskih kretanja u Srbiji, stope inflacije.
On ukazuje da je u EU inflacija 2,2 odsto i niža je nego u Srbiji, ali je njihova stopa privrednog rasta slaba, od 0,3 do 0,6 odsto, i ističe da se njima žuri da smanje referentnu kamatu kako bi na taj način stimulisali ekonomiju.
- S druge strane, kod nas nema te hitnosti - kaže Vasić. - Stopa privredne aktivnosti je 3,2 do 3,5 procenata. Inflacija se spušta, sada je pet odsto. Tako da mi imamo još prostora da držimo referentnu kamatnu stopu.
Podsetimo, prema odluci NBS kamatne stope na stambene kredite su ograničene do kraja ove godine, a od 1. januara sledeće ponovo će ih formirati banke. Zato je smanjenje kamata na pozajmice koje se očekuje od 2025. godine dobra vest za zadužene građane. Upravo zbog toga, Vasić smatra da NBS neće imati potrebu da produži važenje svoje odluke o ograničavanju kamate na stambene kredite, jer će njihovi korisnici biti u povoljnijoj poziciji.
Skoro sve banke očekuju da će kreditna aktivnost u ovoj godini ostvariti rast, koji bi trebalo dodatno da se ubrza u 2025, a značajan broj finansijskih institucija očekuje da će porast kredita privredi i stanovništvu ove i sledeće godine biti veći od pet odsto.
NAJVIŠE SE DUGUJE ZA KEŠ KREDITE
GRAĐANI su na kraju aprila bankama dugovali 1.528,41 milijardu dinara, a od toga najviše na ime gotovinskih kredita, i to 718,06 milijardi, a zatim za stambene i kredite za adaptaciju 666,47 milijardi, pokazuju podaci iz izveštaja Kreditnog biroa. Dug stanovništva je uvećan za 6,1 odsto u odnosu na isti mesec lane. Narodna banka Srbije je saopštila da su tokom prvog kvartala krediti građanima povećani za 20,9 milijardi dinara, vođeni rastom gotovinskih kredita u iznosu od 13,9 milijardi, a slede pozajmice za stan 4,5 milijardi i zaduženja po transakcionim računima 1,9 milijardi dinara.
- Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u prvom tromesečju je iznosio 157,8 milijardi dinara i bio je za 31,5 odsto veći nego u istom periodu lane - navodi NBS.